Izbori za Evropski parlament, koji su se u prošlosti uglavnom odlikovali staloženošću, ovaj put imaju potencijal da "uzdrmaju", posebno nacionalne vlade koje se muče da smanje dugove i podstaknu privredni rast. Na izborima u toku partije koje se protive većem približavanju 28 članica Evropske unije osnažene su i ohrabrene protestima i ekonomskom bedom zbog dužničke krize i očekuje se da evroskeptici osvoje značajan procenat glasova. Prodor evroskeptika neće mnogo izmeniti sastav Evropskog parlamenta ali bi mogao da potkopa kredibilitet nacionalnih vlada i njihovih napora usmerenih na smanjenje dugova, zauzdavanje potrošnje i unapređenje privrednog rasta kroz politički teške reforme.

"Rezultati u Francuskoj, Italiji i Grčkoj biće veoma važni jer mogu ponovo da 'izbace iz koloseka' nacionalne politike i ožive diskusije i kontroverze oko mera štednje, reformi i održivosti duga", smatra analitičar banke ING Karsten Brzeski (Carsten).

Prezadužene vlade nastoje da skrešu troškove sa različitim stepenom entuzijazma i da učine ekonomije privlačnijim za biznis uklanjanjem viška regulative, reformom poreskih sistema i smanjenjem zaštite radnika.

I dok su ti napori, uz labaviju monetarnu politiku Evropske centralne banke i Američke uprave za federalne rezerve, pomogli da se umire tržišta, kresanja budžeta i povećanje poreza odrazili su se na prihode ljudi, povećanje nezaposlenosti i usporavanje ekonomskog rasta.

Izbori koji se održavaju od 22. do 25. maja prvi su nakon razorne dužničke krize u zoni evra koja je počela krajem 2009. godine.

Ekonomisti smatraju da rezultati izbora za Evropski parlament neće doneti drastičnu promenu jer će evroskeptici ostati u manjini i imaće problema da koordinišu svoje politike.

Parlament ne može da inicira zakone i uloga mu je ograničena na preispitivanje i izradu izmena na predloge Evropske komisije. Zato je, smatraju ekonomisti, ključ ovih izbora na nacionalnom nivou. A šta je u pitanju u nekolicini ključnih zemalja, pokazuje analiza stručnjaka.

Francuska

Premijer Francuske Manuel Vals (Valls), socijalista, nastoji da pokrene ekonomiju iz stagnacije nepopularnim merama štednje kako bi mogao da smanji poreze na poslovanje.

Loš rezultat socijalista na izborima za Evropski parlament mogao bi da umanji podršku Valsovim merama od strane više levo orijentisanih socijalista i oteža mu postizanje ciljeva.

Ekonomija Francuske, druga po snazi u Evropi, u prvom kvartalu 2014. nije imala rast, što je još jedan razlog za bojazni oko oporavaka evropske ekonomije.

Italija

Za italijanskog premijera Matea Rencija (Matteo Renzi) iz Demokratske partije izbori za Evropski parlament prvi su veliki test od kako je u februaru preuzeo dužnost predsednika vlade.

Renci nastoji da se reši ogromne birokratije i reformiše komplikovani izborni zakon.

"Njegovi protivnici, iz njegove ili van njegove partije, mogli bi da iskoriste loš rezultat na izborima (za Evropski parlament) da razrede njegove reforme", smatra ekonomista Kepital ekonimiksa (Capital Economics) Džejms Hauit (James Howat).

Ekonomija Italije, treća po snazi u zoni evra, opterećena je problemima - u prvom kvartalu 2014. privredne aktivnosti su pale za 0,1% u poređenju sa poslednja tri meseca 2013. Bez ekonomskog rasta Italija će imati problema sa smanjenjem velikog duga koji dostiže 133% BDP.

Inače, u vreme kada je finansijska kriza bila na vrhuncu javile su se bojazni da bi Italija mogla da bankrotira, što bi mogao da bude i kraj zone evra.

Grčka

Glasanje za Evropski parlament moglo bi da "da krila" grčkoj ultradesničarskoj partiji Zlatna zora koja je za izbore rekla da predstavljaju referendum o spasilačkom paketu zajmova za Grčku i njenoj konzervativcima predvođenoj vladi.

Lideri Zlatne zore kažu da žele da "iscepaju" sporazum o spasilačkom paketu zajmova koje su Grčkoj dale druge članice zone evra i Međunarodni monetarni fond.

Grčka je obećala strogu štednju da bi dobila zajmove međunarodnih kreditora koji su sprečili finansijski krah zemlje i verovatan izlazak iz zone evra. Međutim, politika štednje je produbila recesiju u Grčkoj i ekonomske aktivnosti su oslabile za ukupno 25% dok je stopa nezaposlenosti dostigla 26,7% a kod mladih čak 56,8%.

Vodeći ekonomista londonske Berenberg banke Holger Šmiding (Schmieding) smatra da će, ako Zlatna zora na izborima prođe bolje od Pasoka, to "stvoriti veliku političku neizvesnost sa ozbiljnim posledicama po grčku ekonomiju".

Velika Britanija

Dobar rezultat Nezavisne partije UK i njenog lidera Najdžela Faraža (Nigel Farage) na evropskim izborima verovatno će pojačati bojazni britanske privrede oko britanskog izlaska iz EU, smatraju analitičari.

Partija Najdžela Faraža zalaže se za referendum o Britaniji u ili izvan EU.

"Ukoliko se to (glasanje za Nezavisnu partiju UK na evropskim izborima) bude smatralo kao glasanje iz protesta, neće biti ekonomskih efekata. Međutim, ako to bude uvod u ozbiljnu debatu da li treba menjati domaću politiku, tada svakako može uticati", rekao je Šmiding.

Izvor: AP, EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Počeli izbori za Evropski parlament
  
• 

  Vesti

  : Evropa bira nove evroposlanike
  
• 

  Vesti

  : Kriza utiče na izbore u EU
  
• 

  Vesti

  : Slabo interesovanje Evropljana za izbore