Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Počeli izbori za Evropski parlament
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.05.2014. |
|
|
|
|
|
|
Glasanjem u Holandiji i Velikoj Britaniji 22. maja su počeli višednevni izbori za Evropski parlament koje će, prema ocenama analitičara i istraživanjima javnog mnjenja, obeležiti uspon evroskeptičnih i populističkih stranaka i mali odziv birača. Većinu u Evropskom parlamentu će ipak zadržati pristalice EU uz nešto promenjen odnos snaga između konzervativaca i socijaldemokrata. Na izborima za Evropski parlament učestvuje više od 16.000 kandidata iz 953 partije i liste - od Zelenih i feminističkih stranaka do stranaka ektremne desnice.
Na ovim izborima očekuje se rekordno mali odziv birača koji stalno opada od prvih izbora za EP 1979. Slab odziv ide u prilog ekstremnim strankama, čije je birače lakše mobilisati od vladajućih stranka u članicama.
Kako ankete pokazuju, populisti i partije neprijateljski nastrojene prema EU mogle bi da ostvare istorijske rezultate u nekoliko ključnih zemalja, poput Francuske i Velike Britanije ali i Holandije, Austrije i Grčke.
U Velikoj Britaniji, koja daje 73 poslanika za Evropski parlament, Stranka nezavisnosti Velike Britanije (UKIP) Najdžela Faraža mogla bi da dobije isto toliko glasova koliko i laburisti, a više od vladajućih Konzervativaca. UKIP koji sada ima devet mesta u Evropskom parlamentu mogao bi da dobije dodatnih deset mesta, predviđaju analitičari.
U novom sazivu parlamenta takođe bi iz Britanije mogli da izgube dosadašnji broj mesta veliki zagovornici Unije, liberalne demokrate, ocenjuju stručnjaci iz Londonske škole ekonomije.
U Holandiji, koja će imati 26 mesta u Evropskom parlamentu, evroskeptična stranka krajnje desnice Partija za slobodu (PVV) Gerta Vilders koja želi da "uništi čudovište Brisel iznutra" i da izvuče zemlju iz EU, prema anketama je među najjačima uz liberale premijera Marka Rutea i centriste D66.
Holandski analitičari navode da će sve zavisiti od toga koliko je ta populistička partija sposobna da mobiliše birače koji su vrlo malo zainteresovani za te izbore.
Faraž je isključio mogućnost sklapanja saveza u EP sa francuskim Nacionalnim frontom Marine Le Pen koju optužuje za antisemitizam. Vildersov PPV se, s druge strane, već povezao sa Nacionalnim frontom i nada se da će moći da ubedi Britance da im se pridruže.
Background Izbori za Evropski parlament održavaju se od 22. do 25. maja. U petak, 23. maja, glasaće građani Irske, Česi izlaze na birališta 23. i 24. maja, Letonija, Malta i Slovačka 24. maja, Italijani 24. i 25. maja, a ostale članice EU glasaju u nedeju 25. maja.
Rezultati izbora biće objavljeni zajedno za sve zemlje, 25. maja uveče.
Novi saziv EP za narednih pet godina biraće oko 380 miliona birača u 28 zemalja članica.
Novi Evropski parlament imaće od ovog saziva 15 poslanika manje nego do sada, 751 umesto 766.
Tokom juna biće formirane poslaničke grupe u EP, a konstituitvna sednica održaće se od 1. do 3. jula, kada treba da bude izabran i novi predsednik parlamenta.
U Evropskom parlamentu bi mogle da se formiraju tri grupe na kranjem krilu desnice: konzervativci okupljeni oko Britanaca i Poljaka, evroskeptici okupljeni oko UKIP-a i ekstremna desnica okupljena oko Nacionalnog fronta i PVV.
Proevropske grupe sačuvaće većinu od oko 520 poslanika što je više od dve trećine mesta. U proevropskoj grupi odnos snaga će se donekle promeniti. Evropska narodna partija (EPP) bi mogla da izgubi gotovo 60 mesta, a Socijalisti i demokrate da dobiju između pet i 10 mesta. Ipak, konzervativci će i dalje imati za oko 15 mesta više od socijaldemokrata.
Krajnja levica bi takođe mogla da dosta ojača, dok liberali i Zeleni gube na snazi, ali bi liberali mogli da dobiju pojačanje iz Francuske, Češke i Španije.
U svakom slučaju, u Evropskom parlamentu većina neće biti moguća bez dogovora EPP i socijaldemokrata. Druge koalicije bilo stranaka desnice ili levice ne bi mogle da imaju većinu od 376 glasova koja je neophodna za imenovanje narednog predsednika Evropske komisije.
Velikia koalicija desnog i levog centra koja je na vlasti u jednom broju evropskih zemalja, poput Nemačke i Italije, tradicionalan je način funkcionisanja EU. U EP se na mestu predsednika smenjuju na dve i po godine predstavnici konzervativaci i socijaldemokrata, a te dve grupe često i zajedno podržavaju predloge. Slična je politička zastupljenost i u Savetu EU, kao i u Evropskoj komisiji.
Ovo su prvi izbori na kojima bi gotovo 400 miliona birača moglo prvi put indirektno uticati na izbor novog predsednika Evropske komisije, koji će da zameni Žoze Manuela Baroza.
Predsednik Evropske komisije biće izabran na sednici EP od 14. do 17. jula, a u oktobru bi parlament trebalo da glasa o novom sastavu Komisije koja bi dužnost trebalo da preuzme 1. novembra.
EPP i Socijalisti i demokrate su predstavili svoje kandidate za čelnika EK, ali lideri članica EU još nisu rekli svoje i pominju se i drugi mogući kandidati za tu funkciju. Kancelarka Angela Merkel upozorila je da će pregovori o tome trajati više nedelja, a predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je podseito da naredni šef EK mora imati podršku većine u Parlamentu ali i podršku šefova vlada ili država.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|