Trijumf evrofobnih i nacionalističkih partija, poput francuskog Nacionalnog fronta i britanskog UKIP-a koji obećava da će zemlju izvesti iz EU, obeležio je izbore za Evropski parlament. Međutim, najveći uticaj će i u narednom sazivu Parlamenta imati tradicionalne partije, koje doduše jesu zabeležile pad podrške. Narodna stranka, socijalisti, liberali i Zeleni imaće ukupno 526 mesta od 751. U kontekstu jačanja evroskeptičnih stranaka, kao rešenje za formiranje većine nameće se velika koalicija desnice i levice, uz moguće učešće liberala.

Prema proceni od 26. maja ujutru, Evropska narodna partija je u odnosu na prošli saziv izgubila 61 i sad ima 212 mesta u Parlamentu, dok su socijalisti zabeležili pad od 9 mesta na 187. Na trećem mestu su liberali sa 72 poslanika, što je 11 manje nego do sada, dok će broj poslanika Zelenih biti smanjen za dva na 55.

Ove četiri političke grupacije imaće ukupno 526 mesta.

Prema mišljenju analitičara, ne treba očekivati promenu u radu Evropskog parlamenta usled rasta antievropskih snaga, ali značaj ovakvog trenda ne treba ni zanemariti s obzirom da one jačaju i na nivou država članica.

S obzirom na porast uticaja stranaka protivnika EU, ekstremne desnice i radikalne levice, kao i na rascepkanost Parlamenta, čini se da se većina jedino može postići velikom koalicijom između konzervativaca i socijalista, sa eventualnim učešćem liberala.

Biće teška borba i za predsedništvo Evropske komisije.

Glavne političke grupacije su predložile svoje kandidate. Međutim, može se očekivati da evropski lideri pokušaju da pronađu neku ličnost van parlamenta koja bi bila prihvatljiva za poslanike. O tome će se razgovarati 27. maja uveče u Briselu.

Izlaznost je bila niska, sa 43,09% izašlih birača. U nekim zemljama poput Francuske i Nemačke interesovanje birača je povećano. Međutim, u istočnoj Evropi, gde je izlaznost uvek mala, ove godine je zabeležen dodatni pad.

Evropa u šoku

Uprkos očekivanom rastu evroskeptika, kao i činjenici da je Parlament i dalje pod kontrolom socijalista i "narodnjaka", trijumf stranaka apoput Nacionalnog fronta i Ukipa izazvao je nevericu. To je podatak koji svedoči o odbacivanju Brisela i nacionalnih elita na vlasti.

Evrofobne stranke ukupno su dobile više od 140 poslanika. One, međutim, nisu organizovane u jedinstvenu grupu, što bi im omogućilo i veći uticaj, i dosta su raznorodne.

Britanski Ukip je tako dobio rekordnih 29% glasova, više nego ijedna druga stranka u Britaniji, i osvojio 23 od 74 poslanika te zemlje.

Na čelo se probio i Nacionalni front Marine Le Pen, sa skoro 25% glasova i 24 od 74 poslaničkih mesta koje pripadaju Francuskoj kao jednom od osnivača EU. Nacionalni front je daleko ispred desničarske opozicije Unije za narodni pokret sa 20,8%, dok je vladajuća Socijalistička partija pretrpela veliki poraz sa 14% podrške, zbog čega je liderka Nacionalnog fronta zatražila vanredne izbore.

U Nemačkoj je prvi put u Parlament ušla neonacistička stranka NPD. Dobila je 1% glasova i jednog poslanika u Briselu. U isto vreme, nova partija AFD koja se protivi evru dobila je oko 7%. U Nemačkoj je inače vladajuća koalicija konzervativaca kancelarke Angele Merkel odnela pobedu.

Austrijska Slobodarska partija, koja želi da oformi grupu sa Nacionalnim frontom, na trećem je mestu u toj zemlji sa skoro 20% glasova i porastom oko pet procentnih poena u odnosu na prethodno glasanje 2009. godine.

U Danskoj je pobedila Narodna partija, koja se zalaže sa antiimigracionu politiku, sa 27% glasova i 4 od 13 mesta koje ima Danska.

Mala poljska evrofobna stranka, Kongres nove desnice KNP dobila je 7,2% i mogla bi da dobije četiri mesta u Parlamentu. U Mađarskoj je dominirao konzervativni Fides lidera te zemlje Viktora orbana, mada je ekstremna ultra nacilnalistička desnica Jobik (Jobbik) na drugom mestu sa skoro 15% i tri mesta.

Jedan od simbola jačanja ekstremne desnice je ulazak u Evropski parlament grčke neonacističke stranke Zlatna zora, sa blizu 10% glasova i moguća tri mesta u parlamentu. Pored toga, u Grčkoj je na izborima za Evropski parlament pobedila stranka evroskeptične levice Siriza, koja će dobiti šest mesta, dok će vladajuća desničarska Nova demokratija dobiti pet.

Broj poslanika velikih stranaka smanjen je i u Španiji, gde su male grupacije poput Podemos koji je nastao iz pokreta protesta protiv mera štednje.

U Italiji je demokratska straka daleko ispred populističkog pokreta Bepe Grila, a levica je dobila i u Rumuniji i Portugaliji.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Izbori u EU platforma za neprijatelje mera štednje
  
• 

  Vesti

  : Počeli izbori za Evropski parlament
  
• 

  Vesti

  : Kriza utiče na izbore u EU
  
• 

  Intervju

  : Bertonsini: Jedinstvo u EU važno za rešavanje kriza
  
• 

  Vesti

  : Slabo interesovanje Evropljana za izbore