Na godišnjicu velikih poplava iz 2013. godine Češka još nije stigla da potpuno sanira svu štetu koja je uvećana nakon novih, ali manjih poplava sredinom maja. Kuće i glavna infrastruktura su obnovljeni do zime 2013. ali su neke opštine kasnile sa sanacijom čekajući povoljnije dotacije od države. Posle poplava 2013. Prag je dobio novi plan borbe protiv poplava u kome su u obzir uzeti i potoci i rečice koji su napravili najveću štetu. Češka je nakon najtragičnijih poplava iz 1997. i zatim niza velikih poplava usavršila spasilački sistem i evakuaciju i ljudi i životinja. Takođe je pooštrila izdavanje građevinskih dozvola u poplavnim oblastima.

Češka je štetu od poplava 2013. godine, koje su zahvatile polovinu od 14 regiona, procenila na 600 miliona evra. U tim poplavama poginulo je 15 ljudi, od čega su trećina bili Česi koji su se uprkos zabrani spuštali čamcima i splavovima po bujicama.

U svim regionima do zime su popravljene kuće i glavna javna infrastruktura i imovina, međutim sa dovršavanjem sanacije neke opštine su kasnile zbog toga što su čekale da se pojavi mogućnost povoljnih dotacija od države.

Tek ovog vikenda biće puštena u promet pruga od Libereca do Češke Lipe na severu zemlje kojoj je 70 metara šina ostalo da visi u vazduhu nakon poplava.

Prag je nakon poplava 2013. godine dobio aktualizovani plan borbe protiv poplava u kome su u obzir sada uzeti i potoci i rečice koji su prošle godine napravili najveću štetu, za razliku od Vltave od koje se grad odbranio sistemom mobilnih barijera i puštanjem reke na polja pred Pragom.

Pomoć od države opštinama je bila dovoljna da poprave najnužnije. Sredstva iz evropskog Fonda solidarnosti u visini 2,5% štete po proceni koju je Češka predala u avgustu 2013, odnosno 15,9 miliona evra, podeljena su ministarstvima u martu 2014.

Najtragičnije poplave u Češkoj u poslednjih sto godina bile su 1997. godine, kada je bila poplavljena trećina zemlje, uglavnom jug i istok a poginulo je 50 ljudi.

Serija velikih poplava koje su usledile 2002. godine, 2006, 2010. i 2013. usavršila je češki integrisani spasilački sistem i evakuaciju i ljudi i životinja koju Česi više ne odbijaju do poslednjeg trenutka kao 1997. i 2002. godine.

Prag je kao efikasnu zaštitu starog gradskog jezgra u koje je prodrla Vltava 2002. godine nabavio metalne barijere protiv poplava, a iz poplavnog prostora Zoološkog vrta, koji je 2002. godine postao tragični simbol podivljale Vltave, izmeštene su životinje koje se komplikovano evakuišu u bezbedni, gornji deo vrta.

Mere protiv poplava nakon 2002. godine razlikuju se od ranijih zamisli da bi poplave mogla da spreči pre svega regulacija na veštačkim jezerima i hidrocentralama. Naime, vodoprivreda je priznala da kada stigne veća od tzv. stogodišnje vode, na Vltavskoj kaskadi, sistemu nekoliko brana uzvodno od Praga na Vltavi, mogu samo da dignu ruke i posmatraju vodenu stihiju.

Novi poplavni planovi naglasak stavljaju na mogućnost da se reke izliju tamo gde neće praviti štetu, u šume ili na polja i livade i suve poldere (veštačka depresija okružena branama i nasipima), a takođe pooštreno je izdavanje građevinskih dozvola u poplavnim oblastima.

Već nakon poplava 1997. godine analiza starih, nekada zaboravljenih toponima u poplavljenim oblastima pokazala je da su stari nazivi bili vezani za vodu i svedočili o tome da su te stolećima puste terene plavile redovno reke.

Izvor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Najveća šteta u energetici i poljoprivredi
  
• 

  Vesti

  : Poplave ukazale na potrebu jačanja regionalne saradnje
  
• 

  Vesti

  : Češka za štete od poplava dobila od EU 161 milion evra
  
• 

  Vesti

  : Borba sa poplavama još traje, pomoć stiže