Novo istraživanje pokazalo je da su Rumuni i Grci među najvećim radnicima u Evropi. Time je srušen stereotip iz vremena kada je izbila finansijska kriza u EU da su radnici sa severa vredni i radni a oni iz članica sa juga, kojima moraju da se daju spasilački paketi zajmova, lenji i neradnici. Najmanje u EU rade Finci i Francuzi a Nemci su negde u sredini.

Pariski Centar za ekonomska istraživanja za ekspanziju privrede i preduzeća (Coe-Rexecode) istraživao je stvarni broj radnih sati u svakoj članici Evropske unije u poslednje četiri godine, odnosno vreme koje je stvarno provedeno na radu a ne nominalno radno vreme koje uključuje bolovanja, odsustva zbog brige o deci, odmore, štrajkove.

U 2013. godini najviše u Evropskoj uniji radio je radnik u Rumuniji sa punim radnim vremenom - 2.099 sati. Na drugom mestu su Grci, treći su Mađari, Bugari i Hrvati dele četvrto mesto a slede Poljaci, Letonci, Slovaci, Estonci i Kiprani.

S druge strane, Finci i Francuzi rade najmanje, 1.648 odnosno 1.661 sati godišnje, a nešto "vredniji" od njih su Šveđani, Danci i Belgijanci, piše EUobserver.

Ni Italijani, Španci i Holanđani nisu posebno "veliki" radnici, a Britanci i Nemci su negde na sredini između onih koji rade najviše i onih koji rade najmanje.

Francuzi su radili u proseku manje 186 sati od Nemaca i 239 sati od Britanaca. Prosečna radna nedelja u Francuskoj iznosi 39,2 sata nedeljno.

Između 2010. i 2013. godine "stvarno" radno vreme opalo je u Finskoj, Francuskoj, Švedskoj i Italiji, pokazalo je istraživanje. I Britanci i Nemci su 2013. radili manje nego 2010. godine, dok je broj sati rada istovremeno povećan u Španiji, Holandiji i Portugaliji.

Francuska je zemlja u kojoj se rad najviše skratio u proteklih 15 godina. Između 1998. i 2013. radno vreme u Francuskoj je smanjeno za 14,8%, u Španiji za 9,8%, Nemačkoj 8,9%, Švedskoj 8,5%, Italiji 7,6% i Velikoj Britaniji za 3,1%.

Rezultati istraživanja, s obzirom da su rumunski i bugarski radnici među najradnijima u EU, u suprotnosti su sa antiimgracionom retorikom Velike Britanije o "socijalnom turizmu" koji se povezuje sa uklanjanjem restrikcija za radnike iz te dve zemlje u januaru 2014.

Pariski Centar navodi i da Francuzi koji rade u neprofitnim, industrijskim i građevinskim sektorima rade najmanje dok oni u poljoprivredi rade najviše.

Međutim, u poređenju sa Nemačkom, najuspešnijom privredom EU, francuski poljoprivrednici, građevinski radnici i oni iz neprofitnog sektora rade manje.

Izvor: EUobserver, AFP

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Komisija savetuje manje poreze na rad
  
• 

  Vesti

  : Tekstilci na istoku EU slabije plaćeni od kineskih
  
• 

  Vesti

  : I preminuli radnik ima pravo na plaćeni odmor
  
• 

  Vesti

  : Grci najmanje zadovoljni uslovima rada