Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sporazum sa EU za Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.06.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija 27. juna je sa Ukrajinom, Gruzijom i Moldavijom potpisala sporazume o pridruživanju. Za ove tri zemlje predviđen je vid saradnje kakav do sada nije primenjivan, a trebalo bi da dovede do njihovog usklađivanja sa evropskim standardima bez perspektive pristupanja. Iz Moskve su odmah stigla upozorenja da bi ovi ugovori mogli da imaju teške posledice, kao i da bi Ukrajina mogla da ostane bez privilegija za izvoz u Rusiju, uz moguću štetu za privredu do 40 milijardi dolara.
"Ovo je veliki dan za Evropu. Evropska unija je uz vas, sada više nego ikad", izjavio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej (Rompuy).
Sporazum su u Briselu zvanično potpisali šefovi država i vlada 28 zemalja članica EU sa predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom i permijerima Gruzije i Moldavije Iraklijem Garibašvilijem i Jurijem Leankom.
Zemlje potpisnice se ovim ugovorom, koji predviđa tesnu saradnju u brojnim oblastima, poput energetike, spoljne politike, viza i kulture, obavezuju na poštovanje pravne države i borbu protiv korupcije. Očekivane reforme uključuju i mere koje mogu biti teške u socijalnom i političkom smislu.
U ekonomskom smislu, tri zemlje će dobiti povlašćen pristup unutrašnjem tržištu EU, od 500 miliona potrošača. Jedno istraživanje EU pokazalo je da bi izvoz iz Ukrajine u EU mogao da poraste za milijardu evra godišnje, posebno u oblastima tekstila, prehrambene industrije i čelika, što će doprineti rastu za jedan procentni poen.
Planirano je i uspostavljanje zone slobodnog tržišta, ali to podrazmeva poštovanje evropskih standarda.
EU može da očekuje ekonomsku koristu na nešto duži rok, ali će u narednim godinama podrška ovim zemljama biti skupa. Brisel je obećao samo za Ukrajinu opsežan program pomoći od 11 milijardi evra.
Background Sporazum o pridruživanju za Ukrajinom, odnosno promena mišljenja tadašnjeg predsednik Viktora Janukoviča koji je u novembru 2013. odlučio da ga ne potpiše već da se okrene Rusiji zarad ekonomske pomoći, bio je povod protesta u Kijevu, koji su doveli do smene vlasti, pogoršanja odnosa sa Rusijom i sadašnje krize.
U Ukrajini besne sukobi između proruskih separatista na istoku zemlje i ukrajinskih snaga. U toku je primirje koje ističe 27. juna uveče,a moglo bi biti produženo ukoliko treća runda indirektnih pregovora u Donjecku da rezultat. Uprkos primirju, zabeležene su i borbe u regionu Donjecka.
Kancelarka Nemačke Angela Merkel i predsednik Francuske Fransoa Oland razgovarali su neposredno nakon potpisivanja sporazuma sa predsednikom Ukrajjine Porošenkom o sprovođenju primirja.
Tokom prethodnih sedmica Oland i Merkelova su intenzivirali telefonske kontakte sa svim protagonistima krize u Ukrajini, uključujući i predsednika Rusije Vladimira Putina.
Prema izveštaju Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) oko 54.000 ljudi iz područja zahvaćenih sukobima je raseljeno u Ukrajini, dok je 110.000 izbeglo u Rusiju.
Usled pogoršanja odnosa između Ukrajine i Rusije tokom prethodnih godina trgovinska razmena je smanjena, što je pogorsalo ekonomsku situaciju u Urkajini, koja je već više od dve godine u gotovo konstantnoj recesiji. Rusija i EU čine po poko četvrtinu trgovinske razmene Ukrajine, pri čemu Rusija ima poseban značaj za tešku industriju i za istok Ukrajine, gde se govori ruski i gde je u toku proruska pobuna.
Analitičarka instituta Karnegi Jurop (Carnegie Europe) Džudi Dempsi (Judy Dempsey) ukazala je da će EU na duži rok morati da uloži znatne napore da bi ovim zemljama pomogla da sporvedu bolne reforme. Kao ključnu stvar izdvojila je energetski sektor, kako bi se smanjila podložnost pritiscima Rusije.
A status Krima?
"Kakav veliki dan! Možda najznačajniji za moju zemlju od nezavisnosti 1991. godine", izjavio je predsednik Ukrajine Porošenko.
On je rekao da se sporazum primenjuje "na celoj teritoriji Ukrajine, uključujući i Krim". Ta tvrdnja međutim nije u potpunosti tačna.
EU je 23. juna, naime, zvanično zabranila uvoz sa Krima, čije pripajanje Rusije ne priznaje. Samo krimski proizvodi koje priznaju vlasti u Kijevu biće prihvaćeni u EU.
Ekonomske povlastice neće dobiti ni preduzeća Pridnjestrovlja, separatističke moldavske regije, kao ni preduzeća Južne Osetije i Abhazije, gruzijskih teritorija čiju nezavisnost je priznala Rusija.
Porošenko je 27. juna potpisao trgovinski deo sporazuma, čiji cilj je da se ukine veći deo carinskih barijera između Ukrajine i EU. Politički deo je u martu potpisao premijer te zemlje Arsenij Jacenjuk.
Dolivanje ulja na vatru
Rusija, koja je već unapred upozorila da će preduzeti "zaštitne mere" ukoliko se ispostavi da ugovori o pridruživanju škode njenoj privredi, odmah nakon potpisivanja izdala je novo upozorenje, ali i zaoštrila retoriku.
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je Ukrajia bila primorana da izabere između RUsije i EU i da je to dovelo do podele u zemlji.
"Antiustavni državni udar u Kijevu i pokušaji da se ukrajinskom narodu nametne veštački izbor između Evrope i Rusije doveli su do podele u društvu i bolnih unutrašnjih sukoba", rekao je Putin za rusku televiziju.
Putinov bliski savetnik Sergej Glazijev je za britanski javni servis Bi-Bi-Si otišao i dalje od toga, optuživši EU za organizovanje "vojnog puča", a predsednika Ukrajine Porošenka okarakterisao kao nacistu.
Portparol predsednika Rusije Dmitri Peskov je ipak ublažio te stavove, rekavši da je Glazijev istupio u svoje licno ime i da to nije zvaničan stav Kremlja.
Rusija je na izbor Porošenka u maju reagovala oprezno i pragmatično jer je, ne izjašnjavajući se o legitimnosti novog lidera, navela da je spremna za dijalog sa vlastima u Kijevu.
Iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije 26. juna je najavljeno da će se 11. jula održati pregovori izmeđ Rusije, Ukrajine i EU o uslovima primene sporazuma.
Rusija preti ekonomskim posledicama
Zamenik ministra spoljnih poslova Grigorij Karasin rekao je da potpisivanje sporazuma može da ima "teške posledice".
"Posledice sporazuma potpisanih sa Ukrajinom i Moldavijom biće bez sumnje teške". rekao je on.
Portparol predsednika je ponovio da će se preduzeti mere za odbranu privrede "čim se pojave" znaci negativnih posledica i da će se preduzeti "sve što je neophodno". U Moskvi strahuju od priliva proizvoda iz EU preko Ukrajine, što bi moglo da naškodi domaćoj proizvodnji.
Sporazum ne sprečava ekonomsku saradnju Rusije i Ukrajine, ali isključuje mogućnost pristupanja Ukrajine tek osnovanoj Ekonomskoj evropazijskoj uniji, koju Moskva osniva sa drugim zemljama Sovjetskog saveza u naporima da poveća uticaj Rusije u toj zoni.
Uticajni parlamentarac Aleksej Puškov je, kako je preneo Interfaks, upozorio da Ukrajina više neće moći pod dossdašnjim uslovima, po nultoj carinskoj stopi, uvozi u Rusiji jer "svaka zona slobodne razmene ima svoje zahteve". On je mogući gubitak za ukrajinsku privredu procenio na 30 do 40 milijardi dolara godišnje.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
<
Povezani sadržaj
br /> |
|
|
EurActiv Srbija
