Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prva godišnjica članstva Hrvatske u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Prvu godinu članstva Hrvatske u EU obeležile su ekonomske teškoće, čije rešavanje su otežavale i unutrašnje političke razmirice. Analitičari ocenjuju da Hrvatska nije uspela da iskoristi ulazak u EU kako bi podstakla oporavak ekonomije i pokrenula ključne ekonomske reforme, dok hrvatski lideri ukazuju da se u prvoj godini članstva nisu mogle očekivati ogromne promene. Hrvatski zvaničnici smatraju da je ta zemlja imala koristi od prve godine članstva, ali ističu da napredak i korišćenje tih prednosti zavisi pre svega od same Hrvatske.
Hrvatski predsednik Ivo Josipović i premijer Zoran Milanović su ocenili da je članstvo u EU pružilo mogućnosti Hrvatskoj da napreduje, kao i koristi, ali da nije bilo realno očekivati ogromne promene. Oni su se složili da napredak pre svega zavisi od same Hrvatske.
"U vreme pregovora pa sve do samog ulaska u EU uvek sam upozoravao na to da nam ulazak u članstvo osigurava okvir i otvara mogućnosti za napredak. Napredak će zavisiti, a to potvrđuje i prva godina članstva, o nama samima", rekao Josipović u intervjuu za agenciju Hina.
On je dodao da je članstvo u EU proces. "Sam čin ulaska nije ništa promenio, ali usli smo u jedno uređeno tržište za koje se trebalo pripremiti i koje nam je otvorilo perspektivu", kaže Josipović.
Hrvatska je tokom prve godine članstva imala koristi, a imaće ih i više ako sama bude spremna na promene, rekao je Milanović za Hinu povodom prve godišnjice članstva u Uniji. Dodao je da je nerealno bilo očekivati ogromne iskorake u prvoj godini članstva jer je Hrvatska u Uniju ušla opterećena ekonomskim problemima koje nije moguće rešiti u godinu dana.
Hrvatski predsednik i premijer smatraju da se Hrvatska u načelu dobro pozicionirala u EU a da su njeno poznavanje regiona i uloga koju bi mogla da ima u njegovom približavanju Uniji prepoznati kao prednost.
Milanović je rekao da je važno to što sada Hrvatska ravnopravno sedi za stolom za kojim se odlučuje i što je za godinu dana učestvovala u donošenju odluka od interesa za Hrvatsku, kao i u kreiranju odluka važnih za budućnost EU.
Dodao je da Hrvatska sada radi na ispunjavanju uslova za ulazak u Šengenski prostor i da je uveren da će 1. jula 2015. moći da podnese zahtev za ulazak u taj prostor.
Ekonomski problemi
Premijer Hrvatske je rekao da je nezadovoljan ekonomskom situacijom u Hrvatskoj i velikom nezaposlenošću, ali je istakao da je Hrvatska u cilju smanjenja budžetskog deficita i oporavka vodila računa o balansu između štednje i rasta.
EU je u januaru protiv Hrvatske pokrenula postupak zbog prekomernog deficita i postavila joj cilj da budžetski deficit vrati ispod 3% do kraja 2016. godine.
U analzi agencije Frans pres navodi se da hrvatski lideri nisu uspeli da iskoriste ulazak u EU da bi podstakli oporavak ekonomije koja je već godinama u recesiji, i pokrene ključne ekonomske reforme.
Hrvatska čija se privreda velikim delom oslanja na turizam, u šestoj je godini recesije, navodi se u analizi AFP-a. Podseća se da je ta zemlja među evropskim privredama odmah iza Grčke po najvećem padu bruto domaćeg proizvoda od početka ekonomske krize 2009, i da je između 2009. i 2013. hrvatski BDP u proseku godišnje padao za 2,5%.
Hrvatske vlasti su se nadale da će članstvo u EU biti dovoljno da se privuku strane investicije i podstakne privreda, ali teren nije bio dobro pripremljen, piše AFP.
"Hrvatska mora vrlo naporno da radi kako bi poboljšala konkurentnost i poslovno okruženje ako želi da privuče strane investicije", rekao je za AFP Timoti Eš (Tomoty Ash), analitičar za tržišta u razvoju u Standard banci.
Ekonomisti ukazuju na česte promene zakona kojim se uređuje poslovno okruženje, prevelike poreze, slabu zaštitu ulagača i rigidan zakon o radu u Hrvatskoj.
Hrvatska je na listi Svetske banke po poslovnom okruženju, objavljenoj jesenas, pretposlednja od članica EU iza Grčke, podseća AFP.
Neki analitičari smatraju da ulazak Hrvatske EU nije imao željeni efekat zbog povlačenja banaka usled ekonomske krize i navode da su u vreme proširenja na 10 članica 2004. godine prilike bile sasvim drugačije.
"Tada je vladao optimizam u vezi sa proširenjem na istok Evrope koji je ohrabrivao ulaganja u te zemlje", rekao je ekonomski analitičar Damir Novotni.
"Pre deset godina, strane banke su ulagale kapital u region. Sada se one povlače i motor rasta posustaje", rekao je Timoti Eš.
Pored ekonomskih teškoća, i svađe unutar Socijaldemokratske partije (SDP) koja predvodi vladujuću koaliciju levog centra, u velikoj meri su doprinele gorčini s kojom 28. članica dočekuje prvu godišnjicu članstva, kao jedan od lošijih đaka.
Kriza unutar vladajuće SDP rezultirala je smenom, nakon razmirica sa premijerom Zoranom Milanovićem, ministra finansija Slavka Linića koji je treblao da ima ključnu ulogu u sprovođenju finansijskih i ekonomskih reformi.
"U ovim teškim vremenima, lideri se ne bave zemljom već svojim razmiricama, što dodatno otežava krizu u Hrvatskoj", rekao je politički analitičar Berto Salaj.
AFP ocenjuje da je malo verovatno da će se 18 meseci pred parlamentarne izbore u Hrvatskoj pokretati reforme koje su neophodne ali i nepopularne.
Izvor: Hina i AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
