Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Hrvatska od 1. jula punopravna članica EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.06.2013. | Ažurirano : 01.07.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Hrvatska je 1. jula postala punopravna, 28. članica Evropske unije nakon procesa pridruživanja koji je trajao više od decenije. Ulazak u EU Hrvatska je dočekala u ponoć uz "Odu radosti" i vatromet. Širom zemlje su 30. juna, uoči tog događaja, organizovane različite manifestacije, a centralnoj svečanosti koja je održana u Zagrebu prisustvovali su visoki zvaničnici iz EU i regiona, uključujući predsednika i premijera Srbije, Tomislava Nikolića i Ivicu Dačića.
Pred oko 10.000 građana na centralnoj proslavi u Zagrebu hrvatski državni vrh i evropski zvaničnici poručili su da je reč o istorijskom danu za Hrvatsku, ali i za EU. Hrvatski predsednik i premijer Ivo Josipović i Zoran Milanović istakli su da Hrvatska iako ulazi u Uniju ostaje privržena napretku i stabilnosti regiona.
U obraćanju građanima posle ponoći Josipović je rekao da se ulaskom u Evropsku uniju otvara novo poglavlje u hrvatskoj istoriji. "Ovo je dan kada su se ostvarili snovi ne samo ove generacije, nego mnogih prethodnih generacija naših ljudi. Dan kad smo stvorili temelj za sigurnu, demokratsku i evropsku budućnost naših novih generacija", poručio je Josipović na glavnom gradskom trgu.
Dodao je da Hrvatska ne želi da Evropa stane na njenim granicama. "Neka je otvorena svim zemljama i ljudima dobre volje, svima koji žele s drugima u miru i slobodi da podele evropski san i evropsku budućnost", istakao je hrvatski predsednik.
Priča o hrvatskom uspehu, dodao je, priča je o zajedništvu, upornosti, ambiciji i viziji. "Neka oblak ekonomske krize ne zamrači našu viziju i optimizam. Kriza je izazov, poziv da sutra bude bolje nego što je danas", rekao je Josipović i dodao da je Hrvatska svesna da je čeka ozbiljan posao da osigura dalji napredak i hvatanje koraka s najnaprednijim državama Evrope.
Premijer Zoran Milanović izjavio je da je ovo istorijska noć, ali da ulaskom u EU Hrvatska nikud ne beži, već ostaje tu s novom odgovornošću.
"Na nama je da pružimo ruku zemljama u regionu u što bržem usvajanju evropskih kriterijuma. S tim zemljama i narodima povezuju nas neraskidive spone među kojima je najuzvišenije zajedništvo u antifašističkoj borbi tokom Drugom svetskog rata", naglasio je Milanović u govoru građanima na Trgu bana Jelačića i u prisustvu zvaničnika EU i regiona.
Prema njegovim rečima, Hrvatska je izabrala da bude most prema boljoj budućnosti regiona kojoj su proevropske težnje, uz najviše standarde zaštite manjinskih nacionalnih prava, najefikasnije sredstvo za prevladavanje prošlih trauma.
Barozo: Integracija u EU izmenila Hrvatsku
Predsednik Evropske komisije Hose Manuel Barozo poželeo je Hrvatskoj dobrodošlicu u EU rekavši da se vratila na mesto koje joj pripada, u srce Evrope. "Hrvatska se jako promenila u poslednjih decenija. Ona je potpuno demokratska zemlja u kojoj se poštuju temeljna prava i vladavina zakona", istakao je Barrozo i dodao da zbog toga Hrvatska ima pravo na sve pogodnosti koje joj Unija može pružiti.
Poručio je da je ona primer za zemlje u regionu, jer je preduzela teške reforme i pružila ruku pomirenja. On je pohvalio Hrvatsku zbog najave da će pomagati i drugim državama regiona da slede njen put, jer je, kako je rekao, Unija otvorena svima s kojima deli evropske vrednosti.
Predsednik Evropskog veća Herman Van Rompej rekao je na proslavi da ulazak Hrvatske u EU u novijoj istoriji Zapadnog Balkana predstavlja prekretnicu na putu prema zajedničkoj budućnosti u zajedništvu, miru i blagostanju.
On je podsetio da je Hrvatska poslednjih meseci zajedno sa Slovenijom i BiH prebrodila prepreke i dodao da su na istom putu Beograd i Priština,koji su postigli istorijski sporazum."Verujem da će biti još pozitivnih koraka. Vaša zemlja će igrati ulogu od ključne važnosti, kao primer za celu regiju", naglasio je Van Rompej, koji je građanima Hrvatske čestitao ulazak u Uniju.
Prigodnim govorima ulazak u Uniju čestitali su i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc (Schulz), predsednica Litvanije Dalija Grbauskaite (Dalia Grybauskaite) i zamenik predsednika irske vlade Eamon Gilomere.
U okviru proslave u pogon je pušten Teslin transformator i prikazan 3D maping velikih hrvatskih izuma i otkrića.
Posle ponoći na graničnom prelazu sa Srbijom, Bajakovu, otkrivena je tabla s natpisom EU, dok je na graničom prelazu sa Slovenijom, u Bregani, skinuta tabla na kojoj piše Carina. Ta dva događaja uživo su se mogla pratiti putem video bima na Trgu bana Jelačića.
Put dug više od decenije
Do ulaska Hrvatske u EU od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) proteklo je 12 godina, devet godina je proteklo od dobijanja statusa kandidata, dok su pregovori o članstvu Hrvatske i EU trajali šest godina.
Hrvatska je SSP sa EU potpisala 29. oktobra 2001. godine, a on je stupio na snagu 1. februara 2005. godine
Zahtev za članstvo podnela je 21. februara 2003. godine, a Evropski savet joj je taj status odobrio u junu 2004. godine.
U decembru 2004. godine Evropski savet je doneo odluku da se pregovori o pristupanju otvore 17. marta 2005. godine, pod uslovom da Hrvatska u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom.
Međutim, zbog nedovoljne saradnje s Tribunalom početak pregovora je odložen, iako je usvojen pregovarački okvir kako bi pregovori mogli da počnu odmah pošto Hrvatska ispuni taj uslov.
Nakon pozitivne ocene tadašnje glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte pregovori o članstvu sa Hrvatskom su zvanično otvoreni tek oko sedam meseci kasnije, 3. oktobra 2005, a ubrzo nakon toga je uhapšen na Kanarskim ostrvima najznačajniji hrvatski haški optuženik Ante Gotovina.
Faza skrininga ili analitičkog pregleda stanja je u slučaju Hrvatske trajala od 20. oktobra 2005. do 18. oktobra 2006, a u međuvremenu je otvoreno prvo poglavlje u junu 2006. godine.
Pregovore je usporila blokada Slovenije zbog graničnog spora sa Hrvatskom, koja je trajala od decembra 2008. do septembra 2009. godine. Slovenija je tada blokirala otvaranje novih poglavlja u pregovorima, a blokada je otklonjena dogovorom Slovenije i Hrvatske da se granični spor reši međunarodnom arbitražom.
Hrvatska je 30. juna 2011. godine zvanično završila pristupne pregovore s EU a 9. decembra te godine potpisala je Ugovor o pristupanju EU, na osnovu koga 1. jula 2013. postaje 28. članica Unije.
Pored izjašnjavanja građana Hrvatske na referendumu, ugovor su morale da ratifikuju i sve članice EU, kao i hrvatski parlament.
Na referendumu održanom 22. januara 2012. godine 66,27% građana s pravom glasa je podržalo ulazak Hrvatske u EU.
Nerešeni spor između Hrvatske i Slovenije oko vraćanja štednje stedišama nekadašnje Ljubljanske banke u jednom trenutku je gotovo zaustavio proces ratifikacije ugovora o pristupanju Hrvatske EU. Dve zemlje su ipak postigle dogovor o tome a slovenački parlament je jednoglasno 2. aprila 2013. ratifikovao Ugovor o pristupanju Hrvatske EU.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
