Na izborima u Sloveniji 13. jula pobedio je ugledni pravnik, politički početnik Miro Cerar. Prema njegovoj oceni, takav rezultat je pokazatelj da su se građani opredelili za drugačiju političku kulturu, siti skandala i korupcije. Poznavaoci prilika, međutim, sumnjaju da će vlada koju će oformiti Cerar dugo trajati, a svaka nestabilnost dodatno pogoršava tešku ekonomsku situaciju u zemlji.

Cerar, koji je i bio favorit na izborima, dobio je 34,7% glasova na osnovu izbrojanih 95% listića, dok je konzervativna stranka Janeza Janše, koji je u zatvoru zbog korupcije, dobio 20,6%.

"To je dobar rezultat. Pokazuje da su ljudi odabrali drugačiju političku kulturu koja neće stvarati podele", rekao je Cerar.

Ovaj specijalista ustavnog prava, veoma cenjen u zemlji, osnovao je svoju Partiju Mira Cerara pre nekoliko sedmica sa nekolicinom predstavnika univerziteta i preduzetnika. Stanovništvo je pozitivno reagovalo na njegovu kampanju, fokusiranu na povratku morala u politiku. Građani su umorni od korupcijskih skandala koji su izbijali prethodnih godina.

Slovenačka demokratska partija Janeza Janše odbacila je rezultart, posebno ukazujući da je lider stranke poslat u zatvor tri sedmice pre izbora.

"Izbori nisu bili ni slobodni ni pravedni", ocenio je portparol te stranke Zvonko Černač.

Janša izdržava kažnu zatvora od dve godine nakon što je utvrđeno da je primio mito tokom potpisivanja velikog ugovora o nabavci oružja sa finskom Patrijom (Patria) 2006. godine u vreme dok je bio premijer.

U parlament, koji ima 90 poslaničkih mesta, trebalo bi da uđe sedam partija, među kojima je i stranka levog centra odlazeće premijerke Alenke Brtatušek.

Partija penzionera Desus dobila je malo manje od 10,2% glasova, a nova Partija ujedinjene levice je iznenadila javnost dobivši 5,9% glasova. Socijaldemokrate su dobile malo više od 6%.

Nekadašnja partija Bratušekove, Pozitivna Slovenija, koju vodi gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković, nije prešla cenzus od 4%. Pozitivna Slovenija je pobedila na izborima u decembru 2011.

Dobar đak u krizi

Slovenija, koja je ranije smatrana uzornim đakom zone evra, suočava se sa teškoćama od izbijanja ekonomske krize 2008. godine. Uz recesiju zemlju pogađa i politička nestabilnost koja je postala hronična. Za samo tri godine oborene su tri vlade.

Krajem 2013. godine Slovenija je bila nadomak bankrota zbog krize bankarskog sektora koji ne može da se izbori sa lošim pozajmicama. Slovenija je evropski program pomoći izbegla samo zahvaljujući hitnoj dokapitalizaciji. Međutim, posledica toga je nagli rast duga, koji je premašio 70% bruto domaćeg proizvoda.

Alenka Bratušek je kao i njen prethodnik Janez Janša od pre godinu dana primenjivala bolnu politiku štednje pod nadzorom EU. Bratušekova je podnela ostavku nakon što je njena tadašnja stranka izglasala novog predsednika, a ona sama je iz stranke istupila.

Prema Cerarovoj najavi, pregovori o formiranju nove vlade počinju 14. jula.

Prema nepotpunim rezultatima, Cerar će dobiti 36 od 90 mesta u parlamentu. Najverovatnija je koalicija sa partijom penzionera, socijal demokratama i čak strankom Alenke Bratušek.

Poznavaoci prilika sumnjaju da će ovi izbori povratiti mir Sloveniji i većina smatra da će novih izbora biti u roku od godinu dana.

Mnogi analitičari su skeptični u pogledu mogućnosti da Cerar uspešno formira vladu i sprovodi potrebnu politiku.

"Cerar nema nikakvo iskustvo kao lider i čak ukoliko osnuje koaliciju neće moćui da upravlja vladom", ocenio je profesor Škole društvenih nauka iz Nove Gorice Matevž Tomšič, dodavši da to ni gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković nije uspeo uprkos tome što ima mnogo više iskustva.

Na prethodnim prevremenim izborima 2011. godine, gradonačelnik Ljubljane i osnivač stranke Pozitivna Slovenija pridobio je birače predstavljajući se kao pre svega poslovni čovek a ne političar, ali nije uspeo da formira koaliciju nakon izbora.

Rejting agencija Standard end Purz nedavno je upozorila da politička nestabilnost može da omete ekonomske reforme, pre svega nepopularne privatizacije koje su zamrznute u iščekivanju nove vlade. Ova agencija je takođe izrazila zabrinutost zbog slabih izgleda za privredni rast u Sloveniji, koja ja ipak uspela u prvom tromesečju da izađe iz recesije.

Nezaposlenost je i dalje visoka i iznosi više od 13%.

Učešće na izborima koji su održani u jeku letnjih odmora bila je 50,5%, što je znatno manje nego u decembru 2011. kada je na izbore izašlo 65,6% glasača.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Slovenci protiv neoliberalnog pritiska EK na obrazovanje
  
• 

  Vesti

  : Sloveniji je bolje da izbegne spasilački paket
  
• 

  Vesti

  : Presuda Janši poen u borbi protiv korupije
  
• 

  Vesti

  : Slovenija prodaje državna preduzeća
  
• 

  Vesti

  : Korupcija cveta u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji
  
• 

  Vesti

  : OECD savetuje Sloveniji da sredi bankarski sektor