Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU pooštrila sankcije Rusiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija je 23. jula pooštrila sankcije protiv Rusije, dodavši na takozvanu crnu listu još 15 ličnosti i 18 organizacija za koje smatra da podržavaju separatiste na istoku Ukrajine. Tu odluku, prema izvoru iz EU, doneli su ambasadori EU na sastanku na kojem su razgovarali i o mogućnosti uvođenja sektorskih sankcija Moskvi. Lista ličnosti i organizacija kojima su zabranjena putovanja u EU i zamrznuta imovina tek će biti objavljena. Među organizacijama je po devet preduzeća i institucija.
Do sada su na listi bile 72 osobe iz Rusije i Ukrajine, kao i dve organizacije sa sedištem na Krimu, koji je pripojen Rusiji u martu.
Načelni dogovor o sankcijama postigli su šefovi država i vlada EU 16. jula zbog toga što se Rusija nije angažovala na smirivanju situacije u Ukrajini.
Tragedija malezijskog aviona na istoku Ukrajine, za koji se pretpostavlja da su ga oborili separatisti, navela je EU da ozbiljnije razmotri novi fazu sankcija, koje bi pogodile čitave sektor ruske privrede. Predstavnici zemalja članica počeli su da razmatraju dokument Evropske komisije, u kojem je predstavljeno više mogućnosti.
Za odluku će biti potrebno da se sazove novi samit.
"Zatražili smo da se napravi novi paket dodatnih sankcija koji će biti predstavljen šefovima državama", izjavila je 24. jula šefica evropske diplomatije Federika Mogerini (Mogherini) tokom posete Sarajevu.
Novi sastanak ambasadora, na kojem će se odlučivati o sudbini tog dokumenta, zakazan je za 29. jul.
Odluka mora biti jednoglasna, što nije lako postići. Neke države članice već sedmicama zagovaraju usvajanje opsežnih sankcija ruskoj privredi. Druge se tome protive iz straha za posledice po sopstvenu privredu.
Prema pisanju Fajnenšal tajmsa (Financial Times), osnovna mogućnost je da se prekine tok novca ka državnim ruskim bankama.
Komisija predviđa da svima u EU zabrani ulaganje u dužničke hartije od vrednosti i obveznice ruskih finansijskih institucija koje su u većinskom državnom vlasništvu. U 2013. godini ove banke su na evropskom finansijskom tržištu emitovale 7,5 milijardi evra obveznica.
Brisel takođe predviđa da se ruske banke spreče da emituju nove finansijske proizvode na evropskim berzama, kako bi se sprečilo da novac dobiju preko organizacija koje nisu u Evropi, pre svega preko londonskog Sitija.
"Ukoliko bi se državnim ruskim finansijskim institucijama ograničio pristup tržištu, to bi ograničilo njihovu sposobnost da finansiraju rusku privredu, osim ukoliko bi im ruske vlasti nadoknadile ta sredstva", navodi se u dokumentu.
Dodaje se da bi to stvorilo neizvesnost na tržištu, uticalo na poslovnu klimu i ubrzalo odliv kapitala.
U dokumentu se predlaže i zabrana izvoza "osetljivih tehnologija", pre svega u energetskom sektoru koji je od strateškog značaja za rusku privredu. Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, to bi pre svega obuhvatilo tri tipa opreme koje Rvropljani isporučuju Rusiji za bušenje u dubinama vode, istraživanja na Arktiku i izvlačenje gasa iz škriljaca.
EU bi mogla i da proglasi zabranu prodaje oružja, iako je izvoz oružja iz EU u Rusiju 10 puta manji od izvoza iz Rusije u zemlje članice. U trenutku kada Francuska insistira na isporuci prvog broda nosača helikoptera "mistral" Rusiji, Evropska komisija predlaže da se postojeći ugovori izuzmu od zabrane, kao i da se budući ograniče.
Kada je reč o takozvanim proizvodima dvostruke namene, civilne i vojne, Komisija predlaže da se pažnja usmeri na četiri sektora, između ostalog na specijalne materijale, neke mašine i elektroniku velikih mogućnosti. EU svake godine izveze 20 milijardi evra proizvoda dvostruke namene u Rusiju.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
