Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zapad-Rusija: strah od otvorenog sukoba
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.08.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 NATO je snažno upozorio da preti opasnost "ruske invazije na Ukrajinu", a u osvrtima u zapadnoevropskim medijima se ocenjuje da je ruski predsednik Vladimir Putin "upao u klopku" jer će ozbiljno uzdrmati rusku ekonomiju i međunarodni položaj ako vojno interveniše u Ukrajini, pošto će se potpuno sukobiti i sa Zapadom. A, ukoliko dopusti da ukrajinska vojska nanese težak poraz i žrtve "proruskim separatistima" na istoku Ukrajine, "izložiće se kritici da je kukavički prodao rusku dušu i samosvojnost", kako to smatra uvodničar španskog lista "Pais". List zaključuje da je "jasno da on kao vođa koji je svoju političku karijeru izgradio na želji da osveti poniženja koja je pretrpela Rusija, neće dozvoliti da bude ponižen".
U komentarima evropskih medija otud ipak preovladava strah da očigledna namera Kijeva da, uz snažnu podršku američkih savetnika, slomi otpor pobunjenika na istoku zemlje može navesti Rusiju da svim snagama zaustavi to što se u Moskvi već označava kao humanitarna tragedija, uz bombardovanje civilnih objekata, žrtve i beg više stotina hiljada civila mahom u Rusiju.
U medijima je dosta značaja dato saopštenju NATO da iza zahteva Moskve o hitnom organizovanju međunarodne misije za rešavanje teške humanitarne krize na istoku Ukrajine, stoje namere Rusije da tamo "pod izgovorom humanitarne ili misije očuvanja mira uputi vojsku".
Na "mogućnost" ruske intervencije je upozorio i američki ministar odbrane Čak Hegel, a generalni sekretar Andres Fog Rasmusen u Kijevu izneo tvrdnju da je Rusija nagomilala oružje i vojnike na granici sa Ukrajinom i stavio do znanja da "u odgovoru na rusku agresiju, NATO još tešnje radi s Ukrajinom na preobražaju njenih oružanih snaga".
I Evropska unija je izrazila "ozbiljnu zabrinutost zbog izveštaja o stalnom prilivu nove količine i novog kvaliteta naoružanja preko ruske granice u Ukrajinu" i nagomilavanja trupa uz granicu.
U evropskim medijima jeste spomenuto da je Moskva opovrgla ove tvrdnje, ali strah od šireg ratnog sukoba u Evropi sve više obuzima javnost jer na to sve više navode izveštaji i osvrti u sredstvima informisanja.
SAD i NATO su najžešći kritičari ruske politike, uz tvrdnju da je i za humanitarnu katastrofu na istoku Ukrajine i za oružane sukobe kriva Moskva, pa francuski list "Figaro" predočava da se "jaz između Zapadnjaka i Moskve naročito produbio rušenjem malezijskog aviona raketom s područja gde su pobunjenici".
Izvesne nedoumice oko toga ko je zaista srušio taj avion i delom su u javnost prodrle i tvrdnje da je to moglo biti učinjeno i raketom iz vazduha, jer su posmatrači OEBS-a naveli da na "kljunu" aviona uočene rupe koje mogu biti od šrapnela ili metaka, što navodi i štampa u Maleziji sa zaključkom da je to učinio vojni avion.
Vašington je stavio do znanja da je zadovoljan time što je, posle dužeg oklevanja, konačno Evropska unija zavela oštre ekonomske sankcije Moskvi, a u američkim analizama se tvrdi da je rusko vođstvo postalo vrlo zabrinuto zbog napredovanja ukrajinske vojske na istoku.
Jer, kako se navodi, ruska taktika je bila da se sukob na istoku Ukrajine održi sve do zime, kad bi tamo operacije morale da umnogome stanu, tako da bi neki brži poraz separatista bio i udarac za rusku strategiju.
Američka agencija za strategijske prognoze Stratfor smatra da su scenariji u kojima bi Rusija vojno intervenisala "teško pogoršavanje humanitarne krize" uz velike civilne žrtve, poraz pobunjenika od ukrajinske vojske i otvorena vojna podrška Zapada Kijevu, uz opasku da Vašington već bezbednosno uveliko pomaže ukrajinskim vlastima.
Stratfor navodi da "Rusija smera svoje neposredno vojno uplitanje u Ukrajini u vidu humanitarne misije koja traži i snage za očuvanje mira - što bi navelo NATO da tamo pošalje svoje mirovne snage i dovelo do rasporeda trupa Rusije i NATO kao na Kosovu 1999-e".
Opasnost od rasplamsavanja ukrajinskog žarišta se prati pomno i u drugim delovima sveta, pa tako Ejža tajm (Asia Time) u Hongkongu ocenjuje da je "zapadna plutokratija krenula u lov na medveda" i podseća da je buna u Ukrajini krenula tako što su građani masovno negodovali zbog korupcije, nepostojanja vladavine zakona i oligarhijsko-tajkunske vlasti, što sad niko i ne spominje.
Hongkonški dnevnik smatra da je jako malo verovatno da bi "Putin vojno intervenisao u Ukrajini", ali misli da je "Hladni rat II" neizbežan i na azijskom prostoru zato što "SAD neće prihvatiti rusku sferu uticaja u delovima Azije (kao što to ne dozvoljava ni Kini) "mada se rusko-kinesko strategijsko partnerstvo ubrzano gradi".
"I", zaključuje, "nikada neće oprostiti Rusiji što, zajedno s Kinom, otvoreno dovodi u pitanje pucajući po šavovima od Amerike nametnuti svetski poredak".
Ugledni indijski analitičar, diplomata M. K. Bhadrakumar, ukazuje na to da američki predsednik Barak "Obama nije shvatio da svet nije zainteresovan da izoluje Rusiju ili da obogalji rusku ekonomiju upravo u času kad je svetskoj privredi životno potrebno da ima centre rasta, naročito izvan zapadnog sveta".
Ruski proizvođači zadovoljni zbog sankcija
S druge strane, ruske televizije intenzivno komentarišu uvođenje kontrasankcija EU, SAD i drugim zemljama kao o veoma dobroj šansi za podizanje domaće proizvodnje, a veliki deo stanovništa Rusije podržava taj korak vlasti, po principu "tako im i treba", ne sumnjajući da će to imati negativne posledice po rusku ekonomiju i tržište.
Ruski mediji navode da su domaći proizvođači morske ribe, mesa i živine, povrća i voća oduševljeni odlukom Kremlja da uvede sankcije, jer se time, po njihovim navodima, otvara veće tržište za njih.
Nezavisima gazeta navodi da su domaći proizvođači spremni da zamene za uvoz zabranjene proizvode, a da su uvoznici iz zemalja koje nisu pod sankcijama oduševljeni.
Šef federalne agencije za ribolov Ilija Šestakov ne sumnja da će Rusija moći da popuni tržište ribom, dok je šef nacionalnog saveza proizvođača mleka Anrej Danilenko rekao listu da uvoz guši domaću proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda. Po njegovim rečima, posle zabrane uvoza mleka, neće biti deficita na ruskom tržištu.
"Nikakvih problema, nikakve panike neće biti, mi u potpunosti možemo da obezbedimo tržište živinom", kaže izvršni direktor Ruskog živinarskog saveza Galina Bobiljeva i dodaje da je taj savez odavno želeo da se smanji uvoz živine.
Proizvođači, međutim, ne isključuju da će njihovi proizvodi biti skuplji od uvoznih. "Moguće je da će domaća riba biti skuplja, ali zato i kvalitetnija", kaže Šestakov.
Danilenko smatra da ukoliko država bude čvrsto kontrolisala formiranje cena, one ne bi trebalo da skoče, dok direktor Ruskog živinskog saveza navodi da će "neko vreme "ponuda na tržištu biti smanjena, a da će cene rasti. "Inflacija može da se kontroliše samo u slučaju ako se obezbede neprekidne isporuke. Ali, to je malo verovatno", kaže ekspert iz Visoke ekonomske škole Vladimir Besonov.
List RBK-dejli navodi da će "zabranjeni proizvodi" svejedno stići u Rusiju kroz druge države, pre svega kroz Kazahstan i Belorusiju, u prepakovanom vidu.
Dnevnik Komersant piše da će od kontrasankcija koje je uvela Rusija, u velikoj meri stradati potrošači skupljih proizvoda, te da će inflacija sigurno dostići osam odsto.
Rusi podržavaju sankcije
Građani Rusije, međutim, sudeći po anketi nezavisnog Levada centra, u velikoj većini podržavaju kontrasankcije. Da je reč o pravilnom putu smatra oko 70%. Ne slaže se sa sankcijama 25% građana koji smatraju da sankcije mogu da stvore ozbiljne probleme za njihove porodice i njih lično.
"Ankete pokazuju da se društvo sve više raslojava po ideološkim motivima. Veliki deo (61%) smatra da Rusiju okružuju neprijatelji, a oko 30% smatra da je antizapadna histerija namera vlasti da zaplaši građane, kako bi olakšali manipulacije javnim mnjenjem", kaže zamenik direktora Levada centra Aleksej Graždankin i dodaje da se strah od Rusije u zapadnim zemljama, u samoj Rusiji tumači kao znak poštovanja.
"Prazne police u prodavnicama biće primećene odmah i svuda, ali je pitanje koga će građani optužiti - Putina ili Zapad", kaže Graždankin.
Politikolog Aleksej Malašenko navodi da sve dok obični građani ne osete posledice sankcije, rezultati anketa se neće menjati. Po njegovim prognozama, promene će se osetiti već ove jeseni, a ljudi će pre ili kasnije početi da shvataju da krivac za prazne police nije zemlja proizvođač.
"Sada televizijska propaganda funkcioniše ovako: bravo domaći proizvođači, za sve su krive SAD. Kada sankcije osete obični Rusi, ljudi će se zamisliti, da li žele da plate za Krim i Donbas. Kremlj će tada ponovo zategnuti kaiševe i nastaviti propaganddu, kako bi krivili Zapad, a ne svoju vlast", smatra Malašenko.
Analitičar Anrej Movčan na svom blogu piše "Rusija je uvela sankcije sama protiv sebe".
Autori: Dragan Blagojević i Zorana Bojić, dopisnici agencije Beta iz Brisela i Moskve
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
