Nepunih 10 dana nakon što je Brisel proširio sankcije Rusiji, posledice koje će to doneti polako dobijaju obris. Za sada je Rusija najteže pogođena, sa manjim pristupom evropskom i američkom novcu, zatvaranjem filijale Aeroflota i oko 25.000 turista zarobljenih u inostranstvu nakon propasti turističkih agencija. U Kremlju pripremaju uzvratne mere. Jedna od mogućnosti je da se evropskim aviokompanijama zabrani preletanje preko Sibira, što bi im povećalo troškove za letove ka istočnim destinacijama. Rusija je intenzivirala ograničenja uvoza hrane iz EU, a postavlja se pitanje i da li bi mogla energente da upotrebi kao političko oružje ili bi je to isuviše pogodilo. Šteta koju će sankcije doneti Evropi za sada se ne može tačno proceniti, ali neke zemlje strahuju da bi mogla biti velika, pa je finski premijer najavio čak i mogućnost da traži nadoknadu od EU.

Moskva je neposredno nakon proširenja sankcija EU i SAD objavila da zabranjuje uvoz voća i povrća iz Poljske zbog sanitarnih nepravilnosti, a 6. avgusta usledili su i novi potezi, odluka da se ograniči uvoz mesa iz Rumunije i životinja iz Italije, Bugarske i Grčke.

Time je, kako prenosi AFP, nastavljen trgovinski rat koji je Moskva zapcocela nakon proširivanja sankcija 29. jula. Na račun Moskve često se iznose kritike da koristi trgovinu, posebno fitosanitarne razloge, kao sredstvo diplomatskog pritiska na susede. Nakon zabrane izvoza voća i povrća iz Poljske u Rusiju, Moskva je zapretila da će zabrane uvesti i za druge, možda čak i za celu EU.

Deo pretnji ostvaren je 6. avgusta, kada je zbog bolesti takozvanih ludih krava u regionu Kluž u Rumuniji zabranjen uvoz govedine, goveda i goveđih proizvoda iz te zemlje.

Ograničen je i uvoz životinja iz više regiona Italije, Bugarske i Grčke zbog bolesti plavog jezika, virusnog oboljenja ovaca i goveda.

Predsednik Rusije Vladimir Putin 5. avgusta je, kako je prenela agencija Itar Tas, dao nalog vladi da razmotri "pažljivi" odgovor na sankcije Zapada, koji ne bi oštetio ruske proizvođače.

Aviosaobraćaj na udaru

Prema pisanju poslovnog dnevnika Vedomosti, Rusija bi mogla da zabrani preletanje evropskih aviokompanija preko Sibira, što je put koji one koriste za aziske destinacije. U tom slučaju kompanije bi za letove ka Kini, Japanu, Južnoj Koreji i još nekim zemljama morale da koriste duži put, što iziskuje više i vremena i novca za gorivo.

Prema izvoru na koji se pozivaju Vedomosti velike evropske kompanije Lufthanza, Britiš ervejz i Er Frans mogle bi za tri meseca da plate milijardu evra više za svoje rute, ali stručnjaci po navodima Rojtersa smatraju da je taj iznos preuveličan.

Konsultant za aviosaobraćaj Boris Rijabok ocenio je da bi troškovi za izmenu trase bili od 25 do 50% viši od plaćanja naknada za tranzit i procenio da bi godisnji gubici iznosili između 100 i 200 milion adolara.

To bi značilo da bi ruski Aeroflot pretrpeo veću štetu od ove mere. Prema pisanju Vedomosti, ovaj ruski prevoznik dobija godišnje 300 miliona evra od ovih naknada, koje su dugo bile predmet sporenja Brisela i Moskve.

Primera radi, Lufthanza prema pisanju Rojtersa ima 180 letova sedmično preko Sibira.

Aeroflot je već pogođen sankcijama, budući da je njegova niskotarifna filijala Dobroljot 4. avgusta obustavio letove jer mu je raskinut ugovor o korišćenju aviona.

Zarobljeni turisti

Među prvima koji su iskusili posledice pogoršanja ekonomskih odnosa Rusije i Zapada su ruski turisti, koji su nakon propasti turističkih operatera ostali bez prevoza ka Rusiji.

Od sredine jula, više turističkih kompanija je propalo, uključujući i staru i uglednu Nevu. Iako nisu direktna posledica sankcija Zapada, ovi događaji su tesno povezani sa pogoršanjem odnosa Rusije i Evrope.

Naime, prema pisanju ruskih medija, vlasti te zemlje su u aprilu preporučile delu državnog aparata, pre svega tužiocima, policiji, poreskim službenicima i vojnom osoblju, da ne putuju izvan zemlje zbog pogoršanja političkih okolnosti.

Veliki tur operateri Labirint i Neva rekli su da zbog ove zabrane imaju veliki pad prihoda, a na kraju su i propali.

Prema pisanju lista na engleskom Moskou tajms, u obuhvaćenim državnim službama radi 4 miliona osoba, što je 3% stanovništva i gotvo 5% radnika.

Propast Labirinta pogodila je oko 25.000 putnika, od kojih je veliki deo brzo prevezen ka Rusiji. Prema pisanju Itar Tasa, agencija za pomoć putnicima procenila je da bi vraćanje svih putnika bankrotiranih agencija iz inostranstva mogao da košta više od 5 miliona dolara.

Finska traži odštetu od Brisela

Evropa za sada još ne zna u potpunosti sa kakvim će se posledicama suočiti. Za početak, turističke organizacije mogu da očekuju smanjenje broja turista iz Rusije.

Tako prema pisanju Rojtersa Grčka ove godine očekuje 1 milio turista, oko 350.000 manje nego prošle godine. Grčka i dalje planira da poveća broj poseta iz Rusije na 2,5 miliona do 2021, kaže predsednik udruženja turističkih organizacija te zemlje Andreas Andreadis, koji ipak dodaje da će prvo morati da prođu i neki lošiji trenuci.

Prema pisanju Moskou tajmsa, finansijske sankcije će dovesti do poskupljenja kapitala za Rusiju. Međutim, ni Evropa neće biti pošteđena.

U prvo vreme, kako se navodi, može se očekivati da će London osetiti posledice jer će velike finansijske kompanije gubiti poslove koje bi mogle da imaju za pružanje usluga ruskim bankama. Tokom vremena će posledice osetiti i zemlje koje su najviše zastupljene u finansijskim odnosima sa Rusijom, a fokus je tu na Francuskoj (i grupi Sosijete ženeral), Italiji (i njenom Uni Kreditu) i Austriji (sa Rajfajzenom).

Štetu će, kako se navodi, pretrpeti i izvoznici u Rusiju i sve pogranične zemlje. Jedna od njih, Finska, već je ocenila da bi trebalo da se šteta koju budu nanele sankcije podeli.

"Nema sumnje da ćemo, ukoliko sankcije pogode Finsku neproporcionalno, tražiti podršku od evropskih partnera", rekao je premijer Aleksander Stub novinarima u predgrađu Helsinkija, a preneo AFP.

Prema njegovim rečima, rukovodeći se načelima ekonomske solidarnosti trebalo bi omogućiti zemljama koje su više pogođene da dobiju određenu vrstu nadoknade od Evrope. Finska, koja pokušava da izađe iz recesije već oseća posledice zbog pada trgovine sa svojim ruskim susedom od početka kriz u Ukrajini, a premijer smatra da bi se situacija mogla pogoršati. Proračun Narodne banke Finske je da usporavanje privrednog rasta u Rusiji za 3 procentna poena dovodi do pada od 0,5 poena u Finskoj.

Kako navodi Moskou tajms, najznačajnije od svega je što će ovaj ptoez poslati poruku drugim zemljama da ne smeju da budu toliko finansijski zavisne od Evrope.

U nekim zemljama, poput Velike Britanije, privrednici ukazuju na moguće teške posledice po privredu. Tako proizvođač industrijskih i popljoprivrednih mašina i opreme JCB očekuje posledice, ali navodi da se razmere štete za sada ne mogu izmeriti.

Postavlja se pitanje i da li Rusija može upotrebiti energente, od kojih Evropa zavisi, kao odmazdu za sankcije. To bi po rečima stručnjaka bila veoma komplikovana odluka, jer bi pogodilo Evropu, ali bi naškodilo i samoj Rusiji.

Napisala: S.V.

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Poljaci jedu jabuke u inat Putinu
  
• 

  Vesti

  : Sankcije Zapada: ruska privreda na udaru
  
• 

  Vesti

  : EU pooštrila sankcije Rusiji
  
• 

  Vesti

  : Ruski gas pokriva polovinu evropskog uvoza
  
• 

  Vesti

  : Da li će tragedija promeniti tok ukrajinske krize?
  
• 

  Vesti

  : Moldavija jača veze sa EU, Rusija s Pridnjestrovljem