Ruska vlada uvela je 7. avgusta "potpunu zabranu" uvoza velikog broja prehrambenih proizvoda iz EU i SAD. Premijer Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da je reč o odgovoru na sankcije Zapada prema Rusiji i da mere mogu biti ukinute ako se ostvari konstruktivan stav u rešavanju krize, dok je jedan poljski ministar rekao da je reč o pokušaju Moskve da i Balkan uvede u "trgovinski rat" između Rusije i Zapada. Kao posledice ovakvih mera mogu se očekivati prazni rafovi u Rusiji i veliki viškovi robe, pre svega voća, u EU. Ovaj ekonomski rat Rusije i EU gotovo da je bacio u zasenak Ukrajinu, na čijem istoku u Donjecku besne borbe, i koja od Zapada traži konkretnu podršku umesto lepih reči.

Zabrana koju je uvela Rusija odnosi se na uvoz mesa, ribe, mleka i mlečnih proizvoda, voća i povrća iz SAD, EU, Australije, Kanade i Norveške.

Hrana za decu je izuzeta.

Dokument pod nazivom "O merama za realizaciju Ukaza predsednika Rusije od 6. avgusta 2014 'O primeni odvojenih specijalnih ekonomskih mera u cilju osiguranja bezbednosti RF'", utvrđuje da zabrana traje godinu dana i predviđa i da se preduzmu mere da bi se sprečio rast cena i povećala ponuda domaćih proizvoda na tržištu.

Premijer Dmitrij Medvedev danas je na sednici vlade izjavio da su mere o zabrani uvoza iz navedenih država isključivo odgovor na sankcije uvedene Rusiji.

"Mi nisamo želeli takav razvoj događaja. Iskreno se nadam da će kod naših partnera preovladati ekonomski pragmatizam i da će razmisliti, a ne plašiti i ograničavati Rusiju", rekao je Medvedev.

On je naveo da Rusija želi da se ponovo uspostavi saradnja u ranijem obimu.

Iz Brisela je odmah stigla ocena da je reč o merama koje su donete iz isključivo političkih razloga, i da EU može da reaguje.

"Nakon što Evropska komisija u potpunosti oceni mere koje je donela Rusija, zadržavamo pravo da preduzmemo odgovarajuće mere", rekao je jedan portparol Komisije Frederik Vensan.

Viškovi na tržištu EU

Rusija kupuje 10% izvoza EU poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, u vrednosti od 12 milijardi evra godišnje, pokazuju podaci evropskog statističkog zavoda Eurostat. U 2013. među najvećim izvoznicima u Rusiju su, rame uz rame za Ukrajinom pre početka krize i Brazilom, stajali Nemačka i Holandija.

Rusija je, kako podsećaju u francuskom poljoprivrednom sindikatu FNSEA, veliki izvoznik žitarica, ali uvozi velike količine voća, povrća i prerađevina poput mesa i mlečnih proizvoda.

Od Evrope se na primer uvoze jabuke, paradajz i breskve, a tržište je već prezasićeno ove sezone zbog obilne proizvodnje, pogotovo što je reč o proizvodima koji ne mogu previše da stoje na rafovima. predsednik tog sindikata Gzavije Belen kaže da se proizvođači plaše da će se sve te velike količine proizvoda koje su ranije izvožene naći na evropskom tržištu i stvoriti krizu.

Italija, Španija i Francuska već prolaze kroz veliku krizu zbog nektarina, budući da su se cene srozale, a predsednik udruženja proizvođača francuske Lik Barbije smatra da se nazire katastrofa sa jabukama.

Barbije ukazuje i da su izvožene velike količine voća u Rusiju, pa je Francuska 2012. na primer izvezla u vrednosti od 26 miliona evra, a da je ove godine POljska, veliki izvoznik u Rusiju, imala i obilan rod koji će se vratiti na unutrašnje tržište.

Nešto je manji problem sa goveđim mesom, budući da je izvoz već u opadanju, sa manje od 50.000 tona u 2013, u odnosu na 100.000 u 2011. prema podacima Instituta za uzgoj. Potpredsednik francuskog Nacionalnog udruzenja za govedinu zadužen za izvoz Gi Ermue rekao je da je do tog smanjenja doslo zbog ograničenja iz navodno sanitarnih razloga, usvari poltiičkih.

Kada je o govedini reč, njegova ocena je da će oštećeni biti Belgija, Holandija i Nemačka.

EU od kraja januara ne može da izvozi svinjetinu u Rusiju, jer je ta zemlja u kontekstu narastajuće napetosti zbog Ukrajine tada uvela zabranu, navodeći kao razlog svinjsku kugu, zbog čega se Brisel u aprilu žalio Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Belen iz udruženih francuskih poljoprivrednih sindikata kaže da se proizvođači uzdaju u reakciju STO na mere koje je uvela RUsija, kao i u reakciju ruskih potrošača kada ostanu bez proizvoda na koje su navikli. Međutim, Barbije, koji zastupa proizvođače voća, ukazuje na rizik da zemlje Azije i Latinske Amerike zauzmu delove tržišta, koje će Evropa kasnije teško povratiti.

Danska i Holandija će biti najoštećenije zbog zabrane izvoza mlečnih proizvoda.

I aviokarte će možda poskupeti

Medvedev, takođe rekao, da Rusija razrađuje mere kako bi zabranila zapadnim aviokompanijama preletanje njenog vazdušnog prostora u regione Istočne Azije, kao i da odredi tačke ulaska i izlaska čarter letova.

Taj potez, o kojem još nije doneta odluka, mogao bi da značajno utiče na troškove letova zbog povećane potrošnje goriva, i odrazilo bi se na cene karata.

To bi međutim dovelo do značajnih gubitaka za najveću rusku aviokompaniju Aeroflot koja za te letove dobija između 250 i 300 miliona dolara godišnje.

"Naravno da je reč o ozbilnoj meri. Moramo ipak i o tome da razmišljamo", rekao je Medvedev.

Eventualna zabrana bi posebno naškodila evropskim kompanijama, pre svega Lufthani, Britiš Ervejzu, Er Fransu i Fineru koji imaj brojne avione za duge distance kojima lete na odredišta u Aziju.

Benk of Amerika Meril Linč u avgustu je izneo procenu da bi te kompanije ukoliko ne bi preletale preko Rusije imale dodatne troškove od 30.000 dolara po letu.

Medvedev je naveo da je ukrajinskim kompanijama zabranjen prelet preko teritorije Rusije.

Ukrajini nisu dovoljne lepe reči

U međuvremenu borbe su na istoku Ukrajine zahvatile i centar Donjecka, koji je u rukama proruskih separatista. Novinari su preneli da je je u gradu bilo bombardovanja, a regionalne vlasti navele su da je pogođena bolnica i da je jedna osoba poginula a dve povređene.

Prema izvoru proruskih vlasti, tri civila su tokom noći ubijena u četvrti na južnoj periferiji grada.

Ukrajinska vojska pokušava ovaj grad, najveći u rukama separatista, da izoluje od ostatka teritorije pod kontrolom pobunjenika, kao i od ruske granica. Tokom prethodnih dana borbe su se intenzivirale u predgrađu.

U Ukrajini raste i napetost zbog straha od eventualne ruske intervencije.

Rusija traži hitne mere u Ukrajini, gde se situacija neprekidno pogoršava, i prema podacima UN za skoro četiri meseca poginulo je više od 1.100 ljudi, a više od 300.000 je izbeglo. Situacija u gradovima poput Luganska i Gorlivke, koji su pod kontrolom pobunjenika i pod ukrajinskom opsadom, veoma je teška, sa problemima u snabdevanju i isključenjima vode i struje.

Iz bezbednosnih razloga međunarodni eksperti su odložili i potragu za posmrtnim ostacima žrtava pada malezijskog aviona 17. jula, kada je poginulo 298 osoba, najviše Holanđana.

Ukrajina strahuje da Rusija ne iskoristi takvu situaciju i pod izgovorom humanitarne misije pošalje vojnike na stok Ukrajine.

U takvom trenutku u Ukrajinu je došao i generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen da pruži "političku podršku" ukrajinskim vlastima, kako je objavio na drustvenoj mreži Tviter.

NATO, čiji Ukrajina nije član, procenio je da je broj ruskih vojnika na granici sa Ukrajinom poećan od 12.000 sredinom jula do sadašnjih 20.000.

Kijev je od Zapada zatražio da pruže i materijalnu podršku, a ne samo političke izjave.


Izvor: Beta, AFP i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Rusija uzvraća udarac Briselu
  
• 

  Vesti

  : Poljaci jedu jabuke u inat Putinu
  
• 

  Vesti

  : Sankcije Zapada: ruska privreda na udaru
  
• 

  Vesti

  : EU pooštrila sankcije Rusiji
  
• 

  Vesti

  : Dan žalosti u Holandiji, u EU rasprava oko isporuke oružja Rusiji