Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rumunija pokušava da se izbori sa sivom ekonomijom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.08.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Od građevinskog radnika koji radi na crno do mreža koje se bave finansijskim prevarama, siva ekonomija cveta u Rumuniji zbog čega je njen budžet tanji za više desetina milijardi evra godišnje. Rumunija je, sa udelom sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu od 28%, pored Bugarske članica EU koju ta pojava najviše pogođa. Prema podacima Evropskog parlamenta, Evropska unija gubi godišnje 1.000 milijardi evra zbog sive ekonomije. Pocenjuje se da siva ekonomija u Srbiji iznosi oko 30% BDP-a.
Udeo sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu Rumunije bio je u 2013. 28,4%, što je oko 40 milijardi evra, podaci su Komiteta Saveta Evrope za borbu protiv pranja novca (MONEYVAL).
"Siva ekonomija koja je u porastu u Rumuniji predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost", rekao je za AFP predsednik rumunskog Fiskalnog saveta, ekonomista Jonut Dumitru.
Zbog toga u budžetu nema dovoljno sredstava za ključne javne sektore, pa bolnice propadaju, bolesni građani nemaju lekove, a škole tekuću vodu.
"Uskratiti zdravlje i obrazovanje jednom narodu znači žrtvovati njegovu budućnost", upozorava Dumitru.
Rumunska vlada, suočena sa tom pojavom, formirala je u okviru poreske uprave direkciju za borbu protiv kriminalnih mreža koje se bave fiskalnim prevarama (DGAF).
U najnovijoj aferi koja je otkrivena ove godine, mreža koja se bavila trgovinom voćem i povrćem izbegla je plaćanje poreza u vrednosti od 24 miliona evra. Oko 30 državljana Turske, Jordana i Rumunije, od kojih je 12 uhapšeno, osnovalo je 50 fantomskih preduzeća kako bi izbegli plaćanje poreza na dodatu vrednost po stopi od 24% za isporuku robe vredne 100 miliona evra.
"U drugoj aferi 22 rumunska i kineska građanina uspostavila su mrežu od 15 preduzeća koja su se bavila transakcijama a nisu prijavile i platile PDV. Poreski gubici su bili do 12 miliona evra", rekao je za AFP potpredsednik DGAF Romeo Nikolae.
Metode izbegavanja poreza su sve sofisticiranije, kaže glavna tužiteljka u rumunskom Tužilaštvu za organizovani kriminal i terorizam (DIICOT) Alina Bika. "Dvojno računovodstvo, fantomska preduzeća koja postoje 30-40 dana a zatim nestaju, ubacivanje sredstava stečenih nelegalnim aktivnostima - primećujemo da su finansijski kriminalci sve više specijalizovani", rekla je ona za AFP.
Alina Bika je navela da je tužilaštvo podiglo optužnice protiv 659 osoba i konstatovalo poreske prevare koje su u 2013. iznosile više od 200 miliona evra.
Ponekad u prevarama učestvuju i ljudi iz institucija koje su zadužene za borbu protv sive ekonomije. Bivši šef Nacionalne agencije za fiskalnu adminsitraciju (ANAF) Sorin Blejnar se tako tereti u dva slučaja za fiskalne prevare.
On je optužen za saučesništvo zbog "podrške" aktivnostima dve mreže koje su utajile porez pri prodaji naftnih proizvoda. Ta utaja se procenjuje na preko 60 miliona evra.
Međutim, većina slučajeva neplaćanja poreza nije tako spektakularna.
Gotovo milion i po Rumuna radi na crno
Mohaj Janču, 31-ogodišnji radnik, radi na crno za malo građevinsko preduzeće. Zarađuje oko 380 evra mesečno, što je prosečna mesečna plata u Rumuniji, ali mu gazda, kao ni on sam, ne plaća doprinose. "Nemam zdravstveno osiguranje a ako gazda odluči da me otpusti, nemam pravo na naknadu za nezaposlene", rekao je on.
Prema podacima rumunskog Fiskalnog saveta, 1,45 miliona osoba u Rumuniji je radilo na crno tokom 2012, što je 23% zaposlenih. Ova pojava je posebno raširena u građevinarstvu, sektoru u kome 60% radnika nije prijavljeno, naveo je Dumitru.
Bukurešt, koji kasni u ispunjavanju obećanja da će suzbiti sivu ekonomiju, dobio je od Svetske banke zajam od 70 miliona evra za unapređenje sistema naplate poreza tako što će uvesti integrisani informatički sistema.
Dumitru je ocenio da vlasti treba da pre svega troše javni novac na transparentniji način kako bi podstakli obveznike da plaćaju porez. "Kada vide loš kvalitet socijalnih usluga, ljudi se obično pitaju zašto da plaćaju porez kada ništa ne dobijaju zauzvrat?", dodao je on.
Siva ekonomija još veći izazov u Srbiji
U Srbiji se udeo sive ekonomije u BDP procenjuje na 30%. Kao glavni uzroci rasta obima sive ekonomije izdvajaju se komplikovane procedure, nepredvidivi troškovi, nefleksibilno tržište rada i visoko učešće gotovinskih transakcija, a problem predstavlja šverc robe koji ostavlja državu bez značajnih prihoda od carina i poreza.
Bivši ministar finansija Lazar Krstić izjavio je početkom jula da bi procenat sive ekonomije u Srbiji mogao biti smanjen u naredne dve-tri godine sa 31% na 23 do 24% učešća u ukupnim ekonomskim aktivnostima, što bi godišnje donelo povećanje budžetskih prihoda od 500 do 700 miliona evra.
Siva ekonomija svakog stanovnika Srbije košta jednu prosečnu platu godišnje, što je ukupno oko tri milijarde evra, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) objavljeno u julu. Reč je o godišnjoj sumi koja se zbog sive ekonomije ne investira u razvoj i rast standarda građana.
Najnovije istraživanje NALED-a i USAID-a čiji su rezultati objavljeni 20. avgusta pokazalo je da ugostitelji u Srbiji svakom drugom gostu ne izdaju fiskalni račun.
Izvor: AFP, Beta
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
