Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Manje procedura zbog kršenja propisa EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.10.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Poslednjih godina beleži se osetno smanjenje broja procedura pokrenutih zbog kršenja propisa EU. Istovremeno raste broj rešenih slučajeva kroz mehanizme za rešavanje problema, poput programa EU Pilot, pokazao je novi izveštaj Evropske komisije. U 2013, kao i godinu dana ranije, najveći broj procedura pokrenut je zbog neusklađenosti sa propisima EU u oblasti životne sredine, poreza, transporta i internog tržišta (62% ukupnog broja). Najviše su sa usklađivanjem zakona sa evropskim kasnile Italija, Španija i Grčka dok su najažurnije bile Letonija, Malta i Estonija. I građani EU sve aktivnije ukazuju na potencijalna kršenja propisa EU.
Smanjenje broja pokrenutih procedura odražava odlučnost Komisije da radi sa članicama Evropske unije na rešenju problema nastalih zbog nepoštovanja zakona EU već u ranoj fazi. Kako je navela Komisija, ispravna primena propisa EU predstavlja temelj Ugovora EU, kao i srž Komisijinog programa za regulatornu reformu (REFIT).
Na kraju 2013. godine bilo je otvoreno 390 procedura zbog kašnjenja sa uvršćivanjem zakona EU u nacionalne prema 1.185 na kraju 2011, pokazao je Komisijin 31. Godišnji izveštaj o praćenju primene zakona EU. Pri tome je u 2013. bilo više direktiva koje je trebalo ubaciti u nacionalna zakonodavstva nego 2012. - 74 prema 56, ali manje nego 2011. godine - 131.
U 2013. godini najviše procedura zbog kašnjenja pokrenuto je protiv Italije, Kipra i Slovenije dok su najbolje performanse pokazali Švedska, Holandija i Irska.
Kako bi pomogla zemljama EU da uvrste direktive u svoja zakonodavstva u roku koji su dali Savet ministara EU i Evropski parlament, Evropska komisija radi sa članicama pripremajući planove implementacije koji sadrže neobavezujuće sugestije nacionalnim vlastima kako da ispravno i na vreme primene direktive.
Pored toga, Komisija je nastavila da u punoj meri koristi sistem sankcija uveden Lisabonskim ugovorom.
Komisija je Sudu pravde EU predala 14 predmeta tražeći finansijske kazne za Belgiju, Bugarsku, Estoniju, Rumuniju, Veliku Britaniju (po dva slučaja svaka), Kipar, Poljsku i Portugaliju (po jedan). U 2012. Evropska komisija je donela 35 takvih odluka.
U slučajevima predatim Sudu predložene su kazne od 4.224 do 148.177,92 evra dnevno. U tim predmetima uglavnom se radi o kašnjenju sa uvršćivanjem evropskih direktiva u nacionalne zakone u oblasti energetike.
Žalbe - direktan kontakt građana i EU
Sa 3.505 registrovanih žalbi zbog potencijalnog kršenja propisa EU, građani, preduzeća, nevladine organizacije i druge zainteresovane strane predstavljali su za Komisiju važan izvor u praćenju ispravne primene propisa EU.
Broj novih žalbi je u 2013. bio veći nego u prethodne tri godine - 2012. ih je bilo 3.141 , 2011. godine 3.115 a 2010. godine 3.349, pokazao je izveštaj Komisije.
Čak 72% tih žalbi odnosilo se na pet oblasti - pravosuđe (590), životnu sredinu (520), unutrašnje tržište i usluge (494), zapošljavanje (470) i oporezivanje i carinsku uniju (452).
Na meti žalbi najčešće je bila Italija - podnete su 472 od čega se 120 odnosilo na zapošljavanje. Slede Španija sa 439 žalbi od čega 100 na zapošljavanje i Nemačka sa 297 od čega 64 na pravosuđe.
Komisija od 1984, nakon zahteva Evropskog parlamenta, radi godišnji izveštaj o praćenju primene zakona EU u prethodnoj godini. Evropski parlament svake godine usvaja izveštaj o Komisijinom izveštaju.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
