Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prve dobre vesti u borbi protiv ebole
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.10.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U borbi protiv širenja ebole 20. oktobra čule su se prve dobre vesti: u Nigeriji je zvanično potvrđeno da nema više te bolesti, što je donekle ublažilo strahovanja od izbijanja pandemije. Međutim, virus i dalje hara zapadnom Afrikom i EU, kao i neke zemlje Latinske Amerike, najavile su pomoć pogođenim zemljama. U Evropi je više zemalja pojačalo kontrole na aerodromima, mada stručnjaci tvrde da je efikasnije proveriti zdravstveno stanje putnika na polasku iz pogođenih zemalja. Oni navode da bi bez odgovarajućih procedura provere na polasku tri zaražena putnika mesečno mogla krenuti avionom iz tri najteže pogođene afričke zemlje.
Svetska zdravstvena organizacija je saopštila 20. oktobra da je epidemija prestala u Nigeriji, najmnogoljudnijoj zemljii Afrike, odnosno da su prošla 42 dana ili dva perioda inkubacije od po 21 dan, otkako je registrovan poslednji slučaj zaraze.
"To je izuzetan uspeh koji je pokazao celom svetu da ebola može da se zaustavi", rekao je u Abudži izaslanik SZO u Nigeriji Rui Gama Važ (Vaz).
U tome se uspelo zahvaljujući brzom reagovanju vlasti i razmeštanju timova koji su pratili stanje osoba koje su stupile u kontakt sa obolelima. Ukupno je bilo 20 slučajeva obolelih, od kojih jei osam umrlo.
Prema podacima SZO u zapadnoj Africi, pre svega u Liberiji, Sjera Leoneu i Gvineji, umrlo je više od 4.500 osoba.
Osim zaustavljanja epidemije u Nigeriji, dobra vest je i da je norveška medicinska sestra koja se zarazila ebolom u Sjera Leoneu ozdravila, i da prvi testovi pokazuju i da je ozdravila španska medicinska sestra koja se zarazila negujući pacijenta u Španiji.
Situacija i dalje ozbiljna, pomoć neopohodna
Predsednica Liberije Elen DŽonson Serlif (Ellen Johnson Sirleaf) pozvala je 19. oktobra svet da se uključi u borbu protiv ebole koja, kako je istakla, ne poznaje granice. Evropa i Latinska Amerika su ubrzo učinile napore u tom pravcu.
Ministari spoljnih poslova EU su 20. oktobra obećali da će izdvojiti oko 500 miliona evra pomoći za najteže pogođene zemlje, od čega će Evropska komisija dodeliti 180 miliona evra. Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) ranije je ocenio da to nije dovoljno i da EU treba da pomogne sa milijardu evra.
Nevladine organizacije koje su u prvim redovima u suzbijanju ebole na terenu, tražile su da se što pre uspostavi sidtem za hitnu evakuacije stranog zdravstvenog osoblja, a EU je e imala sluha za taj zahtev.
Šefovi diplomatija članica Unije obećali su da će garantovati odgovarajuću negu međunarodnim humanitarnim radnicima bilo na terenu ili, ako je potrebno, evakuaciju specijalnim vojnim ili civilnim avionima koje će obezbediti članice. Evropska komisija već ima ugovor sa američkim preduzećem specijalizovnim za hitne zdravstvene evakuacije, ali to podrazumeva samo tri evakuacije nedeljno, rekli su evropski izvori.
Prema podacima UN, za lečenje obolelih od ebole u najteže pogođenim zemljama potrebno je 10.000 kreveta.
"Da bi se obezbedilo 10.000 kreveta, potrebno je mnogo osoblja, lekara i medicinskih sestara", rekli su evropski izvori za AFP. Njima je pak potrebno da budu sigurni da postoji sistem evakuacije ako se razbole", rekli su ti izvori.
EU će imanovati do kraja nedelje i koordinatora za borbu protiv ebole.
Lideri i ministri 12 zemalja Latinske Amerike su, takođe, na vanrednom sastanku razgovarali o zaustavljanju ebole, a Kuba je najavila da će uskoro uputiti više od 450 lekara i medicinskih sestara u zapadnu Afirku.
Kanada je 20. oktobra poslala prvi kontingent doza eksperimentalne vakcine u bolnicu u Ženevi gde će se testirati za potrbe SZO.
Efikasnije kontrole putnika na polasku
U Evropi, posle Francuske i Velike Britanije i Belgija je uvela kontrolu zdravlja putnika na aerodromima. Međutim, stručnjaci smatraju da su efikasnije kontrole na polasku iz pogođenih zemalja.
Bez odgovarajućih procedura provere na polasku, poput merenja temperature i popunjavanja upitnika, tri zaražena putnika mesečno bi mogla krenuti iz tri najteže pogođene zemlje, ocenjuju stručnjaci iz Kanade, Evrope i SAD u analizi objavljenoj 20. oktobra u britanskom medicinskom časopisu Lanset (The Lancet).
"Kontrole po dolasku na aerodromima van Afrike pružaju osećaj sigurnosti. Međutim, to će u najboljem slučaju doneti samo neznatne koristi i utrošiti dragocena sredstva koja su mogla da se upotrebe za efikasnije delovanje zdravstvenih službi", rekao je jedna od autora studije, doktor Kamran Kan iz bolnice Sent Majkl u Torontu.
U studiji se navodi da bi se kontrole na polasku sprovodile na tri međunarodna aerodroma - u Konakriju, Monroviji i Fritaunu, a da bi za kontrolu po dolasku bilo potrebno više sredstava. Iz pravca Gvineje, Liberije i Sjera Leonea postoje direktni letovi za 16 aerodroma u 15 zemalja koji dalje imaju letove za 1.238 gradova.
Svrsishodnost provere po dolasku je mala s obzirom na trajanje leta u odnosnu na period inkubacije koji je osam do 21 dan. Obolele osobe postaju zarazne tek pošto se pojave prvi simptomi - temperatura, veliki umor i drugo. Bolesnik je zarazniji što mu je stanje teže, a zaraza se prenosi preko telesnih tečnosti i izlučevina.
Istaživači su, da bi predvideli kretanje stanovništva iz tri najugroženije zemlje, analizirali red letenja u 2014. u svetu i kretanje putnika u 2013.
Više od polovine od oko 500.000 putnika koji su komercijalnim letovima krenuli iz Gvinje, Liberije i Sjera Leonea putovalo je u 2013. u pet zemalja - Ganu, Senegal, Veliku Britaniju, Francusku i Gambiju. Njujork je 21. na listi glavnih destinacija sa 0,5% putnika.
U 2014. više od 60% putnika bi trebalo da otputuje u neku od zemalja sa srednjim ili niskim prihodima, navode stručnjaci. "Pošto te zemlje imaju ogranična sredstva kada je reč o javnom zdravstvu, moglo bi da se suoče sa teškoćama u utvrđivanju i pripremi efikasnog odgovora na pojavu ebole", rekao je Kan.
Dodao je da će rizik od širenja bolesti u svetu znatno povećavati ako se epidemija u zapadnoj Africi nastavi ili pogorša.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
