Više od polovine građana u članicama zone evra misli da je zajednička evropska valuta dobra za njihovu zemlju i Evropsku uniju uopšte. Istovremeno samo četvrtina ispitanika u novom istraživanju kaže da je evro doprineo da se više osećaju Evropljanima nego ranije, kada su koristili svoje valute. I, mada ističu prednosti evra kod putovanja u inostranstvo, nešto više od trećine anketiranih građana iz zone evra još preračunavaju evre u stare nacionalne valute kod velikih kupovina a petina to radi i u svakodnevnim kupovinama.

Više od polovine žitelja 18 članica zone evra (57%, kao i 2013. godine) smatra da je evro dobra stvar za njihovu zemlju, trećina (33%, kao i 2013.) evropsku valutu smatra lošom a desetina anketiranih ne može da se odluči da li je evro dobar ili loš, pokazalo je specijalno istraživanje Evropske komisije Eurobarometar.

Jedino na Kipru i u Italiji manje od polovine ispitanika (42% odnosno 43%) smatra da je prelazak na evro dobar za njihovu zemlju. Najviše onih koji veruju u dobrobit zbirne evropske valute je u Irskoj (76%), Luksemburgu i Estoniji (76%).

Značajna većina građana iz zone evra (69% ili jedan procentni poen više nego 2013.) smatra da je evro dobar za Evropsku uniju, petina je uverena (20% ili dva procentna poena manje nego 2013.) da je evro loš za EU a 7% ispitanika ne zna odgovor na to pitanje.

Kako se navodi u izveštaju, 2014. je druga uzastopna godina u kojoj se beleži blagi rast udela ispitanika koji misle da je evro dobar za EU. Ipak, deo onih koji tako misle još je manji nego 2010. godine, kada ih je bilo 72%.

U svim zemljama zone evra većina ispitanika smatra da je evro dobar za EU pri čemu takvo mišljenje u najvećem broju imaju građani Estonije (80%), Malte (79%) i Luksemburga (78%) a u najmanjem na Kipru (59%) i u Italiji (63%).

Najmanje petina anketiranih iz sedam članica zone evra misli da je evro loša stvar za EU a takvih je najviše na Kipru (27%).

Istovremeno samo četvrtina (24%) ispitanika misli da je prelazak na evro učinio da se više osećaju Evropljanima nego pre, kada su koristili nacionalne valute. Isti procenat zabeležen je i u istraživanju iz prethodne godine.

Gotovo tri četvrtine ispitanika (74%) misli da to što imaju zajedničku evropsku umesto nacionalne valute ne doprinosi da se više osećaju Evropljanima.

Na Malti 44% građana koji su učestvovali u istraživanju kaže da je evro doprineo da budu više Evropljani, u Irskoj to misli 35% a u Sloveniji 34%.

S druge strane, manje od petine ispitanih misli da je evro doprineo da se više osećaju Evropljanima u Grčkoj (16%), Holandiji (17%) i Španiji (18%).

U 14 zemalja sedam od deset građana smatra da evro nije učinio da budu više Evropljani nego ranije.

Cene se još preračunavaju

Istraživanje je pokazalo i da više od trećine ispitanika u zoni evra (36%, za pet procentih poena manje nego 2013.) još preračunava cene kod velikih kupovina (npr. kola ili stana) iz evra u bivšu nacionalnu valutu dok više od polovine (55%) to ne čini.

Znatno manji deo ispitanika pretvara evre u stare nacionalne valute i kod svakodnevnih kupovina (21%, tri procentna poena manje nego 2013.) dok 70% to ne radi.

Evro u nekadašnju nacionalnu valutu kod velikih kupovina u najvećoj meri pretvaraju građani Belgije (51% pretvara a 39% ne), Malte (50% prema 47%) i Slovačke (48% prema 43%).

Istovremeno po 87% ispitanika u Finskoj i Irskoj kaže da kod svakodnevnih kupovina cene u evru pretvaraju u staru nacionalnu valutu a udeo onih koji to rade najmanji je u Slovačkoj (58%) i Italiji i Austriji (64%).

Evro je od pomoći građanima zone evra i kada putuju u inostranstvo i 74% ispitanika kaže da im je zajednička valuta olakšala pretvaranje cena u drugim zemljama EU.

Još polovina anketiranih smatra da su zahvaljujući evru lakše i jevtinije putovali a 30% ističe da su zbog evra bili pošteđeni bankarskih dažbina kod putovanja u druge članice Evropske unije.

Kada je reč o kovanicama i banknotama evra, 79% ispitanika (2 procentna poena više nego 2013.) misli da su novčići evra prepoznatljivi i da se njima lako rukuje. Za novčanice evra čak 94%, kao i 2013, misli da su prepoznatljive i lake za korišćenje.

Istraživanje je rađeno početkom oktobra a ispitano je 16.566 građana iz svih članica zone evra, iz različitih socijalnih i demografskih grupa.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Litvanija prelazi na evro
  
• 

  Vesti

  : Slovaci uvereni da im je evro pomogao, za Čehe bauk
  
• 

  Vesti

  : Sladoledom proslavili ulazak u zonu evra
  
• 

  Vesti

  : Zemlje na istoku EU ne žure u zonu evra
  
• 

  Vesti

  : Letonija prešla na evro