Više od osamdeset zemalja je 29. oktobra u Berlinu podržalo uspostavljanje automatske razmene poreskih informacija počev od 2017, a u slučaju nekih zemalja 2018. godine. To je značajan korak u borbi protiv utaje poreza koji treba da ograniči zloupotrebu bankarske tajne, ali stručnjaci upozoravaju na neke nedostatke poput odlaganja početka razmene podataka i prava zemalja da odluče s kim će razmenjivati podatke. Neke zemlje poput Singapura nisu se uključile u proces, ali će one, kako najavljuju u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), biti izdvojene na posebnu listu, što bi moglo da odbije investitore od njih.

Na Svetskom forumu o transparentnosti i razmeni podataka u Berlinu 51 zemlja je potpisala sporazum kojim se obavezala da će početi da razmenjuju poreske informacije od septembra 2017. godine, do kada će odrediti institucije nadležne za prikupljanje i razmenu bankarskih podataka o sredstvima stranih državljana. Cilj je da poreske uprave dobiju informacije o finansijskoj imovini svojih poreskih obveznika u inostranstvu.

Među potpisnicima su i članice EU, kao i zemlje poput Lihtenštajna koje drže do bankarske tajne, i neki poreski rajevi poput Kajmanskih Ostrva i Britanskih Devičanskih Ostrva.

U Berlinu se, takođe, oko 30 zemalja obavezalo zasebnim sporazumom da će uvesti razmenu poreskih informacija 2018. godine. Među njima su Austrija i Švajcarska, zemlje koje "žive" od banarske tajne, kao i finansijska središta poput Bahama i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Sporazum koji je potpisan 29. oktobra na kraju dvodnevnog foruma unosi "veću transparentnost i nepristrasna pravila u fisklanu oblast", rekao je nemački ministar finansija Volfgan Šojble, domaćin skupa.

"Prošlo je vreme bankarske tajne u njenom starom obliku", rekao je on novinarima.

Francuski ministar finansija Mišel Sapen (Michel Sapin) ocenio je da je reč o "izuzetno važnom trenutku" u borbi protiv utaje poreza. "Našim poreskim obveznicima koji su davali svoj doprinos (u borbi protiv krize), bio je nepodnošljiv osećaj da neki mogu da se izvuku od plaćanja poreza", rekao je on.

Šojble i Sapen su ocenili da se sada treba usredsrediti na borbu protiv iskorišćavanja do krajnosti zakonskih mogućnosti za smanjenje poreskog opterećnja preduzeća, o čemu će se raspravljati na narednoj konferenciji u Brizbejnu, u Australiji.

Ko je potpisao a ko ne

Multilateralni sporazum, koji je potpisan 29. oktobra, zasniva se na kriterijumima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj  Norme koje je OECD razvio na zahtev grupe 20 najrazvijenijih zemalja, treba da postanu međunarodni standard koji će omogućiti kraj bankarske tajne.

SAD koje su usvajanjem zakona o oporezivanju računa američkih državljana u inostranstvu 2010. insipirisale promene, nisu potpisale sporazum.

Takođe, neki finansijski centri i dalje izazivaju "zabrinutost". Panama još nije odredila datum kada će pristupiti razmeni poreskih informacija, a Singapur se nije uključio u proces.

Zemlje koje oklevalju da se pridruže ovim naporima biće uvrštene na zvaničnu listu OECD-a, što bi moglo da dovede do povlačenja nekih međunarodnih organizacija i stranih investicionih fondova koji zahtevaju poštovanje određenih normi.

"Što se više zemalja bude pridruživalo, drugima će biti teže da privuku investicije", rekao je šef Centra OECD-a za poreske politike i administraciju Paskal Sent-Aman (Pascal Saint-Amans).

Dometi i nedostaci sporazuma

Sporazum koji je potpisan u Berlinu predstavlja prvi važan korak ali ne označava kraj bankarske tajne, ocenio je Andres Knobel iz Mreže za poresku pravdu (Tax Justice Network).

Standard OECD-a o automatskoj razmeni poreskih informacija ima više nedostataka, navodi se u izveštaju te organizacije. Banke će tek 2016. prikupljati informacije o računima na kojma ima više od 250.000 dolara, da bi ih dostavile 2017. godine. To odlaganje će omogućiti vlasnicima računa da sredstva razdvoje na više drugih računa ispod tog limita, dodaje se u izveštaju.

I pored sporazuma zemlje će moći da odlučuju s kim će automatski razmenjivati informacije.

Švajcarska je već najavila da će davati informacije "samo zemljama koji su važne za švajcarsku finansijsku industriju". Drugim rečima, do podataka o računima u Švajcarskoj bogatih građana siromašnih zemalja neće možda moći da se dođe.

Mnogi će i dalje moći da se kriju iza fantomskih preduzeća ili fondacija, pošto banke neće biti obavezne da otkriju identitet korisnika osim u slučaju prihoda od investicija, ali ne i od trgovine.

U svetu u protekle tri godine jačaju napori u cilju sprečavanja utaje poreza i pronevera zbog kojih države godišnje gube na stotine milijardi evra.

U igri je, kako procenjuju stručnjaci, 5.800 milijardi evra koji se "kriju u poreskim rajevima", što je u proseku gubitak od 130 milijardi godišnje za poreske uprave širom sveta.

Pritisci da se reši pitanje utaje poreza već donose rezultate: u protekle dve godine više od pola miliona poreskih obveznika u svetu je dobrovoljno prijavilo poreskoj upravi imovinu i platilo 37 milijardi dolara na ime neplacenog poreza i kamata, pokazuju podaci koje je OECD objavio ovog leta.

Izvor: AFP

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU intenzivira borbu protiv utaja poreza
  
• 

  Vesti

  : Kraj bankarske tajne u EU
  
• 

  Vesti

  : Novi korak u borbi protiv utaje poreza u svetu
  
• 

  Vesti

  : Portugalija: Nagradnom igrom do bolje naplate poreza
  
• 

  Vesti

  : Za smanjenje sive ekonomije nisu dovoljne kazne