Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Očekivana pobeda lidera separatista na istoku Ukrajine
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.11.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Vođe proruskih separatista na istoku Ukrajine su, kao što se i očekivalo, ubedljivo pobedili na predsedničkim i parlamentarnim izborima, održanim 2. novembra na teritorijima pod kontrolom pobunjenika. Rusija je saopštila da će poštovati rezultate izbora dok je Evropska unija ocenila da ti izbori predstavljaju "novu prepreku" mirovnom procesu u Ukrajini. Zapad smatra da će izbori produbiti krizu u Ukrajini i dodatno pogoršati odnose sa Rusijom.
Vođe pobunjenika, koji su tokom leta došli na čelo separatističkih pokreta na istoku Ukrajine, potvrdili su svoje čelne pozicije na izborima organizovanim na teritorijama pod kontrolom propruskih pobunjenika koje obuhvataju polovinu oblasti Donjeck i manji deo oblasti Lugansk.
U Donjencku, premijer samoproglašene "Republike Donjeck" Aleksandar Zaharčenko izabran je za predsednika te oblasti s 81,37% glasova, dok su njegovi rivali osvojili po 9% glasova, rezultati su s birališta koje je objavio šef lokalne izborne komisije Roman Lijagin. Zaharčenkova stranka "Republika Donjeck" osvojila je 65,11% glasova na parlamentarnim izborima, naveo je isti izvor.
Njegova ambicija je, kako je najavio uoči izbora, da stvori novu državu koja će posle izbora dobiti legitimiteta i povratiti teritorije na istoku koje su sada pod kontrolom vlasti u Kijevu.
Zaharčenko je, odmah pošto je izabran, optužio Ukrajinu da ne želi mir i da igra dvostruku igru. "Spremni smo na dijalog sa njima, ali očekujemo da se normalno i razumno ponašaju", rekao je on.
U Lugansku je bivši vojni oficir Igor Plotnicki (50) pobedio osvojivši 63% glasova, a pobedu je odnela i njegova stranka koja ima većinu u lokalnom parlamentu. Kao i u slučaju Zaharčenka, njegovi rivali na izborima su bili gotovo nepoznati.
Nijedna međunarodna organizacija nije poslala svoje posmatrače na izbore, ali je izbore pratilo više evropskih poslanika ekstremne desnice ili ekstremne levice. Kijev je optužio Moskvu da manipuliše izborima zbog uspostavljanja lažnog OEBS-a, AESC-a (Asocijacije za evropsku bezbednost i saradnju), koja okuplja "političare desne orijentacije".
Francuski posmatrač, blizak stranci ekstremne desnice Nacionalni fornt i poslanik u Evorpskom parlamentu Žan-Lik Šafhauzer (Jean-Luc Schaffhauser) pozdravio je izbore u Donjecku i Lugansku, ocenivši da su demokratski i da odslikaviju volju naroda.
Posledice i reagovanja
Izbori u samoproglašenim republikama Donjeck i Lugansk mogli bi da dodatno prodube jaz u Ukrajini i potvrde gubitak kontrole Kijeva nad tim područjima, nakon šestomesečnog sukoba u kome je poginulo više od 4.000 ljudi.
Izbori bi mogli i da dodatno pogoršaju odnose Rusije i Zapada koji su narušeni zbog težnji Ukrajine da se približi EU, što je prošle zime dovelo do protesta građana u Kijevu i svrgavanja predsednik Viktora Janukoviča koji je zatim pobegao u Rusiju.
Proevropski ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio je 2. novembra da su izbori koje su organizovali separatisti na istoku zemlje "farsa izvedena pod pretnjom tenkovima", najavivši da će Ukrajina odgovoriti na taj izazov. "Ova farsa izvedena pod pretnjom tenkovima i puškama koje su organizovale dve terorističke organizacije u basenu Donjecka, užasan je događaj", ocenio je predsednik, navodi se u saopštenju.
Visoka predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku Federika Mogerini ocenila je 2. novembra da su izbori u pobunjenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk "nova prepreka na putu ka miru u Ukrajini" i da je glasanje u tim "narodnim republikama" ilegalno i nelegitimno.
"Evropska unija ga (glasanje) neće priznati", navela je Mogerinijeva u saopštenju.
Prema njenim rečima, "ovi 'izbori' su održani suprotno slovu i duhu protokola iz Minska, koji su (5. septembra) potpisali predstavnici trilateralne Kontakt grupe, i oni opstruišu napore da se nađe održivo političko rešenje za krizu".
"Prevremeni lokalni izbori u skladu sa ukrajinskim pravom predviđeni su protokolom iz Minska, i oni su legalno i legitimno sredstvo obnavljanja demokratskog mandata lokalnih vlasti u ovim delovima Ukrajine. Pozivam sve strane da delaju u pravcu takvih izbora", navela je Mogerinijeva.
S druge stranke, Moskva je saopštila da će poštovati rezultate izbora u Donjencku i Lugansku koji su, kako je ocenila, protekli mirno uz veliki odziv birača. "Pobednici izbora su dobili mandat da reše praktične probleme kako bi se život normalizovao u tim oblastima", saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
Šef ruske dilomatije Sergej Lavrov je uoči izbora ocenio da oni predstavljaju "važnu tačku sporazuma iz Minska" i da je njihova uloga da pruže legitimitet sepratatističkim vlasitma.
Moskva, za razliku od referenduma na Krimu koji je pripojila u martu, nije zvanično priznala ishod referenduma o nezavisnosti koje su separatisti u Donjecku i Lugansku ogranizovali u maju.
Primirje između ukrajinskih snaga i separatista, više je puta prekršeno, a u sukobima u protekih 10 dana poginulo je više od 300 ljudi, podaci su UN.
Bivši mehaničar i sovjetski nostalgičar
Zaharčenko (38), bivši mehaničar i preduzetnik, koji je navodno prodao svoje preduzeće kako bi finansirao pobunjeničku paravojnu grupu, učestvovao je u napadu na sedište regionalnih vlasti u Donjecku 16. aprila. Taj napad je označio početak pobune protiv Kijeva a usledili su proglašenje "republika" u Donjecku i Lugansku i sukobi sa ukrajinskom vojskom.
U zvaničnoj biografiji Zaharčenka se ističe da je njegov otac 30 godina radio kao rudar, što je posebno važno u regionu Donbas, u kome je privreda izgrađena na rudarstvu.
Zaharčenko je bio jedan od vođa oružanih grupa u Slavjansku, separatističkom uporištu koje su u julu zauzele ukrajinske snage posle dvomesečnih borbi.
Imenovan je za "premijera" u avgustu kada je više ruskih državljana koji su se nalazili na funkcijama u samoproglašenim republikama zamenjeni lokalnim vođama.
Zaharčenko je uvek negirao da se na istoku Ukrajine nalaze ruski vojnici, ali je pozdravljao prisustvo "hiljada dobrovoljaca" iz Rusije. "Ruski dobrovoljci uvek prvi pritiču u pomoć drugim narodima u njihovoj borbi za slobodu i nezavisnost. Tako je bilo u Španiji, u Srbiji i tako je danas kod nas", rekao je on.
Učestvovao je u pregovorima u okviru kojih je 5. septembra sklopljen sporazum u Minsku koji predviđa primirje i otvara put mirovnom procesu. "Mi poštujemo sve što smo potpisali u Minsku", rekao je on.
On je, međutim, rekao da želi da povrati kontrolu nad nekoliko gradova na jugu i istoku Ukrajine, uključujući veliku luku Marijupol.
Plotnicki je bio rezervni oficir u sovjetskoj vojsci a nakon raspada SSSR-a bavio se preduzetništvom, kao i zaštitom prava potrošača.
Bio je "ministar odbrane" u separatističkim vlastima, a imenovan je u avgustu na čelo republike Lugansk, zamenivši separatističkog lidera Valerija Bolotova koji je ranjen u napadu.
Ukrajinsko pravosuđe ga je podiglo optužilo za izručenje Rusiji ukrajinskog pilota Nađe Savčenko koju su zarobili pobunjenici. Moskva je Savčenkovu optužila da je učestvovala u operaciji u kojoj su u junu poginula dva novinara na istoku Ukrajine.
Plotnicki je vrlo vezan za svojetsku prošlost i nasleđe komunizma kao i većina pobunjeničkih lidera. On je rušenje statue Lenjina u Harkovu nazvao "moralnim genocidom".
Izvor: AFP, Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
