Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Produbljuje se jaz između Rusije i Zapada
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.11.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Jaz između Rusije i Zapada dodatno se produbio tokom vikenda nakon hladnog prijema ruskog predsednika na samitu G20 u Brizbejnu. Istovremeno, Rusija je proterala zbog špijunaže više poljskih i jednog nemačkog diplomatu reagujući na proterivanje svojih diplomata iz Varšave i Berlina. EU razmatra nove sankcije koje, kako je najavljeno, neće biti ekonomske već usmerene na lidere proruskih separatista, dok raste bojazan da se krhko primirje na istoku Ukrajine neće održati.
"Više poljskih diplomata već je napustilo teritoriju naše zemlje zbog aktivnosti koje nisu u skladu s njihovim statusom", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova i dodaje da je ova odluka odgovor Rusije na nedavno izbacivanje ruskih diplomata iz Poljske.
Reagujući na odluku Moskve, Poljska je pokušala da "spusti loptu", navodeći da je reč o "simetričnom odgovoru". "Postoji nešto kao simetrični odgovor u takvim pitanjima i time ih zatvaramo. Ta ruska odluka završava tu stvar. Ukoliko budu preduzeti neki dalji koraci s tim u vezi obavestićemo vas", kazao je 17. novembra kratko u Briselu šef poljske diplomatije Gžegož Shetina.
Rusija je poslala 14. novembra notu u kojoj je obavestila da su četvorica poljskih diplomata iz ambasade u Moskvi nepoželjne osobe i dala im je rok od 48 sati da napuste Rusiju, javlja 17. novembra iz nezvaničnih izvora poljska televizija TVN24.
Poljska je prethodno povodom velike špijunske afere, u okviru koje je pre mesec dana uhapšen visoki poljski oficir i jedan civil pravnik sa dvojnim, ruskim i poljskim državljnastvom zbog špijuniranja u korist Rusije, proterala četvoricu ruskih diplomata iz Vojnog predstavništva pri ambasadi u Varšavi.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je i da je proteran jedan nemački diplomata iz Moskve kao odgovor na "neprijateljske poteze" Berlina, prenela je ruska agencija Ria Novosti. Izvor u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova rekao je agenciji Frans pres da je saradnica nemačke ambasade u Moskvi proterana na zahtev ruskih vlasti.
Prema nemačkom nedeljniku Špigel (Der Spiegel) Rusija je donela ovu odluku kao reakciju na to što je Berlin izbacio jednog ruskog diplomatu koji je radio u generalnom konzulatu u Bonu.
Na istoku Ukrajine sve napetije
U proteklih nekoliko nedelja borbe na istoku Ukrajine su se pojačale i Kijev optužuje Rusiju da proruskim pobunjenicima šalje vojnike i opremu, što su potvrdili posmatrači OEBS-a. Međutim, Moskva to odlučno demantuje, a ruski predsednik Vladimir Putin navodi da se pobunjenici sami snabdevaju oružjem.
U takvim napetim okolnostima ministri spoljnih poslova EU se 17. novembra sastaju kako bi razmotrili novu strategiju u pokušaju da se sačuva krhko primirje. Nove ekonomske sankcije su za sada isključene, ali se očekuje da evropski ministri prošire listu osoba kojima je zabranjen ulazak u EU, a imovina zamrznuta.
Dan ranije na samitu grupe 20 najrazvijenijih zemalja (G20) u Brizbejnu lideri zapadnih zemalja su oštro kritikovali Putina, koji je ranije napustio taj skup u Australiji. Kako 17. novembra ocenjuju ruski mediji, ledeni doček koji su zapadni lideri priredili Putinu na samitu G20 produbio je jaz između Rusije i Zapada po pitnju ukrajinske krize.
Američki predsednik Barak Obama je rekao da će Rusija biti izolovana sve dok Putin ne omogući da se poštuje sporazum iz Minska, sklopljen 5. septembra, koji je otvorio put primirju i pregovorima između separatista i ukrajinskih vlasti.
Britanski premijer Dejvid Kameron je ocenio da su SAD i EU poslale "jasnu poruku" o načinu na koji će svetske sile pristupiti ukrajinskoj krizi u sledećih nekoliko meseci ili godina. "Nastavićemo da vršimo pritisak i, ako Rusija nastavi da destasbilizuje Ukrajinu, uslediće druge mere (sankcija)", rekao je Kameron.
Istovremeno, EU želi da "pruži ruku ruskom predsedniku" kako bi ga dovela za pregovorački sto. "Sankcije nisu same sebi cilj. One mogu da budu sredstvo ako idu uz druga rešenja", rekla je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini po dolasku na sastanak šefova diplomatija EU.
"Potrebno je održati pritisak, ali i razgovarati ma kako to teško bilo", rekao je holandski ministar spoljnih poslova Bert Kondres.
Za razliku od anglosaksonskih lidera koji su najoštriji u kritici Moskve, većina evropskih lidera koja se sastala sa Putinom na marginama samita, želi da se sa njime pregovara. "Važno je iskoristiti svaku priliku za razgovor. Evropljani su u velikoj meri složni oko Ukrajine i Rusije", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel.
EU je već uvela oštre sankcije Rusiji zbog umešanosti u sukob u Ukrajini, zabranivši ruskim bankama i preduzećima u oblasti odbrane i naftne industrije, poput giganta Rosnjefta, da se finansiraju u Evropi. Takođe, EU je uvela sankcije protiv 119 osoba, među kojima su i visoki ruski zvaničnici.
Te mere, donete u julu i septembru, donele su teškoće ruskoj privredi, ali nisu uticale na Putinov stav.
Ukrajina spremna za rat
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je rekao 16. novembra da je Ukrajina spremna za opšti rat, iako želi mirno rešenje sukoba, a ukrajinska vojska je saopštila da se ponunjenici i ruski vojnici "pripremaju za ofanzivu".
"Jasno je da nismo spremni za rat velikih razmera sa ruskom vojskom, koja je 100 puta jača od naše. Ali mi nećemo napustiti svoju teritoriju bez borbe", objavio je 17. novembra ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov na svojoj stranici na društvneoj mreži Fejsbuk (Facebook).
U intervjuu za izdanje nemačkog lista "Bild" od 17. novembra, Porošenko je rekao da Ukrajina sprovodi sve što je predviđeno mirovnim sporazumom, da je spremna na kompromis i smatra da sukob ne može biti rešen vojnim sredstvima. "Za razliku od nas, Rusija obećava jedno, a radi upravo suprotno", dodao je on.
S druge strane, Putin je izjavio da je mir u Ukrajini moguć, ali da nijedna strana u sukobu ne poštuje sporazum o primirju iz septembra. U intervjuu jednoj nemačkoj televiziji koji je emitovan 16. novembra, Putin je naveo da se ni ukrajinske snage ni pobunjenici nisu povukli sa položaja na istoku Ukrajine kako bi formirali tampon zonu, što je ključni deo sporazuma iz septembra.
U sukobima vladinih snaga i proruskih separatista na istoku Ukrajine poginulo je od polovine aprila više od 4.000 ljudi. Sporazum o prekidu vatre koji su u septembru sklopili Kijev i separatisti, sada propada.
Ujedinjene nacije su nedavno zbog vojne eskalacije u Ukrajini saopštile da strahuju od "povratka u opšti rat".
Izvor: Beta, AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
