Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zabrana izvoza - problem i u Moskvi i u Briselu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Trgovci hranom u Rusiji se zbog zabrane uvoza iz EU i drugih zapadnih zemalja dovijaju kako da obezbede robu, a neki su morali i da stave ključ u bravu. Sa druge strane, EU još traži pravi način da pomogne proizvođačima koji su ostali bez tržišta vrednog oko pet milijardi evra godišnje i u toku je donošenje novih linija pomoći. U Francuskoj je i zabeležen slučaj nezadovoljnog udruženja poljoprivrednika koji su, ismevajući visinu pomoći koju su dobili, uporedili taj iznos sa troškovima poštanskih markica.
Evropska komisija 22. septembra je najavila da će izdvojiti više od 125 miliona evra da bi pomogla uzgajivačima voća i povrća koji su pogođeni zabranom izvoza u Rusiju. Najavljeno je da će pomoć biti proširena i na uzgajivače agruma.
"Blizu smo donošenja konačnog teksta" koji će "otvoriti nova sredstva" za finansiranje stabilizacije tržišta za više vrsta voća i povrća, izjavio je portparol Komisije zadužen za poljoprivredu Rodžer Vejt.
Prema jednom evropskom izvoru, trebalo bi predvideti više od 125 miliona evra kako bi se nastavila pomoć za više vrsta kvarljivih proizvoda koji su već uključeni u mere, ali i proširila lista, pre svega na pomorandže, mandarine i klementine. Najglasniji zagovornici takve pomoći uoči sezone branja bili su Španija, Italija, Grčka i Francuska.
Mehanizam koji je utvrđen u Briselu predviđa da se udeo proizvoda koji se mogu povući sa tržišta uz obeštećenje poveća sa 5 na 10%. Proizvođači bi dobili između 50% i pune cene, a proizvod ili ne bi bio ubran, ili bi bio prodat u drugom obliku, ili dat besplatno.
Merama pomoći biće pridodati i novi krediti za proizvođače voća, povrća i mleka u ukupnom iznosu od 200 miliona evra.
Veći deo fondova će se podeliti između 13 glavnih izvoznika u Rusuij u zavisnosti od obima prodaje tokom prethodnih godina.
Pomoć manja od poštanske marke
U međuvremenu, udruženje poljoprivrednika na zapadu Francuske odlučilo je da na šaljiv način skrene pažnju na smešno malu pomoć koju je od države dobilo zbog ruskog embarga.
U pismu se na šaljiv način navodi da je iznos toliko mali da postoji realan problem za raspodelu novca članovima.
Taj oznos "od 353.7 evra, odnosno 23,58 centi po proizvođaču, zaista pravi probleme za raspodelu članovima, budući da je iznos osetno niži od cene poštanske marke (66 centi)", navodi se u pismu.
Ovi proizvođači su pozvali ministra poljoprivrede da ih poseti.
"Želeli bismo da vam uputimo što iscrpniji popis ograničenja i administrativnih gluposti kojima smo izloženi, ali i da vam predložimo brza rešenja koja bi trebalo primeniti za povećanje produktivnosti i konkurentnosti.
Bajati jogurti u Moskvi
U Rusiji se dobavljači i trgovci dovijaju kako znaju da kupcima isporuče robu koju traže, da održe priliv obilja na rafovima, ali i da opstanu na tržištu.
Direktor francusko-ruske privredne komore Pavel Šinski kaže da su najveće posledice osetila strana preduzeća koja nemaju proizvodnju u Rusiji.
Neke od tih firmi morale su da odu sa tržišta. Takav je slučaj francuskog Bongrena (Bongrain) čiji sirevi su zabranjeni, kao i Ružijea (Rougie) koji je otmene restorane snabdevao specijalitetom od guščije džigerice fua gra (foie gras).
Drugi, poput najvećeg uvoznika riba i polodova mora, ruskog La marea (La Maree), uspeli su da umanje štetu zamenom evropskih proizvoda južnoameričkim i azijskim.
"Radimo sa 25 zemalja pa smo mogli veoma brzo da se preorijentišemo da bismo nadoemstili manjak koji je nastao usled embarga", istakao je direktor La Marea Azamat Jusupov.
Tako je 10 tona francuskih ostriga nedeljno zamenjeno ostrigama sa ruskog dalekog zapada a čuvena kraba sa Kamčatke, koja je do tada stizala iz Norveške, takođe sek upuje od domaćih proizvođača.
Jusupov ističe da ta promena donosi teškoće. Cene rastu zbog potrebne logistike za promenu, ali i zbog viših troškova transporta sa udaljenijih lokacija. Pored toga, novi partneri nekada nisu u stanju da proizvedu robu da zadovolje sve potrebe preduzeća.
Mnoge preduzetnike brine i mogući pad kvaliteta.
"Zbog embarga moramo da se opredelimo za manji kvalitet. Naše preduzeće promoviše francusku k ulturu i taj pad kvaliteta ne odgovara imidžu Francuske koji želimo da prenesemo", navodi Erve Mišel čije preduzeće Gospođica Kaštan je specijalizovano za prodaju kestenja Rusiji.
Jusupov iz firme La mare međutim ukazuje da bi nakon isteka embarga posledice mogle da budu i pozitivne, budući da će se stari partneri vratiti, a ruski proizvođači će u međuvremenu isporučivati kvalitetiju robu.
"To će dovesti do zdrave konkurencije i većeg izbora za potrošača", naveo je on.
Zabeležena su i originalna rešenja za održavanje privida obilja. Tako se jedan moskovski supermarket izdvaja punim rafovima sa mlečnim proizvodima. Međutim, svakom trećem jogurtu je istekao rok.
"Menadžer nam je tražio da nijedna prodavnica ne bude prazna. Međutim, više ne dobijamo ni evropske ni američke jogurte pa moramo da varamo" kazala je Kristina, koja je zadužena za ovaj deoprodavnice. Kako napominje, u slučaju da neko uzme jogurt, bude upozoren da mu je istekao rok pa se vrati po svež.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
