Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mađarska uvodi porez na sapun
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.11.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mađarski parlament je usvojio 18. novembra niz novih indirektnih poreza koji će pogoditi strane kompanije, ali će se odraziti i na svakodnevni život građana. Uveden je novi "porez na sapun", "porez na čips" je proširen na druge artikle, dok je kod "super poreza" na prihode medija od reklama povećana viša stopa. To su najnoviji u nizu posebnih poreza koje vlasti uvode od 2010. kako bi povećale prihode, a da direktno ne opterete poreske obveznike. Evropska unija, koja smatra da je takva politika štetna za rast, izračunala je da je udeo specijalnih poreza u mađarskom BDP-u porastao sa 0,5% u 2009. na 2,5% u 2013.
Mađarski parlament je 18. novembra izglasao uvođenje "poreza na sapun" i proširenje "poreza na čips" na druge artikle. Poslanici su podržali i povećanje više stope poreza na prihode medija od reklama sa 40 na 50%. U tom porezu neki vide meru usmerenu protiv prvatne televizije RTL Klub koja ostvaruje dovoljno prihoda od reklama da bi se primenjivala viša stopa.
Viša stopa se primenjuje kod prihoda od reklama koji premašuju 20 milijardi forinti ili oko 71 milion evra, a mađarska vlada tvrdi da ta mera pogađa i TV2, koja je rival RTL. Grupa RTL, podružnica nemačkog medijskog giganta Bertelsman (Bertelsmann), žalila se u oktobru Evropskoj komisiji na taj porez ocenivši da je on diskriminatoran i da ugrožava "medijski pluralizam".
"Porez na čips" koji se odnosi na nezdravu hranu proširen je na alkoholna pića, dok će se ekološka taksa ubuduće primenjitvati na šampone, sapun i druge higijenske proizvode.
Dan nakon novih demonstracija protiv vlade u Budimpešti, poreski paket je usvojen sa 128 glasova za i 30 protiv, u parlamentu u kojem dominira konzervativna stranka Fides premijera Viktora Orbana. Protiv novih poreza su glasali poslanici stranke ekstremne desnice Jobik i ekološke stranke LMP. Opoziciona levica nije učestvovala u glasanju.
Poreski paket predviđa i meru koja pogađa sve a pre svega strane kompanije. Ubuduće će supermarketi čiji prihodi prelaze 300 milijardi forinti, što je oko milijardu evra, morati da za prehrambene analize unapred daju avans od najviše 6% bruto prometa. Taj namet je nazvan "porez Tesko" prema imenu britanskog maloprodajnog lanca Tesko (Tesko).
Vlada je prvobitno planirala da u okviru tog paketa mera usvoji i poreza na internet, ali je to izazvalo nezadovoljstvo građana i izazvalo proteste, najmasovnije od Orbanovog dolaska na vlast 2010, pa se od te mere odustalo.
Usvajenje tih poreza predstavlja "nastavak politike vlade koja se ogleda u tome da se ne opterete prihodi već da se prihodi (države) povećaju specijalnim porezima", rekao je za AFP Šandor Hegeduš iz konsultantske firme RSM DTM Hangari (Hungary).
Mađarska je 2008. morala da zatraži pomoć Međunarodnog monetarnog fonda i EU kako bi izbegla bankrot, a nakon pobede na izborima 2010. Orban je morao da preduzme drastične mere kako bi budžetski deficit spustio ispod 3% BDP-a.
Vlada je odmah prionula na prvi set posebnih poreza koji su se odnosili na energiju, bankarstvo, distribuciju, komunikacije i druge oblasti. Kreativnost u uvođenju novih poreza tu nije iscrpljena: u 2011. uveden je porez na "nezdravu" hranu, poznat kao porez na čips, usledio je porez na SMS poruke i telefonske razgovore u 2012, a u 2013. oporezivanje pri plaćanju računa i povlačenju novca.
Prilikom uvođenja novih poreza često se okrivljuje Brisel za teškoće u zemlji, a strane kompanije za ostvarivanje velikog profita.
"Velika preduzeća su žrtveni jarci", smatra analitičar instituta Republikon Čaba Tot. On dodaje da, i pored nezadovoljstva koje je izazvao plan za uvođenje poreza na internet, Orbanova vlada uspeva da uveri ljude da nisu direktno pogađeni ovim porezima.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
