Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Mnogo prepreka na putu Ukrajine u NATO
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.11.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Prozapadne vlasti u Kijevu, suočene sa pritiskom Rusije, opredelile su se da Ukrajinu usmere ka napuštanju statusa neutralnosti i članstvu u NATO i shodno tome modernizaciji oružanih snaga. Perspektiva članstva Ukrajine u tom savezu je, međutim, vrlo neizvesna a put do tog cilja pun prepreka. Ne samo što Moskva ne gleda blagonaklono na približavanje Ukrajine NATO, već i u samoj Alijansi postoje podele oko toga da li ta zemlja treba da jednog dana postane članica tog vojnog saveza.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko koji je ji pre 10 godina smatrao da ulazak Ukrajine u NATO predstavlja "svetlo na kraju tunela", rekao je 24. novembra, ne navodeći detalje, da će organizovati referendum o tom pitanju pošto se "steknu uslovi za to".
Nova prozapadna koalicija u ukrajinskom parlamentu koja je formirana posle izbora održanih u oktobru, postavila je takođe za prioritet članstvo te bivše sovjetske republike u Severnoatlantskom savezu. Vladajuća koalicija je najavila da će do kraja godine izmeniti zakon kako bi "poništila neutralni status Ukrajine". Vlasti u Kijevu najavljuju da će oživeti i politiku pristupanja u NATO.
To odgovara raspoloženju javnosti u Ukrajini: podrška ulasku u NATO je porasla tokom ove godine zbog sukoba na istoku zemlje na 51% u novembru 2014, dok je godinu dana ranije, u oktobru 2013, ulazak u taj savez podržavalo samo 20% građana, navodi agencija Francs pres.
"Važno je primetiti da Porošenko ne sugeriše skori ulazak u NATO. On govori o referedumu koji bi se održao oko 2020. Mnogo toga se može desiti do tada a nije sigurno ni da će on tada biti još na vlasti", rekla je za AFP istraživačica u konsultantskoj kući IHS kantri risk (IHS Country Risk) u Londonu Elajza Lokvud (Alisa Lockwood).
"Na taj način se ovo pitanje odlaže za kasnije i istovremeno se pred javnošću priznaje značaj ulaska u NATO", dodala je ona.
Međutim, sama želja vlasti u Kijevu možda neće biti dovoljna da se to zaista i desi jer bi Ukrajina morala da prođe kroz mnoge duboke reforme kako bi jednog dana ispunjavala vrlo stroge kriterijume NATO, navodi se u analizi AFP-a.
Samo na tehničkom planu Ukrajina bi morala da modernizuje oružane snage kako bi bile kompatibilne sa snagama drugih članica NATO. To sada nije slučaj, pošto su ukrajinske snage uglavnom loše opremljene, dosta oslabljene i opterećene korupcijom.
Osim toga, Kijev bi članstvom u NATO mogao da razbesni Rusiju koja je otvoreno upozorila Ukrajinu da "ostane van svih blokova" i zatražila "stopostotne garancije" da neće ući u NATO, poručivaši tako Zapadu preko čega neće preći.
Eventualni ulazak Ukrajine u NATO je noćna mora za Moskvu koja osuđuje Alijansu zbog širenja prema njenim granicama, iako je nakon urušavanja istočnog bloka obećano da neće biti takvog širenja.
Ukrajina, kao i Rusija, sarađuje sa NATO u okviru Partnerstva za mir od 1994. godine. Nakon toga je produbila dijalog sa Alijansom da bi od svega odustala u junu 2010. davši prioritet neutralnom statusu.
Perspektiva članstva Ukrajine je podelila i članice Alijanse na "stare", poput Francuske i Nemačke koje oklevaju u tom pogledu, i "nove", kao što su Poljka ili Litvanija, koje zagovaraju pristupanje Ukrajine NATO-u.
Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier) je rekao za list Špigel (Spiegel) od 23. novembra da vidi mogućnost "partnerstva Ukrajine i NATO-a, ali ne i članstva".
Bivši generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen (Fogh Rassmussen) rekao je u avgustu, dok je još bio na čelu Alijanse, da bi Ukrajina trebalo da bude članica ako to želi.
Sa strateške tačke gledišta, NATO ne gleda rado na mogućnost da u članstvo primi zemlje koje su u teritorijalnom sukobu sa Rusijom. U prilog tome govori činjenica da je Alijansa odustala od pregovora o pristupanju sa Gruzijom, bivšom sovjetskom repubilikom koja je pre sukoba sa Rusijom 2008. nameravala da uđe u NATO.
"Članice NATO nisu u stanju da postignu konsenzus oko sankcija Rusiji", rekao je prošle nedelje Vasil Filipčuk iz kijevskog Međunarodnog centra za političke studije. "Tako da bi prijem u redove Alijanse jedne zemlje koja je izložena oružanom sukobu sa Rusijom, bio naučna fantastika", dodao je on.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
