Novi generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg 6. oktobra je u Varšavi potvrdio spremnost ove vojnopolitičke organizacije da pruži podršku svojim istočnim članicama u kontekstu krize u odnosima Rusije i Zapada. Njegov ton i poruke su, međutim, mnogo pomirljivije u odnosu na njegovog prethodnika Andersa Foga Rasmusena. Za Stoltenberga, koji je u mladosti bio antiratni aktivista, analitičari ukazuju da je otvoreniji prema istočnim zemljama, a poznato je i da je dok je bio premijer Norveške rešen četiri decenije dug spor Norveške i Rusije o granici u Barencovom moru u arktičkom regionu. Na čelo NATO je i izabran zahvaljujući svom iskustvu u rešavanju trnovitih pitanja sa Rusijom, a njegov pomirljivi stav će biti dočekan sa odobravanjem u nekim članicama ovog saveza.

Stoltenberg je u Poljsku došao da pruži podršku NATO zemljama istočne Evrope, zabrinutim zbog agresivnog stava Rusije u ukrajinskoj krizi. Sastao se sa predsednikom Bronjislavom Komorovskim premijerkom Evom Kopač, ali i kanadskim američkim, poljskim, holandskim, portugalskim i nemačkim pilotima koji su u policijskim vazdušnim misijama iznad baltičkih zemalja.

Novi generalni sekretar NATO, na dužnosti od 1. oktobra, popeo se i na radarski avion Avaks koji svakodnevno sprovodi izviđačke misije iznad Poljske i Rumunije.

Ovakve misije su pojačane od aneksije Krima u martu, a broj lovačkih aviona je učetvorostručen. Jedan zvaničnik NATO nedavno je rekao da je za devet meseci ove godine presretnuto dva i po puta više ruskih aviona iznad Baltičkog i Crnog mora nego u celoj 2013. Ovi avioni lovci NATO lete u međunarodnom vazdušnom prostoru, duž obala, da bi videli ruske letelice koje nisu prijavljene civilnim vlastima kako bi ih "obeshrabrili" da se približe nekoj od članica NATO.

U tom kontekstu, Stoltenberg je naravno potvrdio želju NATO da zadrži "stalno prisustvo" na Istoku.

Međutim, on je naglasio da je reč o aktivnostima "čiste defanzive". Takođe, nije se upuštao u kritike na račun Moskve, koje su bile deo repertoara njegovog prethodnika Rasmusena.

Na pitanje o krizi na istoku Ukrajine, Stoltenberg nije pominjao ni prisustvo ruskih trupa rame uz rame sa proruskim pobunjenicima, ni dostavljanje oružja separatistima iz usije, što redovno čine zvaničnici NATO.

Poljski zvaničnici su iskoristili ovaj prvi Stoltenbergov zvanični posetu od stupanja na dužnost 1. oktobra da se založe za postavljanje antiraketnog štita u kojem će ova zemlja učestvovati. Reč je o planu da se uglavnom na američkoj tehnilogiji do 2020. postave presretaci raketa imoćni radari na Mediteranu, u Poljskoj i Rumuniji.

Taj projekat se prikazuje kao zaštita od Irana ili Severne Koreje, ali je u prethodnih nekoliko godina postao velika tačka sporenja između NATO i RUsije, koja ga vidi kao bezbednosnu pretnju.

Mirovnjak i prijatelj ruskog premijera

U ovako zategnutim odnosima stav čelnika NATO prema Rusiji je veoma značajan. Stoltenberga su u martu lideri NATO i izabrali delimično zbog iskustva u rešavanju pitanja s Rusijom.

Ovaj nekadašnji antiratni aktivista je za vreme dok je bio premijer Norveške doprineo rešavanju 40 godina dugog spora oko granice sa Rusijom u Barencovom moru u arktičkom regionu. Sporazum je postignut u septembru 2010. godine, a potpisali su ga Stoltenberg i tadašnji ruski predsednik a sadašnji premijer Dmitri Medvedev, sa kojim se kako prenose mediji Stoltenberg tokom mandata i sprijateljio.

U trenutku kada se u NATO nakon decenije borbe u Avganistanu fokus vraća na Rusiju, kao i 1949. godine kada je osnovan, budno će se motriti na Stoltenbergov pristup Rusiji.

Kako se ukazuje u Vol strit žurnalu (WSJ), vlasti nekih od članica NATO će pozdraviti mekši pristup. Tako nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer, koji kritikuje usiju zbog krize u Ukrajini, ipak nije bio zagovornik oštre retorike doskorašnjeg generalnog sekretara NATO Rasmusena.

"Smatram da reči koje su tokom prethodnih sedmica dolazile iz Brisela, iz sedišta NATO, nisu uvek bile od pomoći. I nisam jedini u nemačkoj vladi koji ovo misli", rekao je Štajnmajer u septembru.

Francuski dnevnik Figaro posebno ukazuje na Stoltenbergou izjavu da NATO ne traži sukob sa Rusijom i da je spreman na izgradnju odnosa.

"Ne vidim protivrečnost između snažnog NATO i pokušaja izgradnje konstruktivnoih odnosa sa Moskvom", rekao je on prvog dana svog mandata na čel NATO, i dodao da nije isključena ni mogućnost sazivanja instance političkog dijaloga Savet NATO-Rusija u slučaju da Moskva to zatraži.

Sam ruski predsednik Vladimir Putin je nakon izbora Stoltenberga u aprilu rekao da je reč o "veoma odgovornoj i ozbiljnoj osobi".

To ipak ne znači da će biti radikalne promene u orijentaciji NATO. Stoltenberg će u krupnim stvarima pratiti trag svog prethodnika. Na to ukazuje i izbor Poljske i Turske kao prve dve zvanične posete. Ovim dvema zemljama Stoltenberg obećava pomoć NATO u slučaju napada Rusije odnosno Islamske države.

U februaru 2015. će se takođe u NATO donositi i odluke o antiraketnom štitu koji je planiran u Poljskoj i na Baltiku, a Stoltenberg neće spustiti loptu ni u pogledu drugih planova koje nerviraju Moskvu, poput pomorskih vojnih vežbi u Crnom i Baltičkom moru i manevara saveznika.

Stoltenberg će morati da se pozabavi i ozbiljnim pitanjem izdvajanja za vojsku u zemljama članicama, budući da dve trećine tereta u NATO snose SAD. Cilj je da se za 10 godina dostigne cilj izdvajanja 2% BDP-a.

Izvor: AFP i S.V.

Foto:

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Mere štednje uticale na vojne kapacitete u EU
  
• 

  Analize i stavovi

  : Crna Gora sve dalja od NATO-a
  
• 

  Vesti

  : Švedska: Zašto u NATO ako imamo Lisabonski ugovor
  
• 

  Vesti

  : Lideri NATO za jačanje saradnje sa Srbijom