Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ukrajina namerava da zatraži članstvo u EU 2020.
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ukrajinski predsednik Petro Porošenko predstavio je 25. septembra plan reformi koje treba da omoguće Ukrajini da se pripremi za članstvo u EU. Kijev bi, prema tom planu, podneo zahtev za članstvo 2020. godine. U Evropskoj uniji se, međutim, ozbiljno ne raspravlja o mogućnosti da ta zemlja jednog dana postane članica. Ipak, ovi planovi Kijeva predstavlju još jednu potvrdu opredeljenja za približavanje EU i Zapadu. Porošenko je, pošto se primirje uglavnom poštuje na istoku Ukrajine, takođe uveren da je najgori deo sukoba prošao, kao i da će njegov plan za regione u tom delu zemlje funkcionisati, iako ga proruski pobunjenici ne prihvataju.
Na svojoj prvoj velikoj konferenciji za novinare od izbora za predsednika u maju, Porošenko je najavio program ekonomskih i društvenih reformi pod imenom Satrategija 2020 čije sprovođenje će, kako je rekao, omogućiti Ukrajini da "za šest godina zatraži pristupanje EU".
Strategija 2020 predviđa 60 reformi i posebnih programa, koje će "Ukrajina sprovesti kako bi mogla da podnese zahtev za članstvo u EU", objasnio je predsednik.
Među prioritetima su borba protiv korupcije, reforma pravosuđa i policije, uspostavljanje energetske nezavisnosti, nemešanje države u privredu i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja uvođenjem poreskih olakšica za preduzeća.
Porošenko namerava i da do 2020. zameni više od dve trećine funkcionera.
Ove mere treba da odgovore na zahteve "potencijalnih međunarodnih investitora", rekao je ukrajinski predsednik.
Ukrajina je prošle nedelje ratifikovala Sporazum o pridruživanju sa EU, ali je do kraja 2015. odložila primenu odredbi sporazuma koje se odnose na uspostavljanje zone slobodne trgovine sa EU kako bi umirila Moskvu koja ne želi da se naruše njeni tradicionalni trgovinski odnosi sa tom zemljom.
Perspektiva članstva u EU mogla bi da ozbiljno uzdrma ukrajinsku privredu, koju opterećuju mešanje države i korupcija, kao i energetska zavisnost od Rusije.
U Uniji, u kojoj se još raspravlja o tome da li Turska - zemlja sa kojom su otvoreni pregovori, treba da postane članica i pokušava da izađe na kraj sa posledicama prijema novih članica u prošloj deceniji, niko ozbiljno ne govori o članstvu Ukrajine u EU.
Porošenko je zatražio od ukrajinske vlade da zvanično poništi neutralni satus Ukrajine, čime bi se otvorio put za pristupanje te zemlje u NATO.
Najgori deo rata prošao
Porošenko je ocenio i da je najgori deo rata sa proruskim separatistima prošao. "Nemam nikakvu sumnju da je glavni i najopasniji deo rata već završen, zahvaljujući heriozmu (ukrajinskih) vojnika", rekao je Porošsenko u obraćanju novinarima od kako je stupio na funkciju šefa držzave u maju.
On je kazao i da "ne sumnja" da će njegov mirovni plan "funkcionisati", uprkos odbijanju pobunjenika da prihvate političke ponude Kijeva.
Prvi put od početka sukoba u aprilu, u poslednja 24 časa nijedna osoba nije poginula na liniji fronta, dodao je on.
Političko rešenje sukoba još se, međutim, ne nazire pošto su pobunjenici odbili da prihvate specijalan status koji je Kijev ponudio sepratističkim regionima na istoku.
Parlament u Kijevu je prošle nedelje usvojio inicijativu Porošenka o davanju "posebnog statusa" seperatističkim oblastima na istoku kojima im se garantuje veća autonomija, održavanje izbora 7. novembra i uslovna amnestija za one koji su učestvovsali u sukobima.
Separatisti su međutim odbacili tu ponudu, navodeći da će samostalno organizovati izbore 2. novembra i bojkotovati glasanje koje planira Kijev.
Porošenko je naložio 25. septembra da se ukrajinska granica u delu sa Rusijom zatvori kako bi se sprečio prebacivanje boraca i opreme iz Rusije. Uredba koju je potpisao Porošenko treba da spreči ulazak ruskih "subverzinih agenata" na ukrajinsku teritoriju kopnenim putem.
Pitanje je, međutim, da li će ova mera doneti rezultate jer pobunjenici kontrolišu deo granice sa Rusijom.
Pobunjenici na istoku Ukrajine kontrolišu područje u dužini od 230 kilometara i širini 160 kilometara duž granice sa Rusijom. Kijev ne kontroliše taj deo granice gde, prema tvrdnjama ukrajinskih vlasti i Zapada, Rusija prebacuje vojnike i oružje.
"Mnogo je lakše kontorlisati ulaske u vazdušnom i železničkom saobraćaju nego prelaze za automobile i pešake", rekao je za AFP visoki ukrajinski bezbednosni zvaničnik.
Izvor: AFP, Beta
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
