Evropski ekonomski oporavak je u opasnosti i vlade, koje su pod pritiskom da štede, sada se bore i s političkim preprekama i neslogom oko toga šta uraditi. Nade region ponovo polaže u Evropsku centralnu banku (ECB) koja će, prema očekivanjima, pokrenuti nove stimulativne mere ako stanje ekonomije nastavi da se pogoršava. Pomanjkanje rasta sve je izvesnije, međutim, iz ECB poručuju da ne mogu sami da spasu ekonomiju. U drugom kvartalu 2014. ekonomija zone evra je stagnirala dok je EU imala rast od 0,2% u poređenju sa prva tri meseca godine.

Više od pet godina od kako je zona evra uzdrmana prevelikim dugovima, odgovor vlada na problem je povećanje poreza i kresanje rashoda. Neki napredak je ostvaren - deficiti su smanjeni a zemlje kojima su bili potrebni spasilački zajmovi polako se oporavljaju.

Međutim, u drugom kvartalu 2014. godine ekonomski rast bio je na nuli, nakon samo četiri kvartala oskudnog rasta.

Ne raste ni zaposlenost. U SAD je stopa nezaposlenosti pala na 6,2% sa maksimuma od 10% u oktobru 2009. dok je u Evropi i dalje visokih 11,5%, vrlo blizu 12% beleženih u leto 2013. godine.

Analitičari kažu da rizik da zona evra bude u stagnaciji godinama nije loša vest samo za građane zone, već i za njena tri vodeća trgovinska partnera - SAD, Veliku Britaniju i Kinu.

Sa jačanjem bojazni oko ekonomskog oporavka, rasplamsavaju se rasprave između zagovornika štednje i pristalica podsticanja rasta.

Lideri Evropske unije 6. oktobra će razgovarati o privrednom rastu dok će Evropska centralna banka 4. septembra, kako se očekuje, pokazati spremnost da najavi više stimulativnih mera, poput kupovine obveznica.

Predsednik ECB Mario Dragi (Draghi) zazvonio je za uzbunu. On kaže da ECB ne može sve da uradi sama i da vlade treba da se vrate štednji u okviru pravila EU za obuzdavanje deficita.

"Bilo bi od pomoći za ukupnu politiku ako bi fiskalna politika imala veću ulogu uz monetarnu i ja mislim da za to ima prostora", rekao je Dragi u govoru krajem avgusta.

Vladina potrošnja može da podstakne rast tako što će obezbediti tražnju kada privatan sektor posustaje.

Dragi međutim nije "glavni" za budžetsku politiku i svaka od 18 članica zone evra odlučuje o svojoj potrošnji.

S jedne strane Nemačka, evropska ekonomska i politička sila, inisistira na štednji, dok su na drugoj strani zemlje sa velikim dugom, poput Italije, koje su pod pritiskom da poguraju rast.

Evropske dileme

Neki ekonomisti smatraju da treba uraditi mnogo više. Frančesko Djavazi (Francesco Giavaži) i Gvido Tabelini (Guido Tabellini) sa milanskog univerziteta Bokoni (Bočoni) kažu da članice zone evra treba koordinirano da smanje porez za 5%, produže rok za uravnoteženje budžeta za još 3-4 godine i emituju dugoročne obveznice koje bi kupila ECB. To međutim teško da će se desiti jer zahteva zakonske i političke poteze. Ipak, taj predlog pokazuje koliki je, prema mišljenju nekih, obim potrebnih stimulansa.

Dragi je podržao predlog budućeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera (Jean-Claude Juncker) o fondu od 300 milijardi evra za ulaganja u infrastrukturu - puteve, mostove, luke, koji bi se napunio iz postojećih fondova EU i privatnih investicija.

Vlade, posebno nemačka koja ima izbalansiran budžet, mogle bi to da urade i u tom slučaju bi se vlade zaduživale jevtinije.

Trenutno su kamate na obveznice veoma niske. Prinos na desetogodišnje nemačke obveznice je 0,89% a čak su i kamate na družničke hartije Irske, koju su međunarodni kreditori morali da spasavaju 2010, manje od 1,8%, što je ispod prinosa na desetogodišnje obveznice američke državne blagajne od 2,34%.

"Gledano iz perspektive tržišta, ogroman je prostor za delovanje", smatra ekonomista vašingtonskog Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju Jakob Funk Kirkegor (Jacob Funk Kirkegaard).

"Postoji dobar argument da vlade iskoriste taj prostor i da se još malo zaduže ali da više investiraju u infrastrukturu, obrazovanje i druge sektore", kaže Kirkegor.

Za sada se stav glavnih zagovornika štednje - nemačke kancelarke Angele Merkel i njenog ministra finansija Volfganga Šojblea (Wolfgang Sćaeuble), ne menja. Šojble je za investicije ali bez novog zaduživanja, što nailazi na otpor i unutar same nemačke vlade. Socijaldemokratska partija, partner konzervativicima Angele Merkel u vladi, vrši pritisak da se poveća potrošnja za investicije i sada to pitanje razmatra ekspertska komisija.

Verovatniji odgovor Nemačke i drugih lidera EU biće da se nađu drugi putevi ako neka zemlja ne uspe da smanji deficit u skladu sa pravilima EU. Time će se izbeći primoravanje vlada da preduzimaju pogubna po rast kratkoročna povećanja poreza samo da bi se sveo deficit.

Francuska je, npr, već priznala da neće moći da ispuni budžetske ciljeve za 2014. godinu.

Dragi od evropskih zemalja traži da "pametno" krešu budžete, recimo da uštede na dugoročnim ulaganjima koja će pomoći rast u budućnosti a ne samo da povećavaju poreze, što je loše za privredni rast.

Na toj liniji je francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande). Naime, francuska vlada planira da smanjenje poreza u visini 30 milijardi evra do 2017. godine nadoknadi kresanjem troškova od 50 milijardi. To je politika "pola-pola", pola stimulans, pola štednja.

Ekonomisti napominju da Francuska i Italija, dve od slabijih ekonomija zone evra, mogu da urade još nešto da podstaknu rast - da uvedu fleksibilnije propise o zapošljavanju i otpuštanju.

Do sada se beleži neki napredak ali ključne reforme još nisu sprovedene. Upravo na njih cilja italijanski premijer Mateo Renci (Matteo Renzi) i to u narednih 1.000 dana.

Prema mišljenju ekonomiste Holgera Šmidinga (Holger Sćmieding) iz Berenberg banke, neizvenost oko Francuske i Italije ostaje ključni izvor rizika.

"Kompanije se uzdržavaju od odluka o ulaganjima dok ne vide šta će ponuditi premijeri Renci i Vals (Manuel Vals, francuski premijer)", istakao je Šmiding.

Kirkegor misli da bi Nemačka mogla da ublaži stav o štednji ukoliko Francuska i Italija sprovode ozbiljne reforme ali se ipak pita kako ubediti Nemačku da podrži zajednički investicioni fond.

"Nema šanse da Nemačka pristane na tako nešto ako nije sigurna da su Francuzi i Italijani ozbiljni sa reformama... Nemačku brine mogućnost da Nemci napišu ček a Italijani i Francuzi ga potroše a da ne sprovedu reforme", istakao je Kirkegor.

Izvor: AP

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Francuska dobila homogeniju vladu
  
• 

  Vesti

  : Francuska vlada pala zbog neslaganja oko štednje
  
• 

  Vesti

  : U krizi se žene brže zapošljavaju
  
• 

  Vesti

  : Slab rast i strah od deflacije u zoni evra
  
• 

  Vesti

  : Jak evro pretnja ekonomskom oporavku
  
• 

  Vesti

  : Štednja ili rast za EU