Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kako uspostaviti odnose Rusije i Zapada
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rusija je jedan od ključnih aktera na međunarodnoj sceni u današnjem multipolarnom svetu zbog čega su njeni odnosi sa Zapadom od velikog značaja. Bivša državna sekretarka SAD Hilari Klinton je još 2009. godine predložila obnovu odnosa sa Rusijom, kao znak da je nastupilo novo doba u odnosima. Od te zamisli sada nije ostalo ništa sudeći po hladnim odnosima između Moskve i Zapada koji ne zna na koji način da pristupi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u cilju rešavanja problema.
SAD i EU tvrde da je uzrok razdora u Ukrajini i 5.100 strdalih za devet meseci sukoba u toj zemlji obnova ruskog imerijalizma. Neki se zato plaše da se sukob rasplamsa po celoj toj zemlji, koja se nalazi na razmeđi Rusije i ostatka Evrope.
Vašington i njegovi zapadni saveznici optužuju Moskvu da doliva ulje na vatru u Ukrajini opremajući i podržavajući proruske separatiste. U takvim okolnostima kompromis sa Rusijom čini se kao pravi podvig.
Nekadašnji državni sekretar SAD Henri Kisindžer rupozorio je krajem januara da je izazov tim veći sto bi SAD trebalo da ostavi Rusiji mogućnost da pronađe trajno mesto u međunarodnoj zajednici u kojoj bi trebalo da odigra "suštinsku ulogu".
U multipolarnom svetu, naime, Moskva je akter od ključnog značaja i održava povlašćene odnose i sa zemljama Bliskog istoka i sa nekim privredama u uspon u Latinskoj Americi.
"Neki smatraju da upravo nastaje novo doba koje nazivaju "post" post hladnoratovske", kazao je 29. januara zamenik premijera Slovačke Miroslava Lajčaka u jednom institutu u Vašingtonu.
Dodao je da je ključno zapitati se o tome kakva je ta nova eopha, "koje mesto u njoj zauzimamo Rusija a koje mi, i šta ćemo raditi da bismo u tome uspeli".
Background Na istoku Ukrajine sukob između proruskih separatista i snaga lojalnih ukrajinskom režimu besni već 10 meseci. Tokom vikenda 31. januara i 1. februara broj žrtava je bio posebno veliki. Mirovni pregovori u cilju postizanja sporazuma propali su poslednjeg dana januara, a u krvavim borbama koje su besnele u tom periodu poginulo je 50-ak vojnika i civila.
Situacija se 2. februara dodatno zaoštrava, budući da je lider separatističke republike Donjeck na istoku Ukrajine najavio opštu mobilizaciju u kojoj planira da okupi 100.000 ljudi za borbu protiv ukrajinskog režima.
"Opšta mobilizacija će biti sprovedena u narodnoj republici Donjeck u roku od 10 dana", kazao je lider Aleksandar Zakarčenko a prenela zvanična separatistička agencija DAN.
Zapad isuviše pasivan
Zapad za sada računa na ekonomske sankcije, u nadi da će pad rublje i odliv kapitala pothraniti negativan stav prema vlastima.
"Za svim stolovima u Rusiji još jednom se postavlja pitanje zašto vlada te zemlje više vodi račun o avanturama u inostranstvu nego o blagostanju i kvalitetu života svojih građana", rekla je nedavno zamenica državnog sekretara SAD za evropska pitanja Viktorija Nuland.
Međutim, direktorka Centra za SAD i Evropu u istraživačkom centru Brukings Fiona Hil smatra da se Zapa vara ako misli da je odgovarajuća strategija mirno čekati da sankcije daju nekakav rezultat.
Ona je za AFP ocenila da se između Moskve i Zapada odigrava "igra slabića, ni manje ni više. A Putin se neće povlačiti".
"Prava dilema je kako okončati sukobi u Ukrajini, izbegavajući istovremeno ulazak u još veći sukob sa Putinom", kazala je ona.
Protiv geografije se ne može - susedski odnosi neizbežni
Neki putokazi za to ipak postoje, poput rešenja koje je pomenula šefica evropske diplomatije Federika Mogerini. U pripremnom dokumentu koji je procureu u štampu ona je pre 10-ak dana objasnila da bi trebalo pitanje Krima ostaviti po strani da bi se razmislilo o odgovarajućoj fori dijaloga sa Moskvom.
"Naša politika nepriznavanja aneksije Krima se ne dovodi u pitanje. U svakom slučaju ne zaboravljamo", kazala je ona kasnije tokom posete Vašingtonu krajem januara.
Međutim, ona je ukazala i da bi bilo "naivno verovati da će Rusija tek tako nestati sa scene".
"Rusija je naš sused jer ne možemo menjati geografiju. Kako da postupamo sa tim susedom danas kada imamo sukob, i kako o da činimo za dve, pet i 10 godina", kazala je Mogerini.
Državni sekretar SAD Džon Keri bi trebalo da se sastane sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovim u Minhenu na konferenciji o bezbednosti tokom vikenda 7. i 8. januara. On će prethodno 5. januara posetiti Kijev.
Međutim, o tome da između ova dva šefa diplomatije postoje tenzije je da je portparolka Stejt departmenta Dženifer Psaki demantovala informacije ruskog dnevnika Komersant da će Keri doći i u Rusiju.
Izvor: AFP
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
