Nakon što je jedna od vodećih svetskih bonitetnih agencija spustila kreditni rejting Rusije na neinvesticioni, tzv. smeće status, vlada u Moskvi objavila je da je spremila plan čija će realizacija omogućiti povratak u budžetski suficit 2017. Plan predviđa i zamrzavanje rashoda, kao i strukturne reforme. Ruski zvaničnici napominju da agencija S&P nije znala za plan Moskve kada je odlučila da smanji rejting a stručnjaci kažu da su tržišta već ukalkulisala pad rejtinga ali da će situacija biti teža ako isto odluče i druge dve vodeće bonitetne agencije. U međuvremenu lideri EU prete novim sankcijama Rusiji zbog Ukrajine. Zapadne sankcije, kao i pad cena nafte, teško su pogodili rusku ekonomiju.

Standard i Purs (Standard & Poor's, S&P) 26. januara je spustio rejting Rusije na BB+ (BeBe plus), što je neinvesticioni status prvi put od 2004. godine. Odluku je obrazložila padom vrednosti rublje i smanjenjem prihoda od izvoza nafte. Agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga navela je da ruski finansijski sistem slabi limitirajući "manevarski prostor" centralnoj banci Rusije.

Sada Rusija ima isti rejting kod agencije S&P kao Indonezija i Bugarska.

Ekonomiju Rusije teško je pogodio dvostruki udar - nižih cena energenata i zapadnih sankcija zbog uloge te zemlje u Ukrajini.

Od sredine 2014. cene nafte pale su za više od 50%, na 45 dolara za barel, što je posebno pogodilo Rusiju koja je računala da će cena barela u 2015. ostati malo ispod 100 dolara.

Očekuje se da Rusija u 2015. godini zabeleži pad privrednih aktivnosti od 4-5% prvi put od 2009, kada je tu ekonomiju pogodila globalna finansijska kriza.

Podaci pokazuju da je odliv kapitala iz Rusije, koji je između 2009. i 2013. bio u proseku 57 milijardi dolara godišnje, u 2014. porastao na 152 milijarde. Devizne rezerve Rusije istovremeno su se spustile ispod 400 milijardi dolara prvi put od avgusta 2009. godine.

Ministar finansija Rusije Anton Siluanov saopštio je 27. januara da je vlada usvojila antikrizni plan kojim će biti zamrnuti rashodi. Planom je predviđeno i da se budžet vrati u suficit već 2017. a da vlada pripremi strukturne reforme "kako se ne bi bezobzirno trošile državne rezerve".

Siluanov je kritikovao S&P što je bio preterani pesimista dodajući da agencija nije znala za vladine planove kada je donela odluku o "džank" (junk) rejtingu.

Premijer Rusije od 2000. do 2005. Mihail Kasjanov rekao je da potez agencije S&P pokazuje kako zapadni lideri vide ekonomske perspektive Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina.

"Sa sadašnjom vladom neće biti povratka na stare dane, niti na (prethodni) rejting, niti na globalnu saradnju", rekao je Kasjanov za agenciju AP.

Od jutros je rublja u padu od 1,2% prema dolaru i za američku valutu se dobija 68,1 rublja, dok je indeks akcija na Moskovskoj berzi u rastu od 0,3%. Rublja inače sada vredi upola manje nego pre godinu dana.

Vodeći ekonomista londonske kuće Kepital ikonomiks (Capital Economics) Nil Šering (Neil Shearing) kaže da rublja nije pala još niže nakon saopštenja S&P jer je smanjenje rejtinga bilo uglavnom očekivano.

"S obzirom na dramatično pogoršanje ekonomskih perspektiva u poslednjih šest meseci, pitanje je bilo samo kada će bonitetne agencije reagovati", pojasnio je Šering.

Investiciona banka Sberbanka CIB, sa sedištem u Moskvi, u poruci investitorima navela je da dugoročna rekacija tržišta na smanjenje rejtinga zavisi i od toga da li će druge dve vodeće agencije - Fič (Fitch) i Mudis (Moody's), spustiti rejting Rusije u neinvesticioni. Naime, mnogi globalni investicioni fondovi neće želeti da imaju dužničke hartije koje su dve od tri vodeće agencije klasifikovale kao "džank".

I u Sberbanci kažu da su investitori već uračunali potez S&P.

"Pored toga, neki investitori čak su odložili kupovinu evrooobveznica zbog očekivanja da smanjenje rejtinga dovede do nižih cena i tako ih učini privlačnijim", istakao je Aleksandar Kudrin iz Sberbanke u poruci investitorima dodajući da to znači da bi, ako druge bonitetne agencije budu sledile potez S&P, negativna reakcija mogla da bude izraženija.

Evropa preti novim sankcijama

U međuvremenu su lideri Evropske unije zapretili novim sankcijama Rusiji zbog, kako navode, "sve veće podrške" Moskve separatistima na istoku Ukrajine tokom intenziviranih borbi u toj zemlji poslednjih dana.

U retkoj zajedničkoj deklaraciji izvan regularnih samita, lideri 28. članica EU 27. januara su zatražili da se 29. januara na sastanku ministara spoljnih poslova EU razgovara i o tom pitanju "kako bi se razmotrile sve odgovarajuće mere, posebno dalje restriktivne mere" ako se situacija u istočnoj Ukrajini ubrzo ne popravi.

Ipak, konačna odluka o novim sankcijama verovatno će biti ostavljena za samit u februaru. Kako prenose mediji, nije jasno kakve bi nove sankcije EU mogla da uvede Rusiji ali je jedan neimenovani diplomata rekao da se u ovoj fazi ne očekuju nove ekonomske sankcije.

Evropska unija je zavela niz ekonomskih i političkih sankcija Moskvi i ruskim zvaničnicima povezanim sa prošlogodišnjom ruskom aneksijom poluostrva Krim.

Izvor: AP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Produbljuje se jaz između Rusije i Zapada
  
• 

  Vesti

  : Kompenzacije za Ruse pogođene evropskim sankcijama
  
• 

  Vesti

  : Zabrana izvoza - problem i u Moskvi i u Briselu
  
• 

  Vesti

  : Sankcije: EU dala još malo vremena Moskvi
  
• 

  Vesti

  : EU i Rusija manje trguju