Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zapad-Rusija: Zveckanje oružjem i mirovne ponude
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zapad je nakon obnavljanja sukoba u Ukrajini preduzeo korake koji Rusiji treba da stave do znanja da stoji uz svoje saveznike i partnere na istoku Evrope. NATO je odlučio da poveća prisustvo u tom delu Evrope, dok SAD ne isključuju mogućnost slanja oružja Kijevu, ali su naglasile da prioritet daju političkom rešenju ukrajinske krize. Istovremeno, Francuska i Nemačka su iznele novi plan za prekid sukoba u Ukrajini i krenule u diplomatsku ofanzivu na najvišem nivou, čijii je ishod, i po priznanju nemačke kancelarke Angele Merkel, neizvestan.
NATO je 5. februara odlučio da uspostavi šest komandnih centara u istočnoj Evropi i formira snage koje bi brzo mogle da se razmeste u zemlje u tom delu kontinenta, koji se graniči s Rusijom.
Snage za brzo delovanje činiće jedna kopnena brigada od oko 5.000 ljudi koja će imati vazdušnu i mornaričku jedinicu, kao i podršku specijalnih snaga. Prethodnica tih snaga bi trebalo da bude u stanju da se rasporedi za 48 sati a zatim bi joj se u roku od nedelju dana pridružio ostatak briagde. Te snage bi trebalo da postanu operativne 2016. godine.
Francuska, Nemačka, Italija, Poljska, Španija i Velika Britanija prihvatile su da budu prve zemlje koje će učestvovati u ovim novim snagama, rekao je generalni sekretar NATO Stoltenberg posle sastanka ministara odbrane NATO u Briselu.
Stoltenberg je rekao da je reč o "najvećem jačanju zajedničke odbrane" od kraja Hladnog rata. "To je odgovor na agresivne akcije Rusije koja je prekršila međunarodno pravo aneksijom Krima", rekao je on ali je naglasio da je odluka zasnovana na odbrambenom principu.
Takođe, da bi se izbegla direktna provokacija Moskve, kopneni deo brigade će biti stacioniran na Zapadu, ali bi trebalo da se ubrzo uključi u vežbe u zemljama koje su nekada bile deo Istočnog bloka, kao i da se tamo rasporedi ako Alijansa odluči da pokrene operaciju.
Nove snage će moći i da se brzo rasporede na drugim područjima, posebno u slučaju pretnji prouzrikovanih krizama i sukobima na severu Afrike i Bliskom istoku.
Ministri odbrane NATO odlučili su i da, kako bi ublažili strahovanja svojih istočnih saveznika, odobre "stalno prisustvo" Alijanse na istoku Evrope. "Dogovorili smo se da odmah uspostavimo šest multinacionalnih komandnih i kontrolnih centara u Bugarskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj i Rumuniji", rekao je Stoltenberg.
"Ako dođe do nove krize oni će garantovati da će nacionalne snage i snage NATO iz celokupne Alijanse biti u stanju da deluju združeno od početka", dodao je Stoltenberg.
Ti štabovi bi trebalo da olakšaju razmeštanje snaga za brzo delovanje u hitnim slučajevima, pomagaće u planiraju zajedničke odbrane i učestvovati u koordinaciji vežbi, rekao je Stoltenberg.
Nemačka, Danska i Poljska prihvatile su da u Šćećinu, na zapadu Poljske, formiraju generalštab koji će koordinisati tim novim komandnim centrima.
Ideja o jačanju prisustva na istoku dobila je obrise na samitu lidera zemalja NATO održanom u septembru 2014. u Velsu, u vreme ruskog pripajanja Krima. Kriza u Ukrajini se od tada pogoršala iako su zapadne zemlje uputile političku i drugu pomoć Kijevu, a Moskvi uvele ekonomske sankcije.
Ukrajina traži oružje, Zapad uzdržan
Ukrajinske vlasti su tražile da im se pošalje naoružanje kako bi se suprotstavile proruskim pobunjenicima. Stoltenberg je rekao da NATO ne raspolaže oružjem već njegove članice koje o tome odlučuju ponaosob.
Iz Vašingtona je nedavno upućen signal da se razmatra mogućnost slanja i ubojitog oružja u Ukrajinu, ali je više visokih zvaničnika SAD naglasilo da se prednost daje diplomatskom rešenju krize.
Američki državni sekretar DŽon Keri (John Kerry) rekao je 5. februara u Kijevu da će američki predsednik Barak Obama "uskoro" doneti odluku u vezi sa eventualnom prodajom oružja Ukrajini. On je stavio do znanja da su SAD pre za diplomatsko rešenje krize u Ukrajini.
"On (Obama) razmatra sve opcije. Jedna od tih opcija je i isporuka odbrambenog oružja", rekao je on i dodao da se i ta mogućnost razmatra jer mirovni sporazum iz Minska koji su u septembru postigle ukrajinske vlasti i separatisti, uz podršku Rusije i OEBS-a, ne primenjuje.
"Mi ne želimo 'rat preko posrednika', naš cilj jeste da promenimo ponašanje Rusije", rekao je Keri.
Kijev je najavio da će tražiti tehnološki sofisticirano oružje poput, komunikacione opreme i opreme za elektronsko i radasko ometanje.
U izveštaju više američkih instituta i organizacija, objavljenom 2. februara, konstatovano je, međutim, da Ukrajini nedostaju bespilotne letelice i protivoklopne rakete i da bi Vašington mogao da razmotri mogućnost slanja protivtekovskih projektila Kijevu.
SAD su do sada odobrile 118 miliona dolara vojne pomoći Kijevu koja se ogleda u opremi koja nije ubojita, poput radara i medicinske opreme.
Rat putem posrednika?
Ukoliko bi Amerikanci odlučili da pošalju oružje Kijevu, to bi Moskva mogla da protumači kao direktno mešanje u sukob, što bi dodatno pogoršalo rusko-američke odnose koji prolaze kroz najtežu krizu od Hladnog rata. U tom kontekstu obično se govori o "ratu putem posrednika", odnosno naoružavanju sukobljenih strana u Ukrajini bez upućivanja svojih snaga i otvorene objave rata.
Isporuke oružja bi nanele "ogromnu štetu" odnosima dve zemlje, upozorio je 5. februara portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Aleksandar Lukačevič, dok je ruski ambasador u EU Vladimir Čižov rekao je u intervjuu za portal EurActiv.com rekao da bi slanje oružja bilo "najgora moguća ideja u ovim okolnostima".
Na pitanje da li bi to značilo rat ili "rat preko posrednika", on je rekao da bi to dovelo do produbljivanja sukoba i novih žrtava.
"Sve i da Zapad odluči da pošalje oružje ukrajinskoj vojsci ili nacionalističkim militantnim grupama, to im neće pomoći da pobede u ovom sukobu. U toj situaciji nema pobednika. To je civilni sukob koji može da se reši samo političkim sredstvima", rekao je on i dodao da će odgovornost za nastavak borbi i nove žrtve biti na onima "koji dolivaju ulje na vatru".
Čižov je ocenio i da u EU preovlađuje stav da takav korak ne bi bio koristan.
Mirovna inicijativa
U međuvremenu, Francuska i Nemačka će, uz podršku EU i SAD, pokušati da Rusiju ubede da prihvati mirovni plan koji su osmislile nakon pogoršanja situacije na istoku Ukrajine. Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednika Fransoa Oland će 6. februara poseteti Moskvu gde će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Oni su 5. februara u Kijevu izložili svoj mirovni plan ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku. Nakon višečasovnih razgovora, kabinet ukrajinskog predsednika je saopštio da nemačko-francuska inicijativa "budi nadu u primirje". Porošenko je naglasio i da sve strane treba da poštuju sporazum iz Minska.
Merkelova je 6. februara u Belinu rekla da je cilj nemačko-francuske inicijative da se odbrani "evropski mir".
"Znamo da je sve otvoreno, ne znamo da li ćemo uspeti da postignemo primirje, da li ćemo to uspeti danas ili će se još razgovarati, ali pokušaćemo sve što možemo da pronađemo rešenje za ovaj sukob", rekla je ona.
Francuski predsednik je 5. februara rekao da predlog rešenja garantuje teritorijalni integritet Ukrajine. On je upozorio Rusiju da vreme ističe i da traganje rešenjem putem diplomatije ne može da traje unedogled.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
