Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Maratonskim pregovorima do dogovora o miru u Ukrajini
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri Rusije, Ukrajine, Franuske i Nemačke saopštili su 12. februara da je postignut sveobuhvatan dogovor o miru za istočnu Ukrajinu, mada ostaje pitanje da li su se Ukrajina i proruski separatisti složili oko svih uslova. Dogovor predviđa prekid vatre od 15. februara, kao i specijalan status za pobunjeničke regione, a sadrži i odredbe o kontroli granice i o humanitarnim pitanjima, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin dok je njegov ukrajinski kolega Petro Porošenko odmah demantovao da postoji bilo kakav sporazum o autonomiji na istoku zemlje. Neposredno pre nego što je objavljen mirovni plan za istok Ukrajine, MMF je saopštio da je toj zemlji odobrio novi aranžman od 17,5 milijardi dolara.
Putin je novinarima posle iscrpljujućih pregovora u Minsku koji su trajali 16 sati rekao da su lideri, uprkos svim teškoćama, uspeli da se dogovore oko najvažnijih stvari.
Ruski predsednik je dodao da se on i Porošenko nisu složili u oceni situacije na kritičnom mestu, u gradu Debalcevo koji je u rukama vladinih snaga a koji je nedeljema u središtu borbi.
Francuski predsednik Fransoa Oland rekao je da su on i nemačka kancelarka Angela Merkel bili posvećeni tome da pomognu da se uspostavi prekid vatre u Ukrajini, kao i ruski i ukrajinski lideri.
U borbama u Ukrajini od aprila 2014. godine poginulo je više od 5.300 ljudi.
Govoreći nakon pregovora, Oland je rekao da objavljivanje novog dogovora o prekidu vatre predstavlja "olakšanje za Evropu".
Prethodni sporazum o prekidu vatre iz septembra je propao jer su i ukrajinske snage i proruski separatisti nastojali da na terenu osvoje što veći deo.
"Došli smo do sporazuma, sporazuma o prekidu vatre i o globalnom političkim rešenju za ukrajinski konflikt", istakao je Oland dodajući da će "to globalno rešenje uključiti sva pitanja, od prekida vatre, preko kontrole granice, do decentralizacije i, naravno, povlačenja teškog naoružanja i nastavka ekonomskih veza", prenela je agencija AP.
Francuski predsednik takođe je pohvalio ruskog kolegu što je izvršio "pritisak, koliko je bilo potrebno, na separatiste".
"Predstavljeni su nam različiti neprihvatljivi uslovi povlačenja i predaje", kazao je Porošenko nakon pregovora i dodao: "Nismo pristali na ultimatum i čvrsto smo stali iza toga da je prekid vatre koji je objavljen bezuslovan".
Porošenko je rekao da potpisani dokumenti predviđaju povlačenje svih stranih trupa iz Ukrajine, što se odnosi na vojnike i oružje za koje Ukrajina i Zapad tvrde da ih Rusija šalje na istok Ukrajine kako bi pomogla separatistima. Moskva odbacuje te optužbe i kaže da su Rusi u istočnoj Ukrajini dobrovoljci, međutim, taj demanti "pada" pred sofisticiranim teškim naoružanjem u posedu separatista.
Francusko-nemački diplomatski "juriš" usledio je nakon što je američki predsednik Barak Obama nagovestio da razmatra slanje pomoći u oružju Ukrajini, što bi, strahuju evropski lideri, samo pojačalo neprijateljstvo.
I dok su četvorica lidera pozdravljala dogovor, odmah je bilo jasno da se Rusija i Ukrajina i dalje ne slažu kako da okončaju borbe oko Debalceva, ključne saobraćajnice između dva grada na istoku koje kontrolišu proruski separatisti. Po Putinu su ukrajinske snage opkolile separatiste a po Porošenku su separatisti blokirali ukrajinsku vojsku.
Putin je pozvao sukobljene strane da pokažu uzdržanost dodajući da su se dogovorili sa Porošenkom da rasčište situaciju na terenu.
Ruski predsednik rekao je i da sporazum koji su postigli predviđa povlačenje teškog naoružanja i da se sve ključne odredbe nalaze u dokumentu koji su odobrili vođe separatista i predstavnici Rusije, Ukrajine i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Taj dogovor prihvatila su četvorica lidera.
MMF odobrio Ukrajini novi paket
Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je Ukrajini novi paket pomoći od 17,5 milijardi dolara koji bi mogao da naraste na oko 40 milijardi u naredne četiri godine uz pomoć drugih kreditora, poput Evrope i SAD.
Do sada je Ukrajina dobila 4,6 milijardi dolara iz paketa od 17 milijardi koji je 2014. dogovorila sa MMF. Realizacija tog programa zapala je u probleme jer su se na ekonomske perspektive Ukrajine loše odrazile borbe u regionima na istoku zemlje.
Suočena sa bankrotom, Ukrajina je u januaru zatražila od MMF da taj program zameni novim kako bi se obnovilo poverenje u njene finansije.
Direktorka MMF Kristin Lagard rekla je da "novi program nudi značajnu mogućnost Ukrajini da unapredi svoju ekonomiju u momentu kritičnom za tu zemlju".
Novi četvorogodišnji paket "podržaće preko potrebnu ekonomsku stabilizaciju u Ukrajini, kao i reforme usmerene na obnovu rasta na srednji rok i unapređenje životnog standarda Ukrajinaca", istakla je Lagard.
Kijev je dobio zajmove i od Evropske unije i SAD koje su nedavno obećale da će još pomoći.
Lagard je naglasila da će podršku MMF pratiti drugi međunarodni kreditori i da će ukupna suma biti oko 40 milijardi dolara.
Ona je pohvalila Kijev zbog do sada preduzetih reformi rekavši da je vlada po pitanju deficita ostvarila bolji rezultat od očekivanog.
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
