Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Sastanak u Minsku kao poslednja šansa za mir
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.02.2015. |
|
|
|
|
|
|
Lideri Ukrajine, Rusije, Francuske i Nemačke sastaće se 11. februara u Minsku kako bi pokušali da pronađu rešenje kojim bi se okončali višemesečni sukobi u Ukrajini. U tom sastanku mnogi vide poslednju šansu za mir u Ukrajini u kojoj je u sukobima u proteklih 10 meseci poginulo više od 5.300 ljudi. I pored dobrih namera ishod sastanka je neizvestan, jer se sukobljene strane ne slažu oko mnogih pitanja.
U Minsku, u Belorusiji, 11. februara uveče sastaće se predsednici Ukrajine, Rusije i Francuske, Petro Porošenko, Vladimir Putin i Fransoa Oland, i nemačka kancelarka Angela Merkel. Taj sastanak je dogovoren u okviru francusko-nemačke mirovne inicijative koja je nakon obnavljanja sukoba u Ukrajini predstavljena prošle nedelje prvo u Kijevu, a zatim u Moskvi
.Nemačka i Francuska su, pored toga što insistiraju na mirovnom sporazumu koji su ukrajinske vlasti i proruski pobunjenici potpisali u septembru 2014. u Minsku, ali ga nisu poštovale, predložile mirovni plan kao "poslednju šansu". Detalji plana nisu, međutim, objavljeni.
Uoči sastanka, evropske, ruske i ukrajinske diplomate rade na tekstu koji će biti osnova za pregovore njihovih lidera u Minsku, dok se pritisak pojačava. Pred polazak u Minsk Porošenko je rekao da je spreman da proglasi vanredno stanje u celoj zemlji ako sastanak ne urodi plodom. On je upozorio Kremlj da će Oland, Merkelova i on nastupati jedinstveno.
Oland i Merkelova idu u Minsk kako bi, navela je Jelijsejska palata, "pokušali sve što je u njihovoj moći" da se pronađe diplomatsko rešenje za krizu, dok je Berlin saopštio da samit u Minsku predstavlja "tračak nade", ali da je njegov ishod neizvestan.
Američki predsednik Barak Obama je 10. februara razgovarao telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o Ukrajini, upozorivši ga da će Rusija, ako nastaviti svoju "agresivnu strategiju" prema Ukrajini platiti još veću cenu.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini je rekla da sastanak u Minsku predstalvja prekretnicu i da pruža priliku Ruisiji da doprinese rešavanju krize. "Ako se postigne dogovor, on neće rešiti sve teškoće. Ali ako ishod sastanka bude negativan, onda su sve opcije, sve što se može zamisliti moguće a neke od tih mogućnosti su zabrinjavajuće", rekla je ona.
Pregovori teški
Francuski diplomatski izvor rekao je da su pregovori pred sastanak teški i da se "spotiču na mnogim pitanjima". Pregovarači su uobličili "dokument" ali ima još mnogo pitanja koje treba rešiti, naveli su ti izvori.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je ocenio da je ostvaren "značajan napredak" u tim razgovorima, ali je optužio Ukrajince da suviše "guraju" pitanje kontrole nad granicom u prvi plan.
Iako se svi u teoriji slažu da je mir u Ukrajini goruće pitanje, sprovođenje rešenja je komplikovano i postavlja se pitanje ko će prvi položiti oružje, piše agencija AFP.
Konkretno, pobunjenici i Moskva traže da Kijev povuče vojnike i, kao preduslov za popuštanje, zahtevaju da se odmah obnovi finansiranje separatističkih teritorija, koje je zaustavljeno u novembru. Ukrajina, s druge strane, zahteva da primirje prati zatvaranje 400 kilometara rusko-ukrajinske granice koja je poslednjih nekoliko meseci pod kontrolom separatista.
Kijev, takođe, želi da zajedno s Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) preuzme kontrolu nad tim delom granice sa Rusijom.
Međutim, Moskva odbija da o tome razgovara, i kaže da Kijev mora da o tome pregovara direktno s pobunjenicima. "Logika Putina je da natera Kijev da pregovara s pobunjenicima da bi se pokazalo da je ovo građanski rat", rekao je izvor iz ukrajinske vlade.
Ukrajina predlaže da se rasporede posmatrače OEBS-a s ruske strane granice. "Očekujemo odgovor Rusa," izjavio je za AFP isti izvor.
Ukrajinska vlada priznaje samo liniju fronta kakva je bila u vreme mirovnog sporazuma iz Minska u septembru. To je sada problem, pošto su separatisti zauzeli još 500 kvadratnih kilometara i navode da od toga neće odustati.
Ali, prema izvorima u ukrajinskim vlastima, Kijev bi bio voljan da se pristane na sadašnju liniju fronta ako pobunjenici povuku teško naoružanje iza linije fronta kakva je bila septembra. Time bi se de fakto stvorila šira demilitarizovana zona.
Rusi se zalažu za federaciju ili za autonomiju područja pod kontrolom pobunjenika i održavanje izbora za regionalne guvernere - koje je do sada postavljao Kijev. Ti izbori bi dali legitimitet "predsednicima" samoproglašenih "republika" Donjeck i Lugansk, Alekanderu Zaharčenku i Igoru Plotnickom, izabranim na izborima koje su u novembru priredili separatisti, a ni Kijev, niti Zapad ih nisu priznali.
Ova opcija, koja bi proruskim regionima donela pravo da vetom spreče prozapadne težnje Ukrajine, neprihvatljiva je za Kijev.
Ukrajina nije rspoložena da primi mirovne snage te odbija predlog separatista za prisustvo vojnika iz Belorusije, ali pre svega ruskih. Po Kijevu, takva akcija bi de fakto legalizovala ruske snage za koje ukrajinska vlada smatra da su već raspoređene u istočnoj Ukrajini, što Moskva sada poriče.
Rusi su predložili Evropljanima da se upute snage koje bi činili Belorusi i Kazahstanci, ali Kijev je to odbio procenivši da su te dve zemlje praktično saveznice Rusije, navodi izvor ukrajinske vlade.
Za eventualno slanje kontigenta pod okriljem UN, nužno je odobrenje Saveta bezbednosti UN u kome Rusi to mogu sprečiti ako njihova vojska ne bude deo misije.
"Ako prihvatimo Ruse u mirovnim snagama, to praktično daje legitimitet prisustvu njihovih vojnika na našoj teritoriji", ocenio je ukrajinski izvor.
Jedna od retkih tačaka u kojima su pregovarači napredovali jeste pitanje razmene zarobljenika, pošto je prihvaćena ideja da bi masovna razmena zarobljenika bila bolja od pojedinačnih razmena. Problem: liste zarobljenika koje iznose dve strane se ne poklapaju.
Tu je i pitanje sudbine Ukrajinke Nađe Savčenko koja je pritvorena u Moskvi. Ta žena-pilot ukrajinskog Ratnog vazduhoplovstva je optužena za "ubistvo s predumišljajem" dva ruska novinara u istočnoj Ukrajini sredinom juna, kada se borila kao dobrovoljac. Sud u Moskva je 10. februara produžio do 13. maja pritvor te mlade žene koja štrajkuje glađu već skoro dva meseca.
Izvor: AFP i Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|