Od sedam predloženih reformi koje je Grčka dostavila ministrima finansija zone evra, najviše pažnje privlači treća, kojom se predviđa da se u borbu protiv izbegavanja poreza uključe "inspektori amateri" - studenti, domaćice, čak i turisti. Oni bi povremeno i na kratak rok prikupljali audio i video dokaze o izbegavanju poreza za poreske vlasti koje bi zatim kažnjavale prekršioce. Opozicija i deo javnosti dovode u pitanje pravnu osnovu za tako nešto i tvrde da je predlog vlade smešan. Grčka će 9. marta pokušati da ubedi kreditore iz zone evra da su im ekonomske reforme koje je predložila dovoljan razlog da oslobode sredstva iz programa zajmova. Vladi u Atini potrebni su zajmovi ali za ubuduće ne želi spasilački već program za ekonomski rast.

Predlog o neprofesionalnim poreskim inspektorima, koji je među političkim protivnicima vladajuće Sirize i na internetu dočekan sa prezirom, našao se u pismu grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa holandskom kolegi Jeronu Dijselblomu (Jeroen Dijsselbloem), predsedavajućem Evrogrupe koja okuplja ministre finansija 19 članica zone evra.

Grčka mora da uveri kreditore iz zone evra da su reforme koje prelaže dovoljne da joj daju novac. U februaru je Grčka dobila od međunarodnih kreditora produženje programa zajmova za četiri meseca ali kreditori traže detaljnu listu reformi pre nego što novac krene.

Varufakis je rekao da bi vlada u Atini, ako kreditori ne odobre predložene reforme, mogla da raspiše izbore ili referendum. Kasnije je iz vlade pojašnjeno da bi se referendum odnosio na reforme i fiskalnu politiku.

Pošto će za nekoliko nedelja ostati bez gotovine, Grčka je pod pritiskom da na sastanku u Briselu 9. marta dobije pozitivne signale od ministara finansija ostalih 18 članica zone evra.

Ozvučeni poreznici

Poreski inspektori neprofesionalci "zapošljavali bi se na kratak rok, povremeno, na ne duže od dva meseca i bez mogućnosti da se ponovo zaposle. Oni bi za poreske organe, nakon osnovne obuke, radili kao 'prikriveni kupci' i raspolagali bi opremom za snimanje", navodi se u predlogu. Ti "inspektori" ne bi imali ovlašćenje da kažnjavaju prestupnike ali bi poreska uprava koristila njihove video i audio zapise kao dokaz za kažnjavanje onih koji izbegavaju porez.

"Stotine povremenih 'posmatrača' svuda ... to je kapacitet za veoma brzu promenu stava i time se širi osećaj pravde u društvu i unapređuje kultura plaćanja poreza", s optimizom je zaključio Varufakis u pismu čiji su detalji procurili u javnost 6. marta.

Pored očiglednih razloga pravne prirode oko ozvučivanja inspektora, a Grčka ima veoma stroge propise o prihvatljivosti takvih dokaza, ceo "eksperiment" suprotan je veoma jako ukorenjenoj kulturi "protiv cinkarenja" u grčkom društvu.

Opozicione partije Nova demokratija i Pasok, koalicioni partneri iz prethodne vlade, predlog su okarakterisali kao smešan i pravno sumnjiv.

"Ako očekuju da se tako izbore sa neplaćanjem poreza, to nije samo opasno, jer ne shvataju pravne posledice takve mere ili njenu efikasnost, već je i smešno i izlaže zemlju podsmehu", rekao je Kostas Karagonis iz Nove demokratije.

Vlada u Atini nije potvrdila informacije iz predloga koji je procurio ali ih nije ni demantovala odgovarajući Novoj demokratiji.

"oni koji su više puta ismejavali zemlju u svetu služeći raznim interesima ... bolje da ćute. Njih se društvo već odreklo. Vlada će učiniti sve da ukloni mogućnosti za izbegavanje poreza koje je otvorila prethodna vlada. Rezultati će pokazati ko je smešan a ko ne", navela je zvanična Atina.

Nova grčka vlada tvrdi da samo želi novi sporazum o zajmu odvojen od zahteva za fiskalnim prilagođevanjem i reformama navedenih u memorandumu o razumevanju između Grčke i njenih kreditora.

Varufakisovim pismom Dijselblomu Atina priznaje da će morati da sklopi novi sporazum.

"Grčka vlada veruje da će uskoro dve strane početi da razmatraju mogućnost sporazuma o nastavku (pomoći). Grčka vlada želi da eventualni prateći sporazum bude u formi 'ugovora za oporavak i rast grčke ekonomije", istakli su u vladi.

Grčki premijer Aleksis Cipras priznao je da su Grčkoj potrebna sredstva. U intervjuu za nemački Šipgl (Der Spiegel) od 8. marta on je rekao da je Grčkoj "potrebna sigurnosna mreža" dok ne bude u stanju da se sama finansira na tržištu kapitala.

Međutim, insistira Cipras za nemački list, "ja to ne bih nazvao spasilačkim paketom ... To ne može biti vezano za program koji nas je odveo u loše socijalno stanje, već onaj kojim se postiže rast".

Cipras je ipak priznao da su budžeti štednje prethodnih vlada omogućili Grčkoj da "ima primarni suficit a ne deficite".

Izvor: AP

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Atina dobila još četiri meseca od kreditora
  
• 

  Vesti

  : Očekivani sukob sa Grčkom u Briselu
  
• 

  Vesti

  : Ako ode Grčka, iz zone evra idu i Italija i Portugalija
  
• 

  Vesti

  : I ECB pritisla Grčku