Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Očekivani sukob sa Grčkom u Briselu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Na dan vanrednog sastanka ministara finansija zone evra o Grčkoj 11. februara, stavovi te zemlje i kreditora deluju nepomirljivo. Dok Grčka želi da prekine sa strogom štednjom i smanji dug, poverioci to odbijaju, a kao najekstremnija posledica sukoba i loše finansijske situacije Atine navodi se izlazak Grčke iz zone evra. Grčka je postigla dogovor sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o izradi alternativnog plana reformi koji bi zamenio skoro trećinu reformskih obaveza dogovrenih sa poveriocima. Iz Berlina i Brisela je međutim stigla jasna poruka da trenutni plan pomoći i reformi u Grčkoj mora ostati osnov za svaki dogovor.
Grčki premijer je najavio da će odoleti pritiscima da zatraži proširenje paketa pomći za svoju zemlju.
"Bez obzira na to na koji bi način Šojble (ministar Finansija Nemačke) to od nas zatražio, nećemo tražiti produženje paketa pomoći", odlučno je rekao novi grčki premijer Aleksis Cipras u grčkom parlamentu uoči glasanja poslanika o poverenju vladi.
Cipras je, kao što je bilo i očekivano, dobio podršku, sa 162 glasa, uključujući 149 glasova svoje partije radikalne levice Siriza i 13 glasova savezničke desničatske stranke Nezavisni Grci. O poverenju je glasalo 299 od 300 grčkih poslanika.
"Uveren sam da će naši partneri iz EU odgovoriti pozitivno na naše predloge", kazao je on u govoru poslanicima.
Prethodno je međutim podigao ton u komunikaciji sa Nemačkom, a i nemački ministar finansija Volfgang Šojble je najavio da neće dati mnogo manevatskog prostora Grčkoj.
"Ne pregovaramo o novom programu (sa Grčkom). Već imamo program", kazao je on na kraju sastanaka ministara Grupe 20 u Istanbulu.
Cipras je na to odgovorio upozorenjem da će "oni koji računaju na moć i sukob shvatiti da prave tragičnu grešku "ne povređuju samo slabe već i sami sebe i Evropu".
Očekivani sukob u Briselu
Sve ukazuje da će biti sukoba na sastanku evro grupe 11. februara, na kojem Cipras, kako je obećao, planira da vrati ponos Grčkoj pred kreditorima (EU, MMF i Evropska centralna banka) koji u velikoj meri određuju njene odluke u zamenu za zajam od 240 milijardi evra koji su sprečili bankrot zemlje, ali i pred Nemačkom koja se stara o striktnom poštovanju budžetskih pravila u EU.
Evropski komesar za ekonomska i finansijska pitanja Pjer Moskovisi je, doduše u nešto blažoj formi, dao sličnu poruku kao i nemački ministar.
"Moramo da razgovaramo u okviru sadašnjeg programa", kazao je on, dodavši da je taj program i dalje "sidro, kompas i referenca".
Cipras je 10. februara telefonom razgovarao sa predsednikom Evropske komisije Žanom Klodom Junkerom i taj razgovor ocenio kao "prijateljski i konstruktivan".
Sa druge strane, kritika prekomerne stednje stigla je iz Istanbula od Međunarodnog monetarnog fonda, SAD i Grupe 20 u celini. UČesnici sastanka Gupr 20 založili su se da se u Evropi usvoje mere kojima se podstiče rast.
Cipras je u svojoj zemlji dobio vetar u leđa, budući da su 10. februara uveče objavljena straživanja koja su pokazala da 8 od 10 Grka podržava stav vlade u pregovorima sa kreditorima.
Elementi plana koji će Grčka predstaviti kreditorima su u velikoj meri već prenošeni u medijima od 9. februara, što je nezadovoljno primetio i nemački ministar finansija Šojble.
Jedan izvor grčkog ministarstga finansija istakao je da plan Ciprasove vlade nije "radikalan" i da se oslanja na "logiku".
"Samo želimo više vremena i olakšice", sažeo je Cipras osnovne ideje.
(Ne)mogući kompromis
Prema tom planu, Grčka bi i dalje prihvatala oko 70% reformskih obaveza koje su već dogovorene sa poveriocima, dok bi 30% ostalih, koje su ocenjene kao "toksične", bilo zamenjeno nizom reformi koje bi se utvrdile u saradnji sa Organizacijom za saradnju i razvoj u Evropi.
Grčki premijer Cipras dogovorio se 11. februara sa generalnim sekretarom OECD Anhelom Gurijom o izradi plana reformi za podsticanje rasta. Cipras je nakon sastanka rekao da saradnja neće biti bazirana na planu kreditora već "na osnovu narodnog mandata i onoga što je najavljeno u govoru" o političkom pravcu.
Grčka planira pravu finansijsku akrobatiku kako bi smanjila dug koji iznosi oko 180% BDP-a i da istovremeno uz pomoć prelaznog plana preživi do stupanja na snagu svog plana 1. septembra.
Prema jednom izvoru iz Ministarstva finansija Grčke, moguće je i kompromisno rešenje koje će svima omogućiti da zadrže privid da nisu odstupili.
"Mi ćemo govoriti o prelaznom finansiranju a oni će to nazvati 'tehničko povećavanje'", kazao je taj izvor.
Cipras je međutim u parlamentu insistirao na tome da Grčka neće odustati od toga da odmah primeni hitan plan za najsiromašnije, koji ekonomisti procenjuju na dve milijarde evra. Drugi element o kojem Cipras ne namerava da pregovara je da ne mora da ostvari primarni suficit veći od 1,5%, u pređenju sa 3% koliko je predviđeno za ovu godinu i 4,5% što preporučuju kreditori. Primarni suficit je suficit bez uzimanja u obzir obaveza po osnovu dugovanja.
Ovo međutim nisu tačke sporazuma za koje se veruje da će biti među najmanje prihvatljivim za evropske partnere.
Britanski ministar finansija Džordž Ozborn je stavio do znanja da njegova zemlja "ubrzava pripreme da bi se suočila sa" bilo kakvim nepredviđenim situacijama, pa ga je komesar Moskovisi pozvao da pokaže više "solidarnosti" za zonom evra.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
