Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 I ECB pritisla Grčku
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pritisak na novu grčku vladu pojačan je nakon što je Evropska centralna banka (ECB) saopštila da povlači ključnu opciju zaduživanja za banke iz Grčke koja nastoji da izbegne bankrot i izlazak iz evropske monetarne unije. Ocenjuje se da je tim potezom naglašena uloga ECB kao monetarne vlasti 19 članica Evropske unije koje koriste evro u grčkoj drami. Grčke banke moći će i dalje da se zadužuju kod grčke centralne banke ali pod nepovoljnijim uslovima. U Atini za potez ECB kažu da ne predstavlja pritisak na grčku vladu, već na Evrogrupu da što pre postigne novi sporazum sa tom zemljom. Novu grčku vladu vodi partija radikalne levice Siriza koja je protiv strogih mera štednje i za ublažavanje uslova otplate grčkih dugova.
Centralna banka je saopštila da grčke banke više neće imati pristup kreditima ECB uz korišćenje grčkih državnih obveznica ili obveznica za koje garantuje vlada kao osiguranja za zajmove.
Grčke obveznice sa neinvesticionim rejtingom mogle su da se koriste kao kolateral jer je Grčka bila u spasilačkom programu zajmova koji ističe 28. februara.
Međutim, kako je navela ECB, izgledi za novi aranžman sa međunarodnim kreditorima su neizvesni. Zato će ubuduće grčke banke moći da koriste druge hartije od vrednosti kao kolateral ali ne i vladine obveznice i obveznice za koje je garantovala vlada koje su u velikoj meri pomogle Grčkoj da prikupi potreban novac da ne bankrotira.
Nova grčka vlada odbacuje mere štednje kojima je uslovljen paket spasilačkih zajmova od 240 milijardi evra koji su obezbedile druge zemlje zone evra i Međunarodni monetarni fond (MMF) s obrazloženjem da štednja ubija grčku ekonomiju.
Grčka želi novi aranžman kako bi izbegla bankrot i mogući izlazak iz zone evra.
Zemlje kreditori Grčke predvođeni Nemačkom, najvećom ekonomijom zone evra, ističu da ne postoji mogućnost da se grčki dugovi otpišu i da ta zemlja mora da istraje na ranije dogovorenom smanjenju deficita i uklanjanju regulatornih i birokratskih prepreka koje koče privredni rast.
Odluka ECB od 4. februara samo je uvećala i tako veliki stres u Atini koja nastoji da reši finansijske probleme, s obzirom da će poslednji dan kada će grčke obveznice moći da se koriste kao kolateral kod ECB biti 11. februar umesto 28. februar, kada prestaje da važi sporazum o spasilačkom programu.
Odlukom ECB pojačava se pritisak na grčku vladu da postigne kompromis sa tzv. tojkom - ECB, Evropskom komisijom i MMF. Od Grčke se traže strukturne reforme, poput prodaje luka, aerodroma i druge imovine u državnom vlasništvu kako bi se prikupio novac za smanjenje vladinog duga.
"Jasno je šta ECB signalizira grčkoj vladi - morate da pregovarate sa trojkom i postignete sporazum", kaže stručnjak Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju Jakob Kirkegor (Jacob Kirkegaard) i dodaje da će se u suprotnom desiti "zaista loše stvari".
ECB je saopštila i da će grčke banke imati pristup zajmovima grčke centralne banke kojima će zameniti one koje više neće imati kod ECB. A grčka centralna banka je baš to radila dok je zemlje 2012. godine bila na ivici bankrota.
Međutim, krediti "zamena" za one ECB biće skuplji i svaki gubitak zbog nemogućnosti njihove otplate direktno će pogoditi grčku vladu.
Kredite iz grčke centralne banke, odnosno hitnu pomoć za likvidnost (ELA), takođe, u određenim intervalima, mora da odobri i ECB.
Uloga ECB je ključna jer pomaže grčke banke svojom ponudom kredita, kažu analitičari i dodaju da bi potpuno zasustavljanje ponude ECB, uključujući odbijanje da odobri više ELA, moglo da dovede do propasti grčkih banaka.
Analitičari međutim kažu i da će centralna banka nerado povući takav potez, osim ako političari ne iskoriste sve mogućnosti pokušajući da dođu do sporazuma o daljoj pomoći Grčkoj ili ako vlade evropskih zemalja ne budu tražile da se olakšaju uslovi za spasilačke zajmove Grčkoj.
Propast banaka ostavila bi grčku vladu bez izvora finansiranja, osim štampanja nove nacionalne valute.
Ekonomisti upozoravaju da bi bankama, ako se za finansijske probleme Grčke uskoro ne nađe sveobuhvatno rešenje, mogla da zapreti opasnost povlačenja depozita a stanje ekonomije nastavilo bi da se pogoršava jer bi investitori pobegli.
Reagujući na vest iz ECB, grčka vlada tvrdi da ona nije meta pritiska ECB.
"Tom odlukom ECB pojačava pritisak na Evrogrupu da se brzo dođe do novog i obostrano korisnog sporazuma između Grčke i njenih partnera", navodi se u saopštenju grčkog ministarstva finansija.
Izvor: AP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
