Evropska centralna banka (ECB) i nacionalne centralne banke članica zone evra počele su kupovinu obveznica u sklopu dugo čekanog programa kvantitativnih olakšica od više od hiljadu milijardi evra. Ciljevi programa su stimulisanje posustalog privrednog rasta i inflacije u monetarnoj uniji. Neki analitičari su skeptični da će ti ciljevi biti ostvareni, uprkos pozitivnim iskustvima sprovođenja programa kvantitativnog popuštanja u SAD i Britaniji. Očekuje se da primena programa u zoni evra doprinise izbegavanju deflacije a među efektima će biti i smanjenje kamata i slabljenje evra.

Programom, koji je upravo počeo, predviđena je kupovina oko 60 milijardi evra vrednih državnih i korporativnih obveznica mesečno do septembra 2016. godine.

Na politiku kvantitativnog labavljenja (QE) ECB se odlučila u sklopu napora da podstakne rast nakon što je istrošila podsticaj u vidu smanjenja kamata. Naime, cena zaduživanja u zoni evra sada je blizu nule.

Pored toga, zona evra suočena je sa rizikom od deflacije koja vodi do toga da potrošači odlažu kupovine čekajući još veći pad cena. To za posledicu ima pad proizvodnje i manje otvaranje radnih mesta.

Strategiju programa QE za koju se ECB odlučila ranije su uvele američka Uprava za federalne rezerve (FED) i Banka Engleske kako bi upumpale novac u ekonomiju obimnom kupovinom državnih obveznica a s ciljem da olakšaju kreditiranje i poguraju ekonomske aktivnosti.

U sklopu programa QE centralna banka elektronski stvara novac i koristi ga za kupovinu duga koji zemlje emituju kako bi platile račune. Time se spuštaju kamate na obveznice i druge finansijske instrumente jer kompanije mogu jevtinije da se zadužuju i ulažu, što za rezultat ima povećanje potrošnje i zapošljavanja.

Ipak, neki posmatrači upozoravaju da američki i britanski uspeh sa kvantitativnim olakšicama ne znači da će one biti lek i za Evropu.

"Sumnjamo da će nova politika podstaći značajniji ekonomski oporavak ili umanjiti pretnje od deflacije kao što se ECB nada", oceniili su analitičari Kepital ikonomiksa (Capital Economics) u nedeljnom izveštaju.

Analitičari te kuće upozoravaju na "zatišje" na tržištu rada, uprkos nedavnom padu broja nezaposlenih, kao i na činjenicu da istraživanja poslovnih aktivnosti ukazuju na samo slab rast i povećanje šansi za deflaciju.

Predsednik ECB Mario Dragi (Draghi) odbacio je takve sumnje istakavši da su na perspektive QE u Evropi tržišta već reagovala izvesnim optimizmom.

"Već smo videli značajan broj pozitivnih efekata odluke o takvoj monetarnoj politici", rekao je Dragi, preneo je EurActiv.com.

U prilog poverenju prvog čoveka ECB u program kvatitativnih olakšica govori i to što je ta banka revidirala naviše prognoze ekonomskog rasta u zoni evra na 1,5% u 2015, 1,9% u 2016. i 2,1% u 2017.

Prednosti i mane

Glavni cilj stimulativnog programa od 1,1 hiljadu milijardi evra biće da podstakne inflaciju. Trenutno se u zoni evra beleži deflacija od 0,3%.

ECB je suočena sa bojazni da bi zona evra mogla da upadne u deflatornu spiralu pada cena, zarada i rasta. Na tu mogućnost ukazano je i krajem januara, kada je doneta odluka o programu QE. Tada je ocenjeno da je rizik od deflacije teško proceniti ali da je bolje delovati na vreme. Podsećanja radi, Japan je ušao u deflaciju devedestih godina prošlog veka i još se trudi da iz nje izađe.

Pad kamata na tržištu biće glavni efekat stimulativnog programa ECB. Cene obveznica već su u padu, delom i zbog očekivanja programa QE. Istovremeno je prinos na dvogodišnje obveznice nemačke vlade 9. marta bio minus 0,22%. Takođe je u znatnom padu prinos na obveznice nekih drugih zemalja. Time vlade, poput italijanske i španske, štede preko potreban novac jer troše manje na kamate.

Međutim, postavlja se pitanje ko će da kupuje obveznice sa negativnim prinosom a odgovor su investitori koji žele sigurnost da će im se novac vratiti, kao i oni koji misle da će negativan prinos i dalje biti veći od negativne stope inflacije.

Smanjenje kamata pogodiće jedan deo ekonomije - šrediše. Niže kamate treba da ohrabre ljude i kompanije da troše i ulažu u nadi da će se tako povećati poslovne aktivnosti i privredni rast. Međutim, veoma niske ili negativne kamate otežavaju ljudima koji štede za penziju da nađu sigurne investicije koje nadmašuju inflaciju.

Takođe, navodi se u analizi agencije AP, niske kamate loše deluju na prihode banaka i osiguravajućih kompanija jer smanjuju razliku između kamata koje one plaćaju i stopa po kojima pozajmljuju.

Niske i negativne kamate delovaće na slabljenje evra, posebno prema dolaru. Zajednička evropska valuta vredi oko 1,09 dolara prema 1,40 dolara u maju 2014. godine i brojni analitičari očekuju dalju deprecijaciju evra.

Agencija AP kao na one koji su se okoristili slabljenjem evra ukazuje na američke turiste koji su letos boravili u nekoj od zemalja zone evra. Navodi se da je pad evra od proleća 2014. spustio cenu ulaznice za Luvr od 16 evra na 17,45 dolara sa 22,40 dolara. Istovremeno je cena hotelske sobe sa pogledom na Ajfelovu kulu od 163 evra pala sa 228 dolara u proleće 2014. na 178 dolara.

Koristi od slabijeg evra u Evropi osetili su izvoznici čija je roba postala mnogo konkurentnija na međunarodnom tržištu.

Kada je reč o povratku na rast i zapošljavanje, u zoni evra je stopa nezaposlenosti 11,2% prema maksimumu od 12% iz 2013. Međutim, ECB nije dala jasne smernice oko ciljane stope nezaposlenosti za razliku od FED. Kada je pokrenuo stimulativni program u koji je ECB sada ušla, FED je projektovao smanjenje stope nezaposlenosti na 6,5% ili niže.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : ECB odlučno protiv deflacije
  
• 

  Vesti

  : Da li ECB postaje rizična banka?
  
• 

  Vesti

  : ECB ne može sama da rastera oblake nad Evropom
  
• 

  Vesti

  : Deflacija - pritajena opasnost u zoni evra