Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 ECB odlučno protiv deflacije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.01.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska centralna banka je 22. januara najavila masovni otkup duga u iznosu do 1.140 milijardi evra. Cilj te mere je da se podstakne posustala ekonomija zone evra i smanji rizik od deflacije. Guverner ECB Mario Dragi kazao je da očekuje da se inflacija polako povećava u 2015. i 2016, ali je i upozorio članice zone evra da moraju da preduzmu mere za podsticanje investicija i rasta jer se ne može sve postići monetarnom politikom.
Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi najavio je da će ECB od marta 2015. do septembra 2016, ili dok Savet guvernera ne proceni da je došlo do održive promene u inflatornim kretanjima, kupovati državne i privatne obveznice za 60 milijardi evra mesečno. Na tržištu se očekivao manji mesečni program kupovine obveznica, od 50 milijardi evra.
Objavljujući odluku ECB, Dragi je istakao da je inflacija u zoni evra i dalje niža od očekivane. Cilj Evropske centralne banke je inflacija malo niža od 2%.
Prema rečima guvernera ECB, otkup duga će doprineti porastu cena, a inflacija bi trebalo da se polako povečava u 2015. i 2016. Inflacija u zoni evra je u decembru prvi put od 2009. bila negativna, -0,2, pod uticajem pada cena nafte.
Najveći deo otkupa sprovodiće centralne banke 19 članica zone evra, a samo 20% otkupljenih hartija će biti podložno takozvanoj mutualizaciji odnosno podeli rizika, što znači da bi eventualni dug na kaju snosili svi poreski obveznici zone evra.
Ovo je moderna verzija štampanja novca koja se često naziva anglosaksonskom skraćenicom QE, a u direktnom prevodu znači kvantitativno popuštanje. Cilj ovih mera je da se utiče na kamatne stope da bi se podstakla ekonomska aktivnost kroz kreditiranje, ali i podigle cene.
ECB se na ovaj korak odlučila sledeći primer američke Uprave za federalne rezerve (FED), kao i Centralne banke Engleske i Centralne banke Japana. FED je kupovinom obveznica izmedju 2008. i 2014. omogućio osetan oporavak američke privrede.
Mario Dragi je na konferenciji za novinare rekao da je Savet guvernera ECB ovu meru doneo većinom, ali ne i jednoglasno.
"Mario Dragi nas nije razočarao, slavlje može da počne", komentarisali su analitičari poslovne banke Natiksis (Natixis)
Za Evropu je, ocenjuju analitičari AP, pravi trenutak da pribegne programu kvantitativnog popuštanja - privredni rast je slab, stopa nezaposlenosti visoka a inflacija niska i sve su veće bojazni da će se region suočiti sa hroničnom deflacijom.
Kupovina obveznica će pomoći u borbi sa tom pošasti "upumpavanjem" svežeg novca u ekonomiju, povećanjem inflacije i pojeftinjenjem kredita, ali i ublažavanjem uslova za uzimanje kredita. Evro će oslabiti, što je podsticaj za izvoz.
Najveći protivnik kvantitativnog popuštanja za koje se ECB odlučila jeste Nemačka čiji je poslanik u Evropskom parlamentu Markus Ferber iz grupe Evropska narodna partija izjavio da ECB nema mandat za taj paket. Ferber je inače potpredsednik Odbora za ekonomske i monetarne poslove u Evropskom parlamentu.
Dragi je upozorio i vlade članica zone evra i Evropsku komisiju da ne očekuju da će se monetarnom politikom u potpunosti rešiti taj problem, već da je potrebno aktivno se suočiti s tim problemom.
"Monetarna politika može da bude osnov za rast, ali je za učvrišćivanje rasta potrebne investicije", a na političarima je da stvore uslove za to, ocenio je on.
Generalna direktorka međunarodnog monetarnog fonda Kristina Lagard ocenila je da je "od ključnog značaja" da se strukturne reforme istovremeno porkenu u Evropi da bi podstakle potencijal rasta.
Izvor: AP, AFP i EurActiv.rs
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
