Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Deflacija - pritajena opasnost u zoni evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.06.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Istorijski paket mera koje je Evropska centralna banka donela 5. juna pokazuje da je zona evra, iako više nije ni u frontalnom ratu sa finansijskim tržištima ni u direktnoj opasnosti od dužničkih kriza, zapala u novu zonu opasnosti. Reč je o skrivenom ali podjednako opasnom riziku od deflacije. Evropska centralna banka je snizila kamatne stope, koje su već bile na rekordno niskom nivou, a zašla je i na potpuno nepoznat teren uvođenjem negativne kamatne stope za depozite banaka, što znači da će banke plaćati da bi višak gotovine polagale na 24 sata.
Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi je rekao da u EU ne vlada deflacija, kao i da domaćinstva ne odlažu trošenje novca, što je jedan od simptoma deflacije, koji predstavlja generalno snižavanje cena i plata.
Sa ovim se složio i nemački ministar finansija Volfgang Šojble, rekavši da je "potpuno opušten" po tom pitanju.
Direktorka ekonomskih studija u Kredi agrikol banci Izabel Žob-Bazil je, međutim, poslala nešto oprezniju poruku.
"Nismo više u jeku krize, već u nečemu pritajenijem i potencijalno opasnijem", ocenila je ona.
Na prvi pogled, situacija u zoni evra se poboljšava. Kamatne stope su umerenije, zemlje na obodu evro zone pocinju da se oslobađaju programa međunarodne pomoći, a beleži se i privredni rast, iako slab.
Međutim, kako ističe Žob-Bazil, rast je i dalje "veoma krhak, veoma slab", ne računajući i masovnu nezaposlensot i rizik da se pređe "na lošu stranu" u pravu spiralu deflacije, opšteg i dugoročnog pada cena.
Ona je upozorila da je s obzirom na nisku stopu inflacije i rasta zona evra "izuzetno podložna svakom potresu, pre svega spoljnom", poput velikog odstupanja u privrednom rastu Kine ili geopolitičke krize koja bi je gurnula u deflaciju.
"Deflaciju je bolje sprečiti nego lečiti", kazala je ova ekonomista iz Kredi agrikola, podsetivši da deflacija predstavlja generalnu depresiju ekoomije, blokira privrednu aktivnost, otežava borbu s dugom i da se, pre svega, kada se jednom uspostavi, veoma teško iz nje izlazu. Japan se borio sa deflacijom čitave dve decenije.
Odlučan pristup opravdan
Background Referentna kamatna stopa snižena je na novi rekordno nizak nivo sa 0,25% na 0,15%, dok je marginalna sopa za prekonoćne pozajmice 0,40 dok je do sada bila 0,75%.
Posebnu pažnju privukla je mera koja do sada u svetu nije viđena: uvođenje negativne stope od -0,10% za depozite. Ova stopa gotovo dve godine je bila na nuli, od jula 2012, što znači da banke za polaganje novca u ECB na 24 sata nisu dobijale ništa, a sada će mroati da plaćaju.
Pored ovoga, predviđeni su i podsticaji bankama za pozajmice preduzećima i domaćinstvima, budući da bez jačanja kreditne aktivnosti nema investicija i ekonomskog rasta. Tako će se do sredine 2016. godine nastaviti neograničene i jeftine kratkoročne i srednjeročne pozajmice bankama.
Ponovo će biti uvedene i dugoročne pozajmice na period do četiri godine do 400 milijardi evra za banke koje budu mogle da dokažu da su odrešile kesu za poajmce malim i srednjim preduzećima i potrošačima.
Od Evropske centralne banke su se i očekivali odlučni koraci, budući da je inflacija i dalje slaba, daleko ispod idealne stope od blizu 2%, a privredni rast u prvom tromesečju od 0,2% razočaravajući. Rast cena u maju je iznosio 0,5%, nakon 0,7% u aprilu 0,5 u martu.
Evropska centralna banka je i snizila predviđanja za inflaciju na samo 0,7% nasuprot do sada očekvianih 1%, a za 2015. na 1,1%, kao i predviđanja za rast sa 1,2% na 1%.
Uprkos tome što se od Evropske centralne banke i očekivao odlučan odgovor, analitičari banke HSBC ocenili su da su donete mere "agresivnije nego što se predviđalo".
Profesorka Pariske škole ekonomije Anjes Benasi-Kere ocenil je da ECB "apsolutno želi da izbegne da se nađe nadomak deflacije".
Glavni ekonomista Privatne bankarske unije ocenio je da ova institucija sa sedištem u Frankfurtu "ispisuje novu stranicu evropske monetarne istorije".
Ministar privrede Francuske Arno Montebur (Arnaud Montebourg) pozdravio je poteze ECB kao "prvi spektakularni korak ka monetarnoj politici usmerenijoj na rast" i pozvao je banke i Evropsku komisiju da urade svoj deo posla.
Analitičar Sakso (Saxo) banke smatra da su mere "izuzetne i da odgovaraju hitnom stanju u privredi koje još nisu svi shvatili". On je eđutim upozorio na moguće dugoročne posledice.
"Pokušavajući da rešimo krizu iz 2007 stvaramo teren podložan budućim krizama kao posledicu priliva novca svugde u svetu", rekao je on.
Na to ukazuje i Olivije Pase iz preduzeća za ekonomske studije Kserfi koji smatra da ne treba očekivati od centralnih banaka da reše ceo problem. Podsetio je da je kriza iz 2007. izazvana baš preteranim prilivom novca.
"Jedna dodatna stopa rasta plata u Nemačkoj imala bi veći efekat na privredni rast i inflaciju od celog tog tehničkog arsenala jednog Dragija, čak i uz njegove najbolje namere", rekao je on.
Banke nezadovoljne
Evropski savez banaka ocenio je 6. juna da je odluka da se uvede negativna stopa na depozite "pre svega simbolična", ali i upozorio da može imati negativne posledice.
"Negativna kamatna stopa, čak iako je istorijska, pre svega je simbolična", ocenio je jedan od lidera Saveza Rober Priste, ocenivši da nije jasno kakv će to imati uticaj. On je dodao da banke ne dele entuzijazam za tu meru.
"Može se reći da se time kažnjavaju banke koje polažu novac u Evropsku centralnu banku:, rekao je on i dodao da je dokazano da negativne stope utiču na isplativost bankarskog sektora.
Reč je o meri koja bi trebalo da navede banke da novac ne skladište kod ECB već da ih pozajmljuju potrošačima i preduzećima.
Priste međutim smatra da ta mera nije adekvatna kao podsticaj za pozajmice, ali i da može biti potencijalno opasna.
"Tražnja za kreditima još nije dovoljna, a finansijska tržišta zone evra još su rascepkana, što bi moglo za posledicu ima da se ovaj trošak prenese na zajmoprimce", smatra on.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
