Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 ECB ne može sama da rastera oblake nad Evropom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropa je dobila još jedan lek iz Evropske centralne banke (ECB), ali on sam po sebi ne može da vrati u život ekonomiju koja je u poslednjih šest godina išla iz krize u krizu. Većina ekonomista, i nakon što je ECB pozitivno iznenadila tržišta stimulativnim merama, smatra da će oporavak zone evra zaostajati za oporavkom dinamičnijih ekonomija, poput američke, još godinama. I analitičari i ECB ističu značaj reformi za ekonomski rast koje mnoge zemlje zone evra međutim nerado sprovode. U drugom kvartalu 2014. godine privreda zone evra bila je u stagnaciji.
Više zemalja zone evra i dalje muči veliki javni dug zbog koga moraju da zauzdavaju trošenje koje podstiče privredni rast. Druga i treća po veličini ekonomija zone evra - Francuska i Italija, nisu mnogo uradile na reformi svojih privreda kako bi olakšale kompanijama poslovanje i zapošljavanje.
U međuvremnu niska inflacija preti da preraste u otvoreni pad cena, što bi nepovoljno delovalo na potrošnju jer bi se potrošači uzdržavali od kupovine čekajući dalji pad cena.
Očekuje se da ekonomija zone evra u najboljem slučaju raste lagano, nakon što je u drugom kvartalu 2014. stagnirala.
Istovremeno nezaposlenost sporo pada i trenutno je u zoni evra na 11,5% ili tek marginalno manja od maksimuma od bezmalo 12% zabeležnog u leto 2013. godine.
Sve to stoji iza odluke ECB, centralne banke zone evra, da izađe sa još jednim spasilačkim paketom, samo tri meseca nakon prethodnog paketa.
ECB je 4. septembra smanjila referentnu kamatu na novi rekordni minimum od 0,05% sa 0,15% i najavila program kupovine bankarskih zajmova s ciljem da stimuliše bankarsko kreditiranje biznisa i domaćinstava. Detalji programa, posebno njegovog obima, tek će biti utvrđeni.
Retki su ekonomisti koji misle da najnovije mere ECB same mogu da uzdignu ekonomju.
I sam predsednik ECB Mario Dragi (Draghi) kaže da ECB može da uradi toliko a da vlade moraju da sprovedu reforme i troše više, ali u okviru limita EU za deficit.
"Istina je da akcija ECB, bez obzira na veličinu, ne može da preokrene slabe izglede zone evra ako se političari ne suoče sa potrebom za radikalnim reformama i njihovim sprovođenjem", istakao je analitičar ADM Investor servisis internešenela (ADM Investor Services International) Mark Ostvold (Marc Ostwald).
Preko potrebne promene
Do 2012. godine krivac za ekonomske probleme zone evra bile su zemlje koje je kriza najviše pogodila - Grčka, Portugalija i Španija, međutim, sada se stanje u tim zemljama polako popravlja a za nedaće se krive bogatije zemlje - Francuska, Italija, čak i Nemačka.
"Kada je reč o reformama, ekonomske performanse Francuske i Italije ukazuju da je potreba za reformama u tim zemljama izuzetno akutna", kaže Ostvold.
Ekonomija Francuske je u stagnaciji. Njen socijalistički predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) smanjuje poreze poslovnom sektoru i kreše vladinu potrošnju ali se suočava sa velikim političkim pritiscima koji su ga nedavno naterali da rekonstruiše vladu.
Italija, sa drugim po veličini dugom u zoni evra posle Grčke, beležila je pad privrednih aktivnosti u 11 od poslednjih 12 kvartala.
Premijer Italije Mateo Renci (Matteo Renzi) pod pritiskom je da ispuni velika obećanja na polju ekonomije data kada je preuzimao dužnost u februaru.
Investicije u Italiji i dalje međutim koče pretrpanost sudova, što otežava rešavanje sporova, i snažna zaštita prava radnika.
Nemačka pak ima nisku nezaposlenost i izabalansiran budžet ali ne reaguje na pozive da troši više na infrastrukturu.
Na kraju krajeva, sve se vrti oko radnih mesta, navodi se u analizi agencije AP. Poslodavci nerado zapošljavaju kada znaju da neće moći da usklađuju obim radne snage sa rastom i padom ekonomije. Istovremeno otpočinjanje posla u Evropi može da znači i mnogo papirologije i dozvola. I porezi u Evropi su visoki. Napori da se smanje deficiti umanjuju pak tražnju u vreme kada potrošači, banke i preduzeća pokušavaju da rade bez dugova.
Španija je ostvarila neki napredak u reformisanju svoje ekonomije i kao rezultat beleži snažniji rast. Stopa nezaposlenosti u toj zemlji međutim i dalje je visoka - 24,5%.
"Dugoročna kohezija zone evra zavisi od toga da li svaka zemlja u zoni postiže održivo visok nivo zaposlenosti", rekao je nedavno Dragi dodajući da je to u interesu svih zemalja, "jer je cena koju treba platiti ako se kohezija zone nađe u opasnosti veoma visoka".
Novi poziv za pomoć?
S obzirom na kašnjenje reformi širom zone evra i nemačko insistiranje na štednji koja koči rast, postoji rizik da se od ECB ponovo traži pomoć. To bi značilo da ECB iskoristi "poslednje oružje kojim raspolaže", odnosno da stvori ogromnu sumu novca da kupi veliku količinu vladinih obveznica.
Stimulansi ECB najavljeni 4. septembra doneće "svež" novac ali u manjem obimu. Naime, tržište imovine koju će ECB kupovati - hartije od vrednosti garantovane aktivom, koje su u suštini bankarski zjamovi u paketu, nije tako veliko kao tržište vladinih obveznica.
Dragi je potvrdio da je ECB razgovarala o kupovini vladinih obveznica, što primenjuju i američka Uprava za federalne rezerve (FED) i Banka Engleske.
Takav program, poznat kao kvantitativno popuštanje, može da snizi kamate na tržištu i pojevtini zaduživanje biznisu i potrošačima.
Ipak, neki analitičari misle da ECB neće ići na taj program, koji je nepopularan u Nemačkoj, najvećoj ekonomiji zone evra.
Analitičari kažu da su koristi od kvantitativnog labavljenja neizvesne i da on može da zadrži na niskom nivou prinos na vladine obveznice, odnosno cenu zaduživanja, i time podstakne vlade da odustanu od reformi za koje Dragi misli da su preko potrebne.
Međutim, ako se stanje evropske ekonomije ne popravi, ECB će kasnije ove godine, prognoziraju analitičari, ipak posegnuti za programom kvantitativnog popuštanja.
Izvor: AP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
