Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka: Upliv istorije u pregovore o dugu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.03.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Teški pregovori o dugu i reformama u Grčkoj su osvežili sećanje na teške trenutke iz odnosa sa Nemačkom, od okupacije u 2. svetskom radu kada je pored zločina zavladala glad, do bavarskog kralja koji je vladao Grčkom u 19. veku, a grčki ministri smatrani pukim izvršiocima odluka. Grčka vlada odlučila je i da igra na kartu istorije, pa je zapretila zaplenom nemačke imovine na ime neisplaćene odštete za Drugi svetski rat, za šta ima spremno rešenje u pravosudnom sistemu. Sa druge strane, ukazuje se i da Grčka "flertuje" sa Rusijom i da se predstavnici vlade spremaju za posetu Moskvi u maju, uoči isteka sadašnjeg kreditnog aranžmana, a britanski Bi-Bi-Si postavlja pitanje da li se Grčka okreće ka Rusiji.
U nizu trzavica čiji uzrok je čvrst stav Nemačke o grčkom dugu, Grčka je 12. marta optužila nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea da je uvredio grčko kolegu. Grčki mediji su naime preneli da je Šojble, u grčkom narodu oličenje svih nedaća sa kojima se suočavaju, u Briselu novinarima rekao da je grčki ministar Janis Varufakis "blesavo naivan" u komunikaciji.
Portparol ministra sopljnih poslova Grčke Konstantinos Kutras rekao je i da je ambasador Grčke u Berlinu zvanično podneo žalbu nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, ali nije naveo tačno o kakvoj uvredi je reč.
Strani mediji u Briselu nisu preneli taj Šojleov komentar, pa postoje tumačenja da je reč o pogrešnom prevodu, preneo je portal Ekatimerini.
I bez ovog diplomatskog incidenta, odnosi Grčke i Nemačke su u lošem stanju.
Grčki premijer Aleksis Cipras je u februaru morao da se izvini nakon što su novine Avgi bliske njegovoj partiji Siriza predstavile Šojblea kao nacistu koji se u govoru poziva na Holokaust.
Ove novine su 12. marta objavile strip u kojem je nacrtan Šojble kako govori "Grči, optuženi ste što želite da živite. Ta vaša želja se kažnjava smrću".
Pitanje ratne odštete
Grčka je 11. marta aktualizovala zahtev za naknadom za nacističku okupaciju u Drugom svetskom ratu i najavila mogućnost zaplene nemačke imovine kao kompenzacije za ratnu štetu. O ovome od 2000. postoji odluka Vrhovnog suda Grčke, a ministar pravde Nikos Paraskevopulos rekao je da će odobriti da se ta odluka sprovede, što je preduslov.
Porodice grčkih žrtava iz Drugog svetskog rata već 20 godina traže odštetu Nemačke. Grčka veruje da Berlin treba da joj plati za uništenu infrastrukturu, ratne zločine i zajam koji je okupirana Grčka bila primorana da da nacistima.
Grčki vrhovni sud je 2000. godine procenio da je zakon dozvoljava zaplenu nemačke imovine što su tražila porodice žrtava iz sela Distoma, gde su nacisti iz odmazde streljali stanovništvo.
Portparol nemačkog ministarstva finansija Martin Jeger rekao je da nemačka vlada veruje da je pitanje isplate ratne štete rešeno sporazumom iz 1960. kojim je Zapadna Nemačka trebalo da Grčkoj isplati 115 miliona nemačkih maraka.
Grčka vlada, koju predvode radikalni levičari, smatra da je taj sporazum odložio konačni dogovor dok Nemačka ne zaključi sveobuhvatni mirovni sporazum sa četiri okupacione sile.
Kada su Britanija, Francuska, Sovjetski Savez i SAD potpisale 1990. sporazum kojim je Nemačka ponovo povratila puni suverenitet, zapadnonemačke diplomate su radile na tome da spreče da on bude nazvan mirovnim sporazumom, kako bi izbegli zahteve za isplatu ratne štete.
Loše uspomene na bavarskog kralja
Antagonizam između Grčke i Nemačke može se pronaći i u 19. veku, nakon ponovne nezavisnosti Grčke posle otomanske dominacije koja je trajala 4 veka. Tada je Grčka bila pod nadzorom kolonijalnih sila - Francuske, Britanije i Rusie, koje su nametnule nemačkog kralja Ota rekao je za AFP istoričar Olivije Delorm.
On je bio prvi kralj u modernoj istoriji Grčke, iako o Grčkoj, kako je rekao Delorm, ništa nije znao.
"Došao je okružen Bavarcima koji će zemljom upravljati tretirajući Grcke kao potrčke", kazao je.
Grčki ministri su bili samo izvršioci bavarskih naređenja, a nemački jezik je dominirao, pa je ova epoha u Grčkoj poznata kao Bavariokratija.
"Uočio sam da se tokom krize oživljava sećanje na Bavariokratiju", kazao je Delorm, dodajući da Grci vide ponašanje trojke kreditora kao isti tip ponašanja.
Oto je zbačen s prestola 1862.
Više od tri decenije kasnije, 1989, Grčka je proglasila bankrot i tražila pomoć međunarodnih zajmodavaca.
Krvava okupacija
Okupacija za koju Grčka traži odštetu jedna je od najkrvavijih u Evropi. Hitlerove snage su pljačkale i ubijale, i nailazile na narod koji se žestoko opirao svemu.
Više od 50.000 grčkih Jevreja poslato je u gasne komore, ajedna od najkrvavijih epizpda je masakr u mestu Distomo 20. juna 1944. godine kada je, kako podsećaju mediji, ubijeno 218 osoba, uključujući i decu i trudnice.
Istoričar Hagen Flajšer rekao je da je okupacija dovla do masovne gladi, kao i da je tokom prve zime od gladi umrlo najmanje 100.000 Grka.
"Ljudi su pravili hleb od trave i supu od drški cveća", kazao je istoričar Delorm.
"Danas kada se sprovode mere štednje zbog kojih se ljudi vraćaju narodnim kuhinjama, oživljava se to sećanje", kazao je on.
Nemačka ostaje značajan destinacija za mnoge grčke emigrante - više od 300.000 živi u toj zemlji. Pre četiri i pet decenija u Nemačkoj su Grci uglavnom bili radnici na proizvodnim linijama u fabrikama automobila, dok danas odlaze mladi doktori i inženjeri bežeći od ogromne nezaposlenosti među mladima.
Flertovanje sa Rusijom
U isto vreme, britanski Bi-Bi-Si postavlja pitanje da li bi Grčka mogla da se okrene od Evrope, ka Rusiji kao potencijalnom investitoru i kreditoru koji postavlja manje uslova.
Grčki premijer Aleksis Cipras sastaće se u Moskvi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u maju, a analitičari ukazuju da oko mesec dana kasnije ističe paket pomoći koji su EU i MMF odobrili Grčkoj.
Kako prenosi Bi-Bi-Si, najlošije čuvana tajna u Briselu je da će Atini biti potrebno još novca da ne bi bankrotirala.
Zvanično, Grčka ne traži alternativne izvore finansiranja, ali bi se moglo dogoditi da neki aanžman sa Rusijom bude dobitna kombinacija za obe strane
Kako prenosi Bi-Bi-Si, Grčka bi se mogla naati jeftinijem gasu, povećanim ruskim investicijama i turistima, dok bi Moskva dobila saveznika sa pravom veta unutar u EU što je posebno značajno u doba pojačanih tenzija.
Podseća se da je ruski ambasador bio prvi strani zvaničnik koji je posetio Ciprasa nakon njegove pobede na izborima.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
