Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ukidanje kvota za mleko - prilika ili opasnost
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.03.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Poljoprivrednici u EU od 1. aprila će moći da proizvode onoliko mleka koliko žele jer se završava višedecenijsko ograničenje kroz sistem kvota. Na severu Evrope ovo je dočekano sa odobravanjem, dok je u jednom od najvećih proizvođača - Francuskoj - izražen strah da će proizvodnja biti prevelika.
Nakon Drugog svetskog rata trebalo je proizvoditi stalno sve više mleka. Međutim, 70-ih godina je došlo do zasićenja.
Evropa je 1984. godine, umorna od kupovine viškova po visokim cenama, oduičila da proizvodnju reguliše kvotama. U to doba za uzgajivače je to bio pravi potres.
Tri decenije kasnije, EU će u potpunosti liberalizovati tržište.
To je korak ravan novoj revoluciji, bez obzira na to što su između 2009. i 2013. kvote podizane za 1% godišnje kako bi se ovaj sektor pripremio i kako bi mogao da odgovori na rastuću tražnju u svetu.
Zemlje sa privredama u usponu sve više koriste mlečne prozivode. Za ogromno kinesko tržište nikad nije dovoljno mleka za bebe iz inostranstva, koje se smatra bezbednijim nakon zdravstvenih skandala koji su zabeleženi u toj zemlji.
U severnoj Evropi trljaju ruke
U ovako pogodnom okruženju, severna Evropa je u niskom startu. Irska ne krije ambiciju da proizvodnju mleka do 2020. godine poveća za 50%.
Irska je sa 5,4 milijarde litara godišnje u poređenju sa Nemačkom ili Francuskom mali proizvođač. Međutim, ova zemlja računa na međuanrodno tržište, i već sada izvozi 80% proizvodnje.
Slično važi i za Holandiju čije Udruženje holandskih mlekara (NZO) na kraj sistema kvota gleda kao na "neverovatnu priliku".
"Kvote su bile uvedene jer je na tržištu bilo isuviše mleka u poređenju sa tražnjom, ali se situacija u međuvremenu zaista mnogo promenila", rekao je portparol te organizacije Rene van Buitenen.
"Sistem je dao prednost SAD i Novom Zelandu", koji je danas najveći svetski izvozik, dodao je on.
Holandski uzgajivači su odlučili da nadoknade izgubljeno vreme i planiraju da do 2020. povećaju proizvodnju za 20%.
U Nemačkoj, najvećoj mlekarskoj industriji u Evropi, industrija računa na rast proizvodnje od 1 do 3% godišnje do 2020, a proizvođači ne kriju radost.
U prethodnih 30 godina, Nemačka je naime 21 put premašila kvote i platila skoro dve milijarde kazni, rekao je predstavnik Regionalnog saveza mlekara iz Donje Saksonije.
Nemačka je, kao i mlekari iz drugih severnoevropskihz emalja, dobro pripremljena da se "ubaci u treću brzinu", i puna je poverenja da će dodatne proizvedene količine naći kupca po razumnim cenama.
Strah u Francuskoj
U Francuskoj, međutim, drugačije gledaju na stvari, i dalje uplašeni iskustvom tokom krize 2009. godine. Manja tražnja zbog jake ekonomske rize tada je dovela do pada cena mleka za 30%. U takvim uslovima, ovaj drugi proizvođač mleka u Evropi ne želi da rizikuje.
"Uzgajivači i mlekarske zadruge tvrde da neće povećati proizvodnju osim ukoliko bbude tražnje. Oni čak zahtevaju da se uspostavi evropski mehaniza za slučaj prekomerne proizvodnje na deregulisanom tržištu.
Pariz je za sada dobio podršku Poljske i Italije, ali je u Briselu u ovoj inicijativi prilično usamljen.
U prilog pobornicima deregulacje ide i osetno povećanje cena od februara, uz rast cena mleka u prahu i do 500 evra po toni na 2.350 evra.
Kako ukazuje ekonomista Francuskog udruženja prerađivača mleka Žerar Kalbri, rast cena posledica je tri faktora: pada proizvodnje početkom godine u Evropi kako bi se izbegle kazne, suša na Novom Zelandu i pad evra koji podstiče izvoz mlečnih proizvoda iz Evrope.
Posledice ruskog embarga, zbog kojeg su cene pale i pojavili su se strahovi da će nakon ukidanja kvota biti oš gore, su čini se iza nas.
Evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan zato je rekao da za sada nema "nikakvih problema" u vezi sa cenom mleka. Ova izjaca na sajmu poljoprivrede u Parizu krajem februara malo je iznervirala francuske uzgajivače.
Izvor: AFP
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
