Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Od aprila bez kvota za mleko u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.01.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ukidanje kvota za mleko u Evropskoj uniji, koje će označiti kraj restrikcija na tržištu i doneti veću konkurentnost, za rezultat bi moglo da ima i značajnu ekspanziju mlečnog sektora. Evropski proizvođači mleka i mlečnih proizvoda koji planiraju širenje proizvodnje najviše računaju na rast tražnje u azijskim i afričkim zemljama. U susret tržištu bez ograničenja proizvođači mleka i proizvoda u EU moraće da restrukturiraju proizvodnju, što su najveći već manje-više učinili pod pritiskom niske cene mleka. Godišnje EU proizvede više od 150 miliona tona mlečnih proizvoda a vodeći proizvođači su Nemačka, Francuska, Britanija i Holandija.
Kvote za mleko prestaće da važe u aprilu 2015. nakon što su od 1984. godine bile deo Zajedničke poljoprivredne politike (CAP). Prema nekim ocenama, režim kvota za posledicu je imao smanjenje proizvodnje govedine i teletine u EU u poslednje tri decenije.
Za mnoge u EU ukidanje kvota posle 30 godina znači potencijal za ekspanziju i članice će nastojati da povećanju proizvodnju mleka kako bi iskoristile prednost rasta globalne tražnje mlečnih proizvoda.
Brojne zemlje već su počele da reorganizuju mlečnu industriju pa Evropska komisija predviđa rast sektora za gotovo 2% nakon ukidanja kvota. Kod ekspanzije se najviše računa na rast izvoza mlečnih proizvoda u zemlje u razvoju, posebno u Aziji i Africi, navode analitičari.
Francuski institut za nacionalna istraživanja (Inra) podseća da je izvoz mlečnih proizvoda iz EU u zemlje u razvoju između 2000. i 2005. udvostručen, na 13 milijardi evra. Od tog povećanja Holandija je obezbedila 26%, Francuska 19%, Nemačka 13%, Belgija i Poljska po 6% a Irska 2%.
Prema analizama Inre, budući razvoj evropskog mlečnog sektora zavisiće od strategija koje su kompanije prerađivači mleka unele u ugovore sa proizvođačima. I, s obzirom da ugovori i strategije nisu isti širom EU, rast mlečnog sektora znatno će se razlikovati od zemlje do zemlje.
Analitičari kuće Ernst i Jang (Ernst&Young) u izveštaju pripremljenom jesenas za Evropsku komisiju procenjuju da će u 2015. godini najveći rast imati mlečna industrija Nemačke.
Nemačka je najveći proizvođač mlečnih proizvoda u EU i pokriva 21% ukupne godišnje proizvodnje bloka od više od 150 miliona tona. Drugi po veličini proizvođač mlečnih proizvoda je Francuska koja daje 18% produkcije EU a slede Velika Britanija sa 10% i Holandija sa 8% dok je Irska osma na listi sa udelom od 4% u evropskoj proizvodnji.
Predviđeni nemački rast biće rezultat snažnih izvoznih veza te zemlje i prognoziranog rasta u svim kategorijama mlečne industrije.
Na duži rok, impresivan rast će ostvariti Irska zahvaljujući cilju vlade da do 2020. poveća proizvodnju za 50%, piše specijalizovani britanski časopis Farmers vikli (Farmers Weekly).
Međutim, analitičar Kajt konsaltinga (Kite Consulting) Džon Alen (John Allen) ne očekuje znatan rast mlečnog sektora EU odmah po ukidanju kvota, posebno s ozbirom na situaciju sa cenom mleka.
Alen kaže da se očekuje da cene mleka u Evropi idu na dole, verovatno na oko 30 evrocenti po litru, i dodaje da će biti jako malo poljoprivrednika u Evropi koji će biti u stanju da proizvode mleko ispod te cene, čak i uz niže cene hraniva.
Pored toga što će onemogućavati ekspanziju, niska cena mleka mogla bi da vodi i do širokog restrukturiranja, dodaje Alen.
"Holandska i danska industrija su prezadužene i mnogi neće moći da opstanu sa tako niskim cenama. Ako cena ostane 30 evrocenti, to će verovatno zaustaviti ekspanziju i neki poljoprivrednici će propasti", rekao je Alen, preneo je britanski časopis.
Budućnost evropske proizvodnje
Britanska mlečna industrija već je bila naterana na restrukturiranje, što može da znači da je u boljoj poziciji od ostalih u EU.
"U Britaniji farmeri su razvijali proizvodnju dok nisu shvatili da ne mogu da opstanu i tada je industrija pala. Naša industrija poslednjih godina je rasla zahvaljujući efikasnosti", kazao je Alen.
Nik Holt Martin (Nick Holt Martyn) iz Mlečne grupe (Dairy Group) smatra da britanska mlečna industrija mora da bude još efikasnija, posebno s obzirom na niske cene koje se očekuju u doglednoj budućnosti.
On kaže da poljoprivrednici kao pojedinci mogu malo šta da urade van svoje farme ali da, ako znaju da će cena mleka biti 25-28 penija po litru, moraju da počnu da misle o tome odmah. Martin smatra da uvek ima mesta za unapređenja - veću setvu trave za ispašu ili smanjenje cene silaže.
I Francuska, čije farme imaju u proseku po 50 grla, već je počela restrukturiranje. Rast cena inputa od 2005. naterao je mlečne farme u toj zemlji da unaprede produktivnost a neke manje produktivne su ispale iz posla.
U izveštaju Inre navodi se i da je broj grla na farmama počeo da se menja od kako su krajem 2013. cene mleka počele da rastu. Za samo godinu dana, kako se ističe, broj farmi sa više od 100 grla stoke porastao je na 5.000 sa nepune 4.000.
Farme sa 100 grla činile su 2000. godine samo 3% ukupnog broja mlečnih farmi u Francuskoj ali se očekuje da do 2020. njihov udeo premaši 30%.
Iz Inre napominje da će buduća proizvodnja mleka u Francuskoj zavisiti od razlike između cene mleka i cene stočne hrane.
Holandski farmeri sa oko 1,5 miliona grla stoke proizvode za oko 5% mleka više od kvote, odnosno nešto više od 12 milijardi kilograma godišnje.
Po ukidanju kvote za mleko očekuje se blagi rast broja grla i povećanje proizvodnje za milijardu do dve milijarde kilograma.
Ipak, koliki će rast biti, zavisi od tržišta, kaže Klas Johan Osinga (Klaas) iz Holandskog udruženja za poljoprivredu i hortikulturu.
"Holandija je 1983. već proizvodila 13 milijardi kilograma mleka ali smo zbog kvota EU tokom osamdesetih morali da smanjimo proizvodnju na oko 11 milijardi", rekao je Osinga i dodaje da danas farmeri sa nejefikasnijom proizvodnjom mogu da se šire više od ostalih.
Osinga ističe da je holandsko mlekarstvo u boljoj poziciji od drugih i da to treba da očuva. Međutim, on očekuje dalji pad broja farmi, kojih je sada 18.000.
Uz uslove na tržištu, ekspanziju mlečnog sektora ograničiće i regulativa oko zaštite prirodne sredine koja se tiče azota, kao i dozvole za zemljište i ispašu, smatra Osinga.
U Irskoj je broj krava počeo da raste i ta zemlja sprema se da do kraja decenije poveća proizvodnju barem za 50%. Irsko mlečno stado trebalo bi da do 2020. poraste za oko 300.000 grla a vlada će tome doprineti izmenom poreske politike.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
