Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nikozija - podeljeni grad
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nikozija je poslednji podeljeni glavni grad u Evropi. Južni deo pripada Republici Kipar, koja je 1. jula preuzela predsedavanje EU. Grci su dominantni, a grad je prožet zapadnom kulturom. U severnom delu, koji pripada severnom Kipru, provejava istočnjački duh. Život je na prvi pogled opušteniji, sa širom otvorenim prozorima i zanatskim radnjicama umesto velikih supermarketa. Između je tampon zona pod kontrolom Ujedinjenih nacija, a prelaze neprekidno čuvaju grčke i turske bezbednosne snage. Veliki deo građana Nikozije svakodnevno prelazi iz jednog dela u drugi, bez većih problema, ali nikako bez pasoša. Ima i onih koji ne žele da pređu preko linije razdvajanja da time ne bi priznali postojanje dve zemlje - međunarodno priznate grčke Republike Kipar, članice EU, i turskog Kipra, koji priznaje samo Turska.
"Iz jedne kulture u drugu stiže se u samo nekoliko koraka. Kao da je pocepana zavesa koja deli dve prostorno-vremenske dimenzije". Tim rečima je situaciju opisala Vedija Izet.
Izet živi sa porodicom u severnoj Nikoziji, koja je od 1974. godine pod turskom okupacijom i glavni je grad Turske republike severni Kipar, entiteta koji samo Turska priznaje. Ona, međutim, svakog dana više puta prelazi liniju koja razdvaja dve zone. Vodi decu u školu i odlazi u bolnicu u kojoj drži časove u južnoj Nikoziji.
Između južnog i severnog dela grada nalaze se prelazi, koje bez prestanka čuvaju turske i grčke snage, kao i tampon zona pod kontrolom Ujedinjenih nacija, gde vreme kao da je prestalo da teče. Manji broj aktivista za ujedinjenje pre šest meseci je uspostavio mali kamp sa motom "okupirajmo tampon zonu". Njihov pokret, međutim, nije postao masovan.
Do 2003. godine samo su stranci mogl i da prelaze Zelenu liniju koja razdvaja dva dela grada, i to samo na jednom mestu, od 8. do 17 časova. Danas se, prema procenama Ujedinjenih nacija, iz grada u grad pređe 125.000 puta preko sedam prelaza, od kojih su neki otvoreni i za automobile.
"Prelazim za samo nekoliko minuta, pa o tome i ne razmišljam. Ali uvek moramo da nosimo pasoše", kazala je Izet.
Kako je dodala, u dva dela grada ne govori se isti jezik i ne prodaju iste marke proizvoda. Na jugu je "svuda evropski marketing, automobili, klima uređaji. Na severnoj strani sve je mnogo opuštenije, ljudi žive s otvorenim prozorima, više je malih zanatskih radnji". U južni deo je tokom prethodnih godina došlo mnogo međunarodnih marki, dok je sever poznat po falsifikatima.
Preko prelaza svakog jutra i večeri prelazi veliki broj đaka i radnika koji rade u južnom delu. "Svakog dana idem na grčku stranu. Zbog krize nema drugih prilika osim privremenih ugovora, ali se isplati, zarade su skoro dva puta više nego u severnom delu", rekao je Sejfi, 40-godišnji električar.
Iz grčkog u turski deo prelaze turisti koji žele da posete stari grad severnu Nikoziju, karavan saraj (odmorište karavana) i katedralu koja je za vreme Otomanskog carstva pretvorena u džamiju. Stanovnike grčkog dela Kipra na severni deo privlače kockarnice, koje su u severnom delu u procvatu, a u grčkom su zabranjene.
Uprkos svakodnevnom protoku ljudi, Nikozija je i dalje duboko poeljen grad, do te mere da ni mreže mobilne telefonije nisu usklađene. Trgovinska razmena je mala, a firma iz turskog dela ne može da se reklamira u grčkom delu grada. Pored toga, kako se navodi u najnovijem izveštaju EU o Zelenoj liniji, kamioni teško prelaze iz jednog u drugi deo.
Stari grad jeste podeljen, ali veliki broj kiparskih Grka živi i kupuje isključivo u modernim četvrtima koje su nastale izvan zidina, daleko od Zelene linije koju odbijaju da pređu.
"Ukoliko idemo u severni deo, time de fakto priznajemo da postoji nova zemlja (turski deo)", ocenila je Hristina Hrizantu, službenica koja je sa porodicom prognana iz severnog dela tokom turske invazije kada je imala dve godine. "Ne prihvatam takvu situaciju... i zapanjena sam time što neki idu u turske kockarnice i prodavnice, time de fakto priznajući okupaciju", navela je ona.
Izvor: AFP
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
