Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Ministri finansija već umorni od Grčke
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.04.2015. |
|
|
|
|
|
|
Grčka je na sastanku Evrogrupe 24. aprila pokušala da smanji razlike u stavovima sa kreditorima pošto lideri zone evra upozoravaju Atinu da joj ističe vreme da postigne sporazum kojim će sprečiti bankrot. I pre sastanka predsednik Evrogrupe Jeron Dijselblom (Jeroen Dijsselbloem) nagovestio je da teško da će do sporazuma doći na sastanku 19 ministara finansija zone evra u Rigi ali da se nada da će ipak moći da izvesti o nekom napretku. I dok su neki ministri finansija zone evra već umorni od pregovora sa Grčkom, njihov kolega Varufakis poručuje da razlike između Atine i kreditora nisu nepremostive. Sastanak je završen u skladu sa očekivanjima, bez nekog rezultata, uz poruku da se od Atine traži "znatno veći napredak".
Grčka se na sastanku našla na meti oštrih kritika partnera iz zone evra što nije izašla sa sveobuhvatnom listom ekonomskih reformi.
Dijselblom je priznao da su razgovori sa grčkim ministrom finansija bili veoma teški i dodao da još postoje "velike razlike" između dve strane ali nije precizirao gde leži problem. Takođe je odbacio spekulacije da kreditori razmatraju "polovičan" sporazum odnosno da Grčkoj daju deo iz tranše od 7,2 milijarde evra.
Grčki ministar finansija priznao je da postoje razlike koje tek treba premostiti ali i tvrdi da će do sporazuma doći i da će se to desiti uskoro, jer je to jedina mogućnost koju Grčka ima.
Janis Varufakis takođe je rekao da glasovi da nema napretka u pregovorima nisu tačni dodajući da je postignut napredak o pitanjima poput privatizacije, reforme poreskog sistema, sudstva, birokratije.
Prema Varufakisu, sporna pitanja su penzije i budžeski suficit isključujući otplatu duga i kamata.
"Ovo je evropska porodica koja treba da reši razlike na kolegijalan način", istakao je grčki ministar.
Dijselblom je pred sastanak rekao da obe strane, a posebno Atina, shvataju da se do sporazuma mora doći pod hitno kako bi Grčka dobila finansijsku podršku koja joj je potrebna "da bude sigurna da ima dovoljno novca na raspolaganju da vlada nastavi da funkcioniše".
Grčka ima rok do kraja aprila da se dogovori o daljim reformama u zamenu za novac iz spsilačkih paketa zajmova. Bez tog novca Grčka bi mogla da se suoči sa bankrotstvom i izlaskom iz zone evra, što bi bio razvoj događaja za koji mnogi na globalnom nivou smatraju da bi našstetio svetskom ekonomskom oporavku.
Iako je Dijselblom napomenuo da "april još nije gotov", istakao je i da je dogovor mnogo važniji za Atinu nego za Evrogrupu.
Slovački ministar finansija Peter Kazimir pokazao je slab optimizam da će do sporazuma doći narednih dana i čak napomenuo da Atina ima vremena do kraja juna, kada ističe evropski program zajmova Grčkoj.
Na sastanak u Rigi nedeljama se gledalo kao na jedan od odlučujućih za finansijsku budućnost Grčke.
Grčka vlada radikalne levice, izabrana u januaru zahvaljujući protivljenju merema štednje, treba da predstavi svoje planove reformi kreditorima iz zone evra. Ako sve bude išlo po planu, Grčka će dobiti preostale 7,2 milijarde evra iz paketa zajmova da plati dugove koji dospevaju kreditorima iz zone evra i Međunarodnom monetarnom fondu.
Kreditori traže reforme, uključujući u penzijskom sistemu i na tržištu rada. Međutim, grčka vlada je odbacila mnoge ključne zahteve ističući da je izabrana kako bi stavila tačku na bolnu budžetsku štednju koja je doprinela padu bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 25%. Umesto na dalju štednju, vlada se više fokusira na borbu protiv korupcije i povećanje poreskog prihoda.
Iako je nedeljema vodio teške razgovore, nije se ni očekivalo da grčki ministar finansija Janis Varufakis na sastanku u Rigi predstavi konačnu listu reformi.
Najnovijom odlukom grčke vlade da deo novca "namakne" od lokalnih vlasti i državnih preduzeća i ustanova, poput bolnica i nacionalne galerije, Atina će verovatno "kupiti neko vreme". Sumu koja bi mogla da se prikupi na taj način nezavisni analitičari procenjuju na dve milijarde evra.
Kako je prenela agencija AP, evropski komesar za ekonomska i finansijska pitanja Pjer Moskovici (Pierre Moscovici) rekao je da poruka sa sastanka treba da bude: "Hajde da ubrzamo".
Varufakis se nije obratio novinarima kada je stigao na sastanak ali je na svom blogu napisao da "sadašnja neslaganja nisu nepremostiva" i da već postoji zajednička osnova, posebno oko poboljšanja poreskog i penzijskog sistema, npr. ograničavanjem prevremnog penzionisanja.
"Grčka vlada želi put finansijske konsolidacije koji ima smisla i mi želimo reforme koje obe strane smatraju značajnim", napisao je grčki ministar finansija.
"Naš zadatak je da ubedimo partnere da su naši poduhvati strateški a ne taktički i da je naša logika zdrava. Njihov zadatak je da napuste pristup koji je propao", istakao je Varufakis.
Slovački ministar je dolazeći na sastanak rekao da je "malo umoran" od nemogućnosti grčkih vlasti da predstave prave predloge.
"Nemam gotovo nikakva očekivanja. Nedostaje supstanca, to je ključni problem. Vreme prolazi a mi nemamo vremena za diplomatska ili politička naklapanja", istakao je Kazimir.
I nije češki ministar jedini koji tako misli. "Već me nervira to pitanje", kaže austrijski ministar Hans Jerg Šeling (Schelling).
Istovremeno mnogi na tržištu očekuju da do sporazuma Grčke s kreditorima dođe 11. maja, kada će se ministri finansija zone evra ponovo sresti.
Na berzi u Atini cene akcija od jutros su porasle za 3,5% dok su kamate na grčke obveznice pale. To se tumači kao znak da su investitori malo manje nervozni kada je reč o sudbini Grčke.
"Iako mogućnost bankrota Grčke nije nestala, čini se da će rok biti ponovo pomeren jer obe strane nastoje da dođe do sporazuma koji će na neki način sve zadovoljiti", kažu u kući CMC Markets.
Izvor: AP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|