Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka se okreće Crkvi za pomoć
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.04.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Visoki evropski zvaničnici i grčki ministar finansija morali su 16. aprila da ponove da se Grčka ne sprema za izlazak iz zone evra. Bojazni da bi do to moglo da se desi ponovo su se probudile, pošto je Međunarodni monetarni fond (MMF) odbacio mogućnost da se Atini odobri odlaganje otplate duga. Rok za dogovor Grčke i EU o isplati tranše pomoći polako ističe, a koliko je teško stanje javnih finansija Grčke govori i najava grčkog premijera Aleksisa Ciprasa da će potražiti pomoć od bogate Grčke pravoslavne crkve.
Kako ističe rok za dogovor Grčke i EU o isplati preostale tranše pomoći, raste zabrinutosti da Grčka neće moći da otplati dug od više milijardi dolara i da će morati da istupi iz zone evra. Zbog toga se prinosi na grčke obveznice su dostigli najviši nivo od 2012.
Takođe, bonitetna agencija Standard i Purs (S&P) snizila je 15. aprila dugoročni kreditni rejting Grčke za jedan stepen sa B- na CCC+, nivo koji se smatra podložnim bankrotu, sa negativnim izgledima zbog neizvesnosti oko pregovora Atine i njenih poverilaca.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Schauble) i evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi (Pierre Moscovici) rekli su, međutim, da se sa Grčkom nastavljaju razgovori u kojima se polazi od toga da će dogovor o nužnim reformama i isplati preostalih sredstava biti postignut i da ta zemlja ostaje u zoni evra.
Grčki ministar finansija Janis Varufakis je rekao da Atina ostaje u zoni evra iako se ponovo govori o njenom izlasku "Gregzitu" (Grexit). "Igranje sa Gregzitom... je duboko antievropski", rekao je Varufakis u Vašingtonu i dodao da je "jedini racionalni proevropski odgovor da se svaki trenutak iskoristi za postizanje časnog dogovora".
Sat polako otkucava, pošto 24. aprila ističe rok za postizanje dogovora Grčke i EU o isplati preostalih 7,2 milijardi evra iz paketa pomoći, koji su neophodni grčkoj vladi. Pre toga, Grčka treba da do 20. aprila dostavi listu prihvatljivih reformi u zamenu za isplatu tih sredstava.
Evropski zvaničnici su izrazili nezadovoljstvo tokom pregovora sa Atinom. "U ovoj fazi nismo zadovoljni napretkom", rekla je portparolka Evropske komisije Margaritis Šinas i dodala da "rad mora da se intenzivira" uoči sastanka u Rigi.
MMF: Nema odlaganja otplate duga
Pitanje Grčke bilo je u prvom planu pred početak prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, na kome treba da se raspravlja o oporavku svetske ekonomije i borbi protiv siromaštva.
Grčka treba da sledećeg meseca MMF-u isplati ratu kredita od oko milijardu evra. Mnogi na tržištu smatraju da grčka vlada neće imati novca za to ako se uskoro ne dogovori s evropskim kreditorima o paketu ekonomskih reformi.
Britanski list Fajnenšel tajms preneo je da je Grčka "neformalno" kontaktirala MMF da bi odložila vraćanje jedne rate za otplatu ranije dobijene kreditne pomoći. Pozivajući se na neimenovane zvaničnike s obe strane, Fajnešal tajms navodi da je od Atine traženo da ne iznese takav zahtev.
Atina je negirala da je tražila od MMF-a da joj odloži otplatu duga. Međutim, generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard je nagovestila da se o tome razgovaralo i da je ta mogućnost odbačena.
"Imali smo priliku da objasnimo politiku MMF-a u vezi sa odlaganjem otplate i predstavimo gospodinu Varufakisu dosadašnju praksu i istoriju", rekla je ona i dodala da MMF nije u proteklih 30 godina odobrio odlaganje uplata.
"Očigledno je da to nije dobar ili preporučljiv put u sadašnjoj situaciji", rekla je Kristin Lagard novinarima uoči prolećnog zasedanja MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu.
Po rečima šefice MMF, odlaganje je moguće u izuzetnim situacijama, ali nije nikada donelo "produktivan rezultat". Generalna direktorka MMF-a je podsetila da se odlaganja otplate duga nikada ne daje zemljama s razvijenijom ekonomijom, već zemljama u razvoju, i dodala je to rekla i grčkom ministru finansija.
Grčka vlada je i pod sve većim pritiskom na unutrašnjem planu. Atina je najavila da će smanjiti troškove u administraciji za 177 miliona evra. Istovremeno, na do sada najvećim demonstracijama od dolaska na vlast Ciprasove stranke levice Siriza u januaru, više hiljada rudara je protestovalo u strahu da će ostati bez posla.
Cipras pregovara s Crkvom o finansijskoj pomoći
Cipras je pokušavajući da nađe novac najavio 16. aprila da će pokrenuti dijalog s moćnom Grčkom pravoslavnom crkvom koja je državi ponudila deo svog bogastva za finansiranje javnih potreba.
Cipras je prvi premijer koji je, uprkos tome što država i crkva u Grčkoj nisu razdvojene, podneo zakletvu na "civilnoj" ceremoniji, pred šefom države, a ne pred poglavarom Crkve, arhiepiskopom. On je time prekinuo zakonom potvrđenu tradiciju da najvisi državni zvaničnici polažu versku zakletvu pred preuzimanje dužnosti.
Premijer je, kako je rekao, "od srca" zahvalio poglavaru Grčke pravoslavne crkve, aerhiepiskopu Jeronimosu koji je prošle nedelje izjavio da stavlja crkvena dobra državi na raspologanje da bi otplatila javni dug.
Jeronimos koji ima liberalne nazore, rekao je da crkvena dobra mogu i bez prodaje doneti prihod koristan državi.
Cipras je rekao da će odmah sastaviti odbor za dogovor s Crkvom o tome.
Pravoslavna crkva je najveći pojedinačni zemljoposednik i posednik nekretnina u Grčkoj, te čak i država od nje iznajmljuje zgrade u Atini i drugde za potrebe ministarstava i raznih službi.
Crkva poseduje hiljade hektara zemljišta i obradive zemlje, šume i plaže, kao i manastire i druge zgrade, a vrednost njenih nekretnina se smatra neprocenjivom.
Izvor: AFP, Beta
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
