Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Obeležen vek od zločina nad Jermenima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.04.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Jermeniji se 24. aprila obeležava 100. godišnjica genocida nad Jermenima 1915. godine, a uoči ovog događaja u Jermeniji je kanonizovano 1,5 milion žrtava. Na dan obeležavanja sa pažnjom se prati izbor reči svetskih lidera u govorima o masakru nad Jermenima pošto karakterisanje ovog događaja kao genocida izaziva oštre reakcije Turske, koja tvrdi da je reč o kombinaciji posledica rata i gladi. Francuska i Rusija smatraju da je reč o genocidu, dok je američki predsednik Barak Obama izbegao taj termin i govorio o krvavom zločinu.
Nakon što je po finoj kiši pod olovno sivim nebom položio cvet na Memorijal žrtvama genocida u Jerevanu, francuski predsednik Fransoa Oland je faktički pozvao Tursku da prizna da je masakr iz 1915. zapravo bio genocid.
"U Turskoj su već izgovorene neke reči, i to veoma važne reči, ali na neke se još čeka da bi zajednička bol mogla da postane zajednička sudbina", kazao je Oland.
Background Genocid je najteži zločin međunarodnog krivičnog prava. Od početka svog rada 1946. godien Međunarodni sud pravde, koji rešava sporove između država, prepoznao je samo jedan genocid. Reč je o genocidu u Srebrenici u BiH, kada su srpske snage ubile skoro 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.
Reč genocid je izvedena iz grčke reči "genos" što znači rasa i latinskog sufiksa -cid, koji dolazi od glagola cedere, odnosno ubiti. Termin je osmislio 1944. godine poljski jevrejin Rafel Lemkin, savetnik američkog sekretarijata za rat, kako bi označio zločine koje su nacisti počinili nad jevrejima tokom Drugog svetskog rata.
Reč je prvi put upotrebljena u pravosudnom kontekstu tokom suđenja međunarodnog vojnog suda u Nirnbergu 1945. U ovom procesu sudilo se nacistima za zločine protiv čonečnosti.
U međunarodnom pravu genocid je priznat 1948. godine Konvencijom Ujedinjenih nacija.
Ujedinjene nacije su 1985. godine priznale masakr nad Jermenima 1915. godine kao genocid.
U Ruandi je 1994. godine ubijeno 800.000 Tutsija i umerenih Hutua. Za istraživanje tih zločina osnovan je Međunarodni krivični sud za Ruandu. Od 1998. godine taj sud, sa sedištem u Aruši i Tanzanij, izrekao je 20-ak presuda za genocid i saučesništvo.
U Pnom-Penu se za genocid sudi poslednjim visokim zvaničnicima kambodžanskog režima Crvenih kmerova (1975-79. godine). Reč je o sudu pod okriljem Ujednjenih nacija.
Sudanski predsednik Omar al-Bašir je na poternici Međunarodnog krivičnog suda za genocid nad civilnim stanovništvom u Darfuru. Jedna istražna komisija Ujednjenih nacija je ocenila 2005. godine da je u Darfuru bilo zločina protiv čovečnost, ali ne i genocida, jer niema prave genocidne namere u centralnoj vlasti.
Dodao je da Francuska neće zaboraviti tragediju koju je prošao jermenski narod. Zbog zločina otomanskih Turaka, veliki broj Jermena koji su izbegli našao je utočište u Francuskoj, gde danas živi pola miliona Jermena.
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da "ništa ne može da opravda masovni masakr".
Srbiju je na odavanju pošte predstavljao predsednik Tomislav Nikolić.
Predsednik Jermenije Serž Sargsjan položio je venac na memorijal u Jerevanu u pratnji stranih diplomata koji su položili po žutu ružu. Nakon minuta ćutnje u znak sećanja na žrtve, Sargsjan je rekao da će nastaviti da traži priznavanje genocidnog karaktera zločina otomanskih Turaka nad Jermenima između 1915. i 1917. godine.
Procenjuje se da će memorijal posetiti stotine hiljada Jermena da položi sveće i cveće kod večnog plamena.
Komemoracije se održavaju i u nizu gradova u svetu, od Los Anđelesa do Stokholma, preko Pariza i Bejruta.
Dan uoči obeležavanja stogodišnjice jermenskog stradanja, jermenska crkva je kanonizovala 1,5 miliona žrtava masakra. Ovo je najmasovnija kanonizacija ikada zabelezena u hrišćanskoj crkvi.
Spor oko reči genocid
Jermeni procenjuju da je 1,5 miliona njihovih sunarodnika sistematski ubijano između 1915. i 1917. tokom poslednjih godina Otomanskog carstva. U svetu je 20-ak zemalja, uključujući Francusku i Rusiju, prepoznalo taj zločin kao genocid.
Turska odbacuje taj termin i tvrdi da su žrtve nastradale u kombinaciji građanskog rata u Anadoliji i masovne gladi. Prema zvaničnoj Ankari, bilo je između 300.000 i 500.000 jermenskih žrtava, i isto toliko turskih.
Nemačka je 23. aprila preko svog predsendika Joakima Gauka prvi put prepornzala jermenski genocid i ukazala i na svoju saodgovornost u tom zločinu tokom Prvog svetskog rata u kojem su Nemačka i Turska bile saveznici.
Na dva dana od godišnjice, austrijski parlament je minutom ćutanja obeležio genocid. Ovim je prvi put na taj način okarakterisan ovaj zločin u Austriji, koja je takođe u to doba bila saveznik Otomanskog carstva. To je izazvalo gnev Turske koja je rekla da je to "uvreda za turski narod" i pozvala na konsultacije svog ambasadora u Beču.
Američki predsednik Barak Obama je. sa druge strane, pažljivo birao reči i, uzdržavši se od reči "genocid" u saopštenju je pomenuo "strašan krvavi zločin".
Bivša sovjetska republika Jermenija i njena brojna dijaspora se decenijama bore za to da se zločin koji su počinile otomanske snage između 1915. i 1917. okarakteriše kao genocid. Moderna Turska, naslednica Otomanskog carstva, odlučno odbija taj termin, i odnosi dve zemlje su u ćorsokaku.
Turska vlada je tokom prethodnih dana već bila iritirana time što je papa Franja prvi put upotrebio reč genocid u kontekstu Jermena, a Evropski parlament je tražio od Turske da prizna da je reč o genocidu.
U aprilu 2014. godine tadašnji premijer Turske Redžep Tajip Erdogan je učinio do tada nezabeleženi gest izvinivši se za jermenske žrtve iz 1915. godine. On je i dalje osporavao želju za potpunim istrebljenjem, koju podrazumeva genocid.
Turska u isto vreme kada se odaje počast jermenskim žrtvama obeležava uz velike svečanosti 100. godišinjicu bitke na Galipolju, što je krvava epizoda iz Prvog svetskog rata. Početak borbe zapravo bi trebalo obeležiti 25. apirila, ali su vlasti pomerile obeležavanje za dan unapred i time primorale neke šefove država i vlada da biraju između obeležavanj jermnskog genocida i bitke na Galipolju.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
