Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Zakon o genocidu nad Jermenima neustavan
|
|
|
|
|
Objavljeno : 29.02.2012. |
|
|
|
|
|
|
Ustavni savet Francuske proglasio je neustavnim zakon kojim se kažnjava poricanje genocida nad Jermenima u vreme Otomanskog carstva 1915. godine, ocenivši da je to u suprotnosti sa slobodom izražavanja. Ta odluka je naišla na odobravanje u Turskoj i mogla bi otvoriti put ka normalizaciji francusko-turskih odnosa nakon diplomatske krize koja je izbila zbog tog zakona. Međutim, francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) saopštio je da će zatražiti izradu novog predloga zakona. Za to ipak ima malo vremena, jer se u Francuskoj približavaju predsednički i parlamentarni izbori. Za razliku od Sarkozija koji insistira na tom zakonu, predsednički kandidat socijalista Fransoa Oland (Francois Holland) smatra da zakon nije predstavljen u najboljem trenutku, pred izbore, i najavljuje da će, ako pobedi na izborima na proleće, ponovo razmotriti to pitanje.
Francuski Ustavni savet je ocenio da je "zakonodavac zabranom osporavanja postojanja (genocida) i pravne kvalifikacije zločina koji je on sam priznao i kao takavog kvalifikovao, na neustavan način postupio i prekršio slobodu izražavanja". Ustavni savet se, pre svega, pozvao na član 11 Deklaracije o pravima čoveka i građanina iz 1789. koji određuje da je "sloboda izražavanja misli i mišljenja jedno od najdragocenijih prava čoveka".
Turska je neposredno po objavljivanju odluke francuskog Ustavnog saveta izrazila zadovoljstvo i ocenila da proglašenje tog zakona neustavnim daje nadu u poboljšanje odnosa Turske i Francuske.
Ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu je pozdravio odluku ustavnog saveta, ocenivši da je "najviše pravosudno telo Francuske otklonilo veliku grešku". On je izrazio nadu da će Francuska zauzeti konsutrktivan pristup u rešavanju sukoba između Turske i Jeremenije "na pravedan i naučno utemeljen način i doprineti rešavanju a ne produbljavanju problema". "Takav pristup bi doprineo poboljšanju tursko-francuskih odnosa na sivm poljima", istakao je Davutoglu.
Međutim, predsednik Nikola Sarkozi, koji je obećao 1. februara novi tekst u slučaju da zakon bude proglašen neustavnim, najavio je da će naložiti vladi da pripremi novi tekst zakona uz uvažavanje odluke Ustavnog saveta.
Generalni sekretar vladajuće partije u Francuskoj UMP Žan-Fransoa Kope (Jean-francois Cope) rekao je da novi zakon neće biti predstavljen pre predsedničkih i parlamentanrih izbora u Francuskoj. "Problem je što je, nažalost, parlament završio sa radom i nemamo mogućnost da taj tekst uvrastimo u dnevni red", rekao je Kope i dodao da je potrebno sačekati naredni saziv parlamenta, koji će biti formiran posle izbora u junu.
Background Francuska je zakonom usvojenim 2001. priznala genocid nad Jermenima u vreme Otomanskog carstva.
Jermeni, kao i Francuska, smatraju da je Otomansko carstvo organizovalo genocid nad Jermenima i da je bilo 1,5 miliona žrtava. Turska priznaje da je bilo zločina i žrtava, ali tri puta manje. Pored toga, prema stavu Turske, nije reč o genocidu već o posledicama haosa Prvog svetskog rata.
U Francuskoj živi pola miliona Jermena.
Davutoglu je 29. februara sugerisao Sarkoziju da više ne insistira na tom pitanju izradom novog predloga zakona kojim se zabranjuje negiranje genocida nad Jermenima.
"Sarkozi je i do sada već mnogo iskušavao sreću. Ako tako nastavi, to će biti objava rata francuskoj kulturi, francuskom pravu i pravnoj državi", rekao je Davutoglu u intervjuu za javnu TV TRT, prenela je novinska agencija Anadolija. "On je prethodno objavio rat slobodi mišljenja i istoriji, a sada će objaviti otvoreni rat Ustavnom savetu", dodao je on.
Davutoglu je ipak rekao da će Turska odustati od mera koje je preduzela ili planirala, pošto "okolnosti koje opravdavaju te sankcije nestanu".
Za razliku od Turske, Jermeni u Francuskoj su oštro kritikovali odluku Ustavnog saveta i zatražili da novi tekst zakona bude što pre predstavljen u parlamentu. Savet za koordinaciju jermenskih organizacija u Francuskoj (CCAF) ocenio je da je Ustavni savet popustio pred pritiscima Turske, čije "neizdrživo lobiranje kod naših izabranih predstavnika umanjuje nezavisnost naših institucija".
Kandidat socijalista na predsedničkim izborima u Francuskoj Fransoa Oland (Francois Hollande) saopštio je da će u slučaju da bude izabran za predsednika razmotriti pitanje kažnjavanja poricanja genocida nad Jermenima. "Zakon nije predložen u najboljem trenutku, pred kraj mandata parlamenta. U svakom slučaju, biće potrebno razmotriti to pitanje - ja preuzimam tu obavezu - u opštenijoj i pomirljivijoj atmosferi", rekao je Oland, koji prema istraživanjima javnog mnjenja uživa veću podršku od Sakrozija koji se takođe kandidovao na izborima.
Oland je izrazio solidarnost sa Jermenima u Francuskoj, istakavši da razume njihovo razumevanje, dok je francuskim Turcima poručio da su pogrešno shvatiti da je zakon usmeren protiv njih.
Zakon o zabrani poricanja genocida, među kojima i jermenski 1915. godine, izglasan je 23. januara u francuskom parlamentu uprkos pretnjama Turske i protivljanju dela građana Francuske. Njime je predviđena kazna od godinu dana zatvora i novčana kazna od 45.000 evra kazne za javno negiranje genocida, koji je zakonom priznat. Francuska priznaje dva genocida: prema Jevrejima u drugom svetskom ratu i prema Jermenima, ali je do sada samo kažnjavala za poricanje genocida nad Jevrejima.
Nakon usvajanja u donjem domu francuskog parlamenta 22. decembra 2011, Turska koja je članica NATO, suspendovala je političku i vojnu saradnju sa Francuskom. Ona je najavila i druge mere protiv Francuske, ako zakon bude stupio na snagu.
Odnosi Turske i Francuske su zahladneli po dolasku Sarkozija na vlast, s obzirom da se on protivi pristupanju Turske EU. Sarkozi, međutim, od početka krize nastoji da "spusti loptu", a nacrt zakona je naišao i na otpor u samoj vladi. Ministar spoljnih poslova Alen Žipe (Alain Juppe) ranije je ocenio da zakon nije koristan.
Turska je pre usvajanja zakona zapretila da će početi da osuđuje "francuski kolonijalizam" na međunarodnim skupovima kao uzvratnu meru na plan Francuske da proglasi krivičnim delom poricanje da su masovna ubistva Jermena u Otomanskoj Turskoj bila genocid.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|