Evropska komisija je saopštila da nisu bili uspešni dvodnevni pregovori s grčkim zvaničnicima o rešavanju grčke krize i predočila da će ministri zemalja zone evra 18. juna odlučivati o nagodbi za podršku reformama i daljoj finansijskoj pomoći vladi u Atini da bi se sprečio bankrot Grčke. Komisija u Briselu je podvukla da su pregovori s trojicom ministara grčke vlade 13. i 14. juna bili poslednji pokušaj predsednika Evropske komisije da se, uz tesnu saradnju s Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom, dođe do sporazuma s grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom, "što bi omogućilo da se da blagovremeno povoljno mišljenje" uoči sastanka ministara finansija evrozone 18. juna. Razgovori su održani u atmosferi velike napetosti i pada vrednosti na svetskim berzama posle povlačenja MMF-a iz tehničkog dela pregovora i pretnji zvaničnika EU da Grčka, pritisnuta rokovima otplate milijardi evra dugova, može bankrotirati i napustiti zonu evra. U Atini međutim tvrde da su zahtevi poverilaca iracionalni.

Grčkoj je sporazum potreban da bi mogla računati na 7 milijardi i 200 miliona evra pomoći, čime bi isplatila dugove koji dospevaju 30-og juna i sprečila bankrot.

Izvori susreta Evropske komisije i grčkih ministara su preneli da su poverioci grčkog duga ocenili nedovoljnim predloge vlade u Atini i rekli da je glavni predmet spora dodatne dve milijarde evra budžetskih ušteda godišnje, što traže poverioci.

Postoje manje razlike i oko strukturnih reformi, kako je rečeno. Atina traži da se postigne dogovor o restrukturaciji i delom otpisivanju grčkih dugova od 360 milijardi evra.

Mada MMF zahteva dodatno kresanje grčkih penzija, evropski funkcioneri su rekli da bi se, ako bude dodatnih budžetskih ušteda od dve milijarde evra, vladi u Atini omogućilo da izbegne politički i socijalno krajnje tugaljivo dalje smanjivanje penzija.

Grčki list Katimerini je objavio da su izvori vlade u Atini stavili do znanja spremnost i da prihvate zahtev poverilaca za kresanje najvećih penzija i plata nameštenika u državnom sektoru, zakonski onemoguće dalji rast budžetskog deficita i zaduživanja i uvedu zakonski zaštitni mehanizam za plaćanje dugova međunarodnim poveriocima iz "realnih prihoda" stvorenih rastom privrede i potrošnje.

Vlada u Atini zahteva da dogovor o teškim reformama i nastavku pomoći EU i MMF, znači ne samo dalje "stezanje kaiša", već i obnovu privrednog rasta u cilju osposobljavanja Grčke da s vremenom prestane da koristi pomoć poverilaca i sopstvenim sredstvima otplaćuje dugove.

Cipras zahteva nagodbu koja će biti "održivo rešenje" i omogućiti Grčkoj da se izvuče iz šestogodišnjeg pada proizvodnje i bruto društvenog proizvoda od 25 %, kao i porasta nezaposlenosti i siromaštva masa posle primene programa drastičnog "stezanja kaiša" koje su Grčkoj nametnuli Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF, iako su glavni ekonomisti MMF-a priznali da je "stezanje kaiša" bilo preterano i zatrlo privredni oporavak te zemlje.

"Ako dođemo do održivog rešenja, bez obzira na to koliko težak bio kompromis, mi ćemo", poručio je Cipras vođama EU, "preuzeti taj teret jer je jedino merilo da se izađe iz krize i programa finansijskog spasavanja".

Zahtevi poverilaca se odnose i na povećanje grčkih stopa poreza na dodatu vrednost, uključujići hranu i lekove, povišenje cene električne energije, a ministar finansija Janis Varufakis je izjavio da je cilj vlada da se rešenjem za krizu "potpuno povrati poverenje naših partnera, a odlučni smo takođe da ne postanemo dužnička kolonija".

Vlada u Atini očekuje i da joj se odobri blizu 12 milijardi evra za dokapitalizaciju grčkih banaka iz kojih su uspaničeni građani u poslednje vreme podigli stotine miliona, a neki kažu i nekoliko milijardi evra.

Nakon razgovota, izvori bliski grčkoj vladi preneli su Frans presu da su zahtevi kreditora, Evropske unije (EU) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), iracionalni.

"Zahtevi kreditora su iracionalni. Razgovori su trajali 45 minuta", naveli su izvori pripisujući odgovornost za neupeh razgovora MMF-u, čiji je "stav bio beskompromisan i težak" jer insistira na novim rezovima penzija i povećanju poreza na dodatu vrednost (PDV).

Razgovori su počeli 13.  juna u atmosferi velike napetosti i pada vrednosti na svetskim berzama posle povlačenja MMF-a iz tehničkog dela pregovora i pretnji zvaničnika EU da Grčka, pritisnuta rokovima otplate milijardi evra dugova, može bankrotirati i napustiti zonu evra. Sazvani su u potpunoj tajnosti i bez najave i bilo kakvog saopštenja.

Autor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta i AFP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Multinacionalke potkradaju Grčku
  
• 

  Vesti

  : Grčka ima još mogućnosti
  
• 

  Vesti

  : Siriza odbacila poziv na prekid otplate duga MMF-u
  
• 

  Vesti

  : Prodaja luke Pirej - grčki ustupak kreditorima