Evropski zvaničnici oprezni su kada je reč o postizanju sveobuhvatnog sporazuma kreditora i Grčke koji će tu zemlju spasti od bankrota i izlaska iz zone evra. Na finansijskim tržištima se međutim oseća optimizam i indeksi na evropskim berzama rastu. Grčka je u centru pažnje od početka godine a posebno poslednjih dana sa približavanjem kraja meseca i roka da otplati dug za koji nema novac ako ne dobije tranšu od kreditora. Zvanična Atina poslednjih meseci imala je više Dana D u pregovorima sa kreditorima i čini se, kako stvari trenutno stoje, da će ih biti još. U prilog tome govori i činjenica da je sastanak Evrogrupe 22. juna završen bez definitivnog zaključka uz najavu da se rad nastavlja.

Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je pred vanredni samit u Briselu 22. juna da ne trebe ići sa prevelikim očekivanjima jer "ostaje još dovoljno dana" da se postigne sporazum sa Grčkom.

Grčkoj su preko potrebni zajmovi od njenih kreditora, uključujući ostale članice zone evra i Međunarodni monetarni fond (MMF), kako bi mogla da otplati dug koji dospeva 30. juna. Već mesecima Atina pregovara sa poveriocima o ekonomskim reformama koje mora da preduzme kako bi dobila novac.

Nakon sastanka sa ministrima finansija zone evra i evropskim liderima 22. juna, još jedan samit evropskih lidera planiran je za 25. i 26. jun, piše agencija AP.

Šef Evrogrupe Jeron Dijselblom (Jeroen Dijsselbloem), koji predsedava sastancima ministara finansija zone evra, rekao je da danas neće biti moguće doneti konačnu odluku.

Pred sastanak je grčki premijer Aleksis Cipras predstavio nove predloge ekonomskih reformi i kresanja budžeta koje njegova zemlja želi da prihvati.

"Došli smo da postignemo ekonomski održiv dogovor", rekao je Cipras pre početka sastanka s čelnicima kreditora - EU, MMF i Evropske centralne banke (ECB).

Prema saopštenju iz Ciprasovog kabineta, grčki premijer je napravio spisak s "ključnim" stavkama predloženog dogovora: "ostaviti iza nas preterani primarni budžetski suficit (budžetska ravnoteža pre otplate duga), spasavanje plata i penzija, uspostavljanje 'normale' u propisima o radu, promovisanje strukturnih reformi u cilju preraspodele duga i borba protiv utaje poreza i korupcije", prenela je agencija AFP.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da se za sada vide znaci napretka ali i upozorio da se još nije došlo do sporazuma.

I pre nego što se u javnosti čulo nešto više o grčkom predlogu investitori su izrazili nadu da predstavlja dugo očekivani kompromis. Zahvaljujući tom optimizmu, reperni indeks Atinske berze skočio je za 6,4% a indeks akcija vodećih evropskih kompanija Stoxx 50 porastao je za 2,9%.

I dok tržišta rastu, u Grčkoj su građani pojurili ka bankomatima i povlače novac "za svaki slučaj".

Strahuje se da bi nemogućnost Grčke da otplati dug mogla da destabilizuje zemlju u toj meri da bi čak mogla i da izađe iz zone evra.

Kako bi pomogla grčkim bankama suočenim sa povlačenjem novca, ECB je povećala iznos hitnih kredita koje mogu da uzmu banke, saopštili su iz ECB. Zvaničnik ECB, koji je želeo da ostane anoniman jer odluka još nije javno objavljena, rekao je za agenciju AP da će ta banka "dežurati" narednih sati i dana kako bi revidirala iznos kredita grčkim bankama.

Grci su u poslednjih nedelju dana povukli iz banaka oko četiri milijarde evra.

"Svi idu u banke po novac", kaže Janis Nikolopulos iz Atine i dodaje da ljudi podižu "novac da imaju kod kuće za 10, 15 dana, po 1.000 ili 500 evra, jer će imati problema sa svakodnevnim kupovinama ako banke butu zatvorene". On kaže i da je dogovor sa kreditorima "obavezan po svaku cenu".

Izlazak iz zone evra bio bi veoma bolan za Grčku i vratio bi zemlju u duboku i dugu recesiju.

Međutim, stručnjaci su podeljeni oko efekata eventualnog izlaska Grčke iz zone evra po evropsku i svetsku ekonomiju. Neki smatraju da bi izlazak mogao da bude "vođen" dok drugi ističu da nosi previše neizvesnosti. Neke evropske zemlje već su objavile da se pripremaju za slučaj izlaska Grčke iz zone evra.

Grčka do 30. juna treba da otplati 1,6 milijardi evra duga a to neće moći bez zajmova. Pregovori koji se trenutno vode tiču se preostale tranše od 7,2 milijarde evra iz spasilačkog programa zajmova koji ističe na kraju meseca.

Nova grčka vlada od januara odbija da preduzme nove mere budžetske štednje koje otpužuje da su urušile ekonomiju zemlje. Od tada je vlada malo ublažila stav ali i dalje izgleda nije spremna da preduzme mere koje kreditori traže.

Poslednjih nedelja kreditori se žale da su reforme koje predlaže Grčka suviše spore i neodređene.

Nemački ministar Volfgang Šojble rekao je 22. juna da uprkos novom grčkom planu, "do sada nisu dobili nikakve suštinske predloge".

"Još smo u istoj situaciji kao prošlog četvrtka", kazao je nemački ministar finansija i dodao: "Zato nismo u mogućnosti da obezbedimo adekvatnu pripremu za večerašnji sastanak".

Finski ministar finansija Aleksander Štub izjavio je da veruje da će na sastanku Evrogrupe biti značajnog napretka povodom sporazuma s Grčkom dok je irski ministar Majkl Nunan rekao da ima "veoma niska očekivanja".

Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis objavio je posle sastanka Evrogrupe na Tviteru da će se ministri finansija ponovo sastati tokom nedelje.

Izvor: AP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Novi neuspeh za dogovor Grčke i poverilaca
  
• 

  Vesti

  : Grčka ima još mogućnosti
  
• 

  Vesti

  : Još mesec dana šanse za Grčku
  
• 

  Vesti

  : Siriza odbacila poziv na prekid otplate duga MMF-u
  
• 

  Vesti

  : Prodaja luke Pirej - grčki ustupak kreditorima