Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Cipras nadjačao pobunjenike iz stranke
|
|
|
|
|
Objavljeno : 31.07.2015. |
|
|
|
|
|
|
Grčki premijer Aleksis Cipras odbio je napad pobunjenika iz svoje Sirize pošto je u ranim jutarnjim satima 31. jula centralni komitet stranke podržao njegov predlog da se vanredni kongres partije održi u septembru, nakon što budu završeni pregovori sa kreditorima. Cipras je pred članovima Sirize branio svoju odluku da prihvati teške uslove za novi zajam, s ozbirom da je to najbolji sporazum koji Grčka može da dobije. Sirizino levo krilo tražilo je da se vanredni kongres održi ranije i da se pregovori sa kreditorima prekinu. U međuvremenu u Atini traju razgovori predstavnika međunarodnih kreditora i grčkih zvaničnika o novom paketu zajmova.
Tokom dramatičnog dvanaestočasovnog sastanka centralnog komiteta Sirize, koji broji 200 članova, pobunjenici iz Siriznih redova zalagali su se da se Grčka vrati na nacionalnu valutu i ne pristane na uslove koje traže kreditori.
Sastanak je održan nekoliko sati pred odlučujuću rundu pregovora grčkog ministra finansija i predstavnika Evropske komisije, Evropske centralne banke (ECB), Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM).
Cipras je "okrnjio" svoju većinu u parlamentu na glasanju pre tri nedelje, kada je gotovo četvrtina Sirizinih poslanika odbila da podrži nove mere štednje. Stvar su spasle proevropske opozicione stranke koje su podržale i podržavaju Ciprasovu vladu.
"Složili smo se da ne možemo da idemo tim putem", rekao je Cipras centralnom komitetu Sirize dodajući da "dualizam bez presedana" u partiji mora da prestane, prenela je agencija AP.
Krajnja levica u Sirizi tvrdi da je ta stranka napustila svoje principe u poslednjih šest meseci Ciprasove vlade. Oni su otvoreno podržali ideju da Grčka napusti zonu evra i vrati se drahmi.
"Ova zemlja više nema demokratiju nego posebnu vrstu toralitarizma - diktaturu evra", rekao je ugledni član Sirize iz pobunjeničkog krila Panagiotis Lafazanis.
Uprkos žestokim raspravama, profesor političkih nauka sa Atinskog Univerziteta Dimitri A. Sotiropulos ne veruje u mogućnost da se partija u ovom trenutku podeli.
"Biti na vlasti ima obavezujući efekat ... i disidenti neće želeti da budu odgovorni za raspad", rekao je Sotiropulos.
Pregovori ubrzavaju
Grčka trenutno pregovara o uslovima za treći spasilački paket zajmova od 85 milijardi evra. Uslov za zajmove su nove teške mere štednje u zemlji koja je šest godina u recesiji i beleži stopu nezaposlenosti iznad 25%.
Atina želi da se pregovori o paketu zajmova završe pre 20. avgusta, kada na naplatu dospeva dug ECB veći od tri milijarde evra.
Predstavnici kreditora će se 31. jula prvi put sresti sa grčkim ministrom finansija Euklidom Cakalotosom nakon što su ranije ove nedelje u Atini razgovarali sa nizom niže pozicioniranih grčkih zvaničnika o reformi poreskog sistema i regulative na tržištu rada.
Među temama ovonedeljnih pregovora su i pojednostavljenje birokratskih procedura za pokretanje biznisa, kao i potezi nužni da se ograniči očekivana recesija.
Uz Cakalotosa, na sastanku sa zvaničnicima iz Evropske komisije, MMF, ECB i ESM biće i ministar ekonomije Grčke Jorgos Statakis.
Cipras će pak 31. jula u parlamentu odgovarati na pitanja opozicije o tajnom planu za uvođenje paralelnog platnog sistema koji bi olakšao izlazak iz zone evra.
Prema informacijama koje su procurile u javnost, bivši ministar finansija Janis Varufakis radio je na planu B za slučaj da ECB obustavi isplatu hitnih sredstava grčkom finansijskom sistemu, što je ECB već uradila ranije, nakon što su propali pregovori sa Atinom.
Kako su preneli grčki mediji, taj paralelni platni sistem mogao bi da funkcioniše u evrima ali i da se brzo prebaci na drahme ako bude potrebno.
MMF traži reforme i olakšice za dug
Jedan zvaničnik MMF izjavio je da Fond neće učestvovati u još jednom paketu zajmova za Grčku ako ta zemlja i njeni kreditori ne donesu teške odluke o ekonomskim reformama i olakšanju grčkog dužničkog bremena.
Taj zvaničnik Fonda, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je 30. jula novinarima da Grčka mora da se obaveže na reforme a kreditori moraju da joj olakšaju otplatu duga - produženjm roka ili smanjenjem duga, što će toj zemlji omogućiti da plaća račune na vreme.
"Oduvek je bilo jasno da će MMF učestvovati (u programu zjamova) pod tim uslovima", rekao je taj Fondov zvaničnik.
Predstavnici MMF trenutno sa drugim kreditorima učestvuju u razgovorima sa grčkim zvaničnicima.
U Atini zvaničnik grčke vlade nije želeo direktno da komentariše učešće MMF u trećem paketu zajmova.
"Stav Fonda o održivosti duga nije nov. Direktorka MMF Kristin Lagard rekla je to više puta", kazao je taj zvaničnik tražeći da ostane anoniman, s obzirom da pregovori traju.
Vodeći Fondov pregovarač Delia Velkulesku stigla je u Atinu 30. jula i srešće se sa Cakalotosom 31. jula.
U MMF smatraju da bi grčki dug mogao da naraste na 200% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u naredne dve godine, što je teret koji Fond smatra neodživim. Sada je grčki dug 177% BDP.
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|