Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Varufakis ovaj put glasao za reforme
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčki parlament usvojio je velikom većinom novi set reformi koje zahtevaju kreditori a ovaj put je za glasao i jedan od Sirizinih pobunjenika - bivši ministar finansija Janis Varufakis. Reforme pravosuđa i bankarskog sistema bile su poslednja velika prepreka za finansijski uništenu Grčku pred otpočinjanje pregovora sa kreditorima o trećem paketu pomoći od oko 85 milijardi evra. Glasanje je bilo i drugi veliki test za grčku vladu za samo nedelju dana. Bez zajmova međunarodnih kreditora, Grčka bi doživela finansijski krah i morala da izađe iz zone evra.
Premijer Aleksis Cipras nije mogao da spreči drugu "pobunu" za nedelju dana među poslanicima iz svoje Sirize ali je novi paket reformi glatko prošao kroz parlament uz podršku proevropskih opozicionih partija.
Nakon burne debate, poslnici su sa 230 glasova za i 63 protiv u ranim jutarnjim satima 23. jula izglasali nove mere koje se tiču pravosuđa i bankarskog sektora.
Portparolka vlade Olga Gerovasili priznala je da raskol u Sirizi postoji ali nije rekla da li će "pobunjenici biti proterani".
Broj nezadovoljnih među Sirizinim poslanicima, koji reforme vide kao izdaju platforme postavljene na protivljenju štednji (koja je tu partiju radikalne levice u januaru dovela na vlast), blago je smanjen ako se poredi sa prošlonedeljnim glasanjem o reformama u parlamentu, na 36 sa 38. Ipak, oni i dalje predstavljaju četvrtinu Sirizinih poslanika.
Obraćajući se parlamentu pre glasanja, Cipras je rekao da su reforme "cena koja mora da se plati da bi Grčka ostala na površini" nakon teških pregovora sa kreditorima ranije ovog meseca. Pregovori su inače stalno bili na ivici propasti.
"Izabrali smo kompromis koji nas tera da sprovodimo program u koji ne verujemo i mi ćemo ga sprovesti jer je alternativa strašna", kazao je Cipras.
Grčki premijer istovremeno je odbacio mogućnost da podnese ostavku.
"Levica u ovoj vladi ... predstavlja bastion za borbu za interese naših ljudi. I sve dok se ja pitam, neću napustiti taj bastion, barem ne svojom voljom", istakao je Cipras.
Premijer je rekao i da će usvajanje reformi zahtevanih od strane kreditora doneti Grčkoj predah u uslovima spekulacija da će ta zemlja morati da izađe iz zone evra. Takođe će doprineti jačanju poverenja tržišta u Grčku i eventualnom ponovnom izlasku na tržište sa obveznicama.
Kako se očekuje, pregovori Grčke sa kreditorima o novom spasilačkom paketu zajmova počeće uskoro.
"Od sada pa nadalje, vlada će svu pažnju usmeriti na pregovore kako bi se došlo do sporazuma (sa kreditorima)", rekla je Gerovasili. Ona je takođe obećala borbu protiv korupcije i neplaćanja poreza, a govorila je i o "humanitarnoj krizi" u zemlji u kojoj posao nema više od četvrtine radne snage a siromaštvo je sve raširenije. Gerovasili se osvrnula i na pokretanje ekonomije zarobljene u recesiji.
Grčka vlada predvođena Sirizom nada se da će pregovori o novom paketu zajmova biti završeni pre 20. avgusta, kada na naplatu dospeva više od tri milijarde evra duga Evropskoj centralnoj banci (ECB).
ECB je 22. juna oživela grčke banke novom injekcijom keša. Kako su za agenciju AP rekli zvaničnici ECB, ta banka je odlučila da za 900 miliona evra poveća sumu za poboljšanje likvidnosti grčkih banaka, što je druga takva finansijska injekcija za nedelju dana.
U strahu da će štediše podići svu štednju iz grčkih banaka, vlada je uvela kontrolu kapitala pre tri nedelje i ograničila podizanje gotovine na 60 evra dnevno po računu. Zahvaljujući sredstvima ECB za likvidnost, grčke banke će biti u stanju da isplahuju gotovinu.
Grčka od 2010, od kada je za nju zatvoreno međunarodno tržište novca, zavisi od spasilačkih paketa zajmova međunarodnih kreditora od ukupno 240 milijardi evra.
Drugi Ciprasov test za nedelju dana
Mnogi iz Sirize, uključjući bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa, glasali su pre nedelju dana protiv mera štednje. Te mere uključuju veliko povećanje poreza koje je stupilo na snagu 20. jula.
Ovaj put, međutim, Varufakis je glasao za nove reforme. Varufakis se povukao sa funkcije dan pošto su Grci na referendumu 5. jula rekli ne zahtevima kreditora.
Povećanje broja disidenata politički bi obogaljilo Ciprasa. Iako je zadržao parlamentarnu većinu, i ne pokazuje nameru da protera pobunjenike, Cipras će zavisiti od podrške opozicije za usvajanje novih reformi, navodi AP.
U gurpi Siriznih pobunjenika je i predsednica parlamenta Zoi Konstantopulu koja je u pismu predsedniku Grčke i Ciprasu ocenila da su predložene mere "nasilan napad na demokratiju" istovremeno ističući da su poslanici imali malo vremena da prostudiraju tako obiman zakon.
Cipras je optužio kritičare Sirize da se ponašaju neodgovorno.
Upravo usvojene reforme za cilj imaju smanjenje broja nerešenih slučajeva u sudovima i ubrzavanje rešavanja sporova koji imaju veze sa prihodima. Tome su se usprotivila grčka pravnička udruženja tvrdeći da će predloženo imati suprotne efekte od očekivanih.
Ministar pravde Nikos Paraskevopulos se slaže sa mišljenjem pravnika ali kaže da je zemlja u vanrednim uslovima i da bi alternativa za prihvatanje predloženih reformi bio izlazak Grčke iz zone evra. "Od dva zla, biram manje", istakao je ministar.
Poslanici su usvojili i reforme koje se tiču mehanizma bankarske unije čiji je cilj da se smanji rizik za evropske vlade od kriza u bankarskom sektoru.
Komentarišući vesti iz Atine, evropski komesar za ekonomiju i finansije, oporezivanje i carine Pjer Moskovici rekao je u Briselu da se nada da će sporazum o novom programu zajmova za Grčku biti potpisan do sredine avgusta istovremeno priznajući da to za Atinu znači "prenatrpan" raspored.
U zamenu za zajmove, grčke vlade usvajale su teške mere štednje nastojeći da javne finansije dovedu u red. Mere su dale neke rezultate i deficit je znatno smanjen, međutim, dužničko breme je uvećano a grčka ekonomija je smanjena za četvrtinu.
Evropska statistička služba objavila je 22. jula da je Grčka načinila neki napredak na polju duga od početka 2015. Međutim, to poboljšanje je verovatno u velikoj meri izbrisano zatvaranjem banaka i ostalim događajima u poslednje veeme.
Nakon otplata evropskim kreditorima i Međunarodnom monetarnom fondu, grčki dug, prema podacima Eurostata, pao je na kraju prvog kvartala 2015. na 301 milijardu evra sa 317 milijardi na kraju 2014. Time je odnos duga prema bruto domaćem proizvodu (BDP) smanjen na 168,8% sa 177,1% BDP. Ipak, to je i dalje najveći dug, gledano prema BDP, u devetnaestočlanoj zoni evra.
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
